Voće i povrće se uvek preporučuju kao sastavni deo dečije ishrane, ali ima još jedna namirnica za koju je naučno dokazano da podstiče društvenost, empatiju i bolju saradnju među decom. Istraživanja su pokazala da njen redovan unos može imati značajan uticaj na ponašanje, čineći decu ljubaznijom, manje sebičnom i otvorenijom u komunikaciji.
Deca koja redovno konzumiraju ribu imaju bolje socijalne veštine i razvijenu empatiju, pokazalo je novo istraživanje. Zbog toga se preporučuje da mališani jedu ribu najmanje dva puta nedeljno, kako bi im pomogla da zdravo rastu. Morski plodovi su bogat izvor omega-3 masnih kiselina, selena i joda, a to su esencijalne hranljive materije za razvoj mozga i kognitivne funkcije.
S druge strane, istraživanje je otkrilo da deca koja ne jedu ribu češće ispoljavaju sebičnost i manju društvenost.
Naučnici su analizirali podatke o skoro 6.000 dece u Engleskoj, starosti između sedam i devet godina. Oko 7,2 odsto dece nije konzumiralo ribu, dok je 28,9 odsto jelo više od 190 grama nedeljno, što je otprilike dve ili više porcija. Uočena je razlika u prosocijalnom ponašanju između ove dve grupe, poput altruizma i spremnosti na saradnju.
Rezultati su pokazali da su deca koja nisu jela ribu imala 35 odsto veće šanse da pokazuju prosocijalno ponašanje ispod proseka u sedmoj godini, a taj procenat se povećao na 43 odsto kod devetogodišnjaka, a naučnici tvrde da rezultati mogu biti dovoljan dokaz zašto je riba važan deo ishrane.
Iako su istraživači takođe ispitivali i povezanost unosa ribe sa inteligencijom, nisu pronašli značajnu vezu. Zdrava, uravnotežena ishrana treba da uključuje najmanje dve porcije ribe nedeljno, uključujući jednu masnu ribu, kao što su losos, skuša ili sardine.
Međutim, kako masna riba može da sadrži nizak nivo zagađivača koji se mogu nakupiti u telu, dečaci ne bi trebalo da imaju više od četiri porcije masne ribe nedeljno, a devojčice ne više od dve porcije nedeljno, kaže tim istraživača koji je sproveo studiju, prenosi “Dejli mejl”.
Važno je napomenuti da proizvodi poput zamrznutih ribljih štapića i fileta nisu najbolji način na koji deca mogu da unose dovoljno ribe. Sastav može da zavisi od brenda i kvaliteta proizvoda, ali u mnogim slučajevima je ova hrana puna aditiva za poboljšanje ukusa i očuvanje proizvoda, zaslađivača, soli, masti… Štaviše, neke od jeftinijih opcija sadrže samo oko 20 odsto ribe. Većina brendova koristi mlevene ostatke ribe, koji uglavnom sadrže više vezivnih sastojaka i emulgatora, da bi imali ukus bliži pravoj ribi.
Umesto toga, roditeljima se savetuje da je bolje da dete jede celu ribu dva puta nedeljno, nego da više puta nedeljno jede riblje štapiće ili slične ultra-prerađene proizvode.
RTbalkan.
