Tri mjeseca me bilo sramota da priznam
Posle višegodišnje borbe s bulimijom odlučila da javno progovori o bolesti poremećaja ishrane i načinu na koji ga je prevazišla
Glumica Matea Milosavljević dugo se borila s bulimijom, poremećajem u ishrani koji odlikuje prekomerni unos hrane i potreba da se ona prinudno izbaci iz organizma. Posle svakog povraćanja sledio je psihički pakao, samokritika i bol.
– Postoje dva tipa ljudi, oni koji ne jedu i oni koji jedu na nervnoj bazi. Spadam u ovu drugu grupu koja je uživala u slatkom i slanom u nerazumnim količinama, što me je odvelo do poremećaja ishrane. Bezmalo tri meseca nisam nikome rekla s čime se suočavam, bilo me je sramota.
Učaurila se u kući, po čitavu noć gledala serije i filmove, a preko dana pravila planove kako će prestati da jede i dovesti svoj život u normalu. Imala je utisak da je u začaranom krugu.
-Bulimija je vrlo opasna bolest, nije vidljiva, a može da bude smrtonosna kao i anoreksija, kod koje se ipak na prvi pogled vidi da je da nešto nije u redu jer je osoba osetno gubi na kilaži. Rekla sam porodici sa čime se borim, zatražila pomoć psihijatara i nutricioniste i počela da treniram.
To možda deluje kao lagana odluka, ali nije, jer je tek tada krenula nova vrsta borbe. Trebalo je smoći snage da ne jedem između obroka, a najteže je bilo da ne kažnjavam sebe ukoliko to prekršim. Nisam dugo pila lekove jer sam mislila da sam jača i da mogu problem rešiti bez njih.
Najviše su mi pomogli razgovori sa terapeutima, a dosta sam i lutala dok nisam došla do pravih stručnjaka, pošto je bilo i onih koji bi mi posle deset minuta razgovora rekli da sam u depresiji i prepisali mi antidepresive.
Uz pomoć i podršku porodice i prijatelja počele je da menja navike i rutine, što jeste teško, ali nije nemoguće. Posle početnog uspeha u prosecu izlečenja tražila je novo uporište, tačku koja će joj pružiti snagu da nastavi utakmicu sa sobom.
– Akupunktura je bila rešenje. Posle tretmana iglicama nisam više imala problema. Od početka lečenja trudim se da vodim zdrav život, da se zdravo hranim, vežbam.
Napade nemam već dugo vremena. Bulimija je izlečiva, ali to nije bolest koja se leči tako što popiješ tabletu. Telo se tada i fizički i psihički umara i na površinu izlaze brojne nesigurnosti.
Ipak, uz odlučnost i volju sve može da se pobedi, a kad sad mislim o tome, ne mogu da verujem da sam bila toliko nesigurna. Očigledno je da sam morala da prođem taj proces i zahvalna sam na tome, jer me je to sve samo ojačalo.
