Zamislite da vam neko kaže da je zaradio milione prodajući kamenje kao kućne ljubimce, ili da je od običnoj sajta napravio platformu za oglašavanje na kojoj jedan piksel (jedna tačkica) košta na desetine hiljada dolara . Deluje suludo, zar ne? Ipak, istorija biznisa je prepuna upravo ovakvih priča.
Dok većina ljudi teži sigurnim i proverenim biznis idejama, postoje i oni koji uoče prostor za napredak (i profit) tamo gde ga drugi ne vide. Neobičnih, neočekivanih i naizgled besmislenih ideja koje su svojim kreatorima donele basnoslovne prihode ima na desetine, a svaka je genijalna na svoj način. I naravno, itekako profitabilna.
Sajt sa “mačećim” mimovima
Početkom 2007. godine IT stručnjak Erik Nakagava imao je jako težak dan: rokovi na poslu su ga pritiskali, radio je prekovremeno, a stres ga je razarao. Zamolio je svoju drugaricu Kari Unebasami da mu pošalje nešto što će ga razveseliti. Kao odgovor je dobio nekoliko fotografija mačaka sa natpisima koji su imali štamparske greške.
Erik i Kari su se toliko smejali ovome da su odlučili da pokrenu sajt koji će biti posvećen “mačećim” mimovima i da ga nazovu I Can Has Cheezburger. Domen je postao toliko popularan da je već u maju te iste godine imao 1,4 miliona pregleda. Još 2 meseca kasnije, u julu 2007. godine, Nakagava gaje prodao za neverovatnih 2 miliona dolara.
“Kućni kamenčići”
Jedne aprilske večeri 1975. godine Geri Dal je bio na piću sa društvom, slušajući priče o tome kako njihovi kućni ljubimci zahtevaju mnogo pažnje i brige, linjaju se i prave probleme po kući. Pošto je saslušao njihove žalopojke, Gari se našalio i rekao kako bi za sve njih idealan kućni ljubimac bio kamen, jer ne zahteva nikakvu negu.
Ova šala se Gariju toliko dopala da je on odlučio da pokrene svoj biznis i prodaje “ljubimce – kućne kamenčiće”, lepo upakovane u kutiju. Već u oktobru te iste godine prodaja je planula, a dnevno je Gari prodavao oko 10.000 kamenčića, od kojih je svaki koštao po 4 dolara. Ukupno je od svoje ideje on zaradio oko 6 miliona dolara.
Slinki
Davne 1943. godine inženjer Ričard Džejms radio je nad kreiranjem nove opruge za brodske uređaje. Tokom jednog od eksperimenata slučajno mu je ispala jedna od opruga, a način na koji je ona odskakala po podu i okretala se mu se učinio interesantnim. Tada je odlučio da malo detaljnije istraži ovu pojavu.
Od ideje do prvog prototipa prošlo je nekoliko godina, a uz podršku supruge Beti, Ričard je konačno napravio proizvod kojim je bio zadovoljan. Lansirana pod nazivom Slinki, opruga je služila kao igračka za decu (i odrasle). Ukupno je prodato više od 300 miliona ovih opruga po ceni od 1 dolar, a tajna uspeha je u njihovoj jednostavnosti.
Sajt sa pikselima
Pre ravno dve decenije 21-godišnji student iz Viltšira po imenu Aleks Tju rešio je da lansira svoj sajt. Cilj je bio da sakupi dovoljno novca za studije. Sajt je bio vrlo jednostavan, mreža dimenzija 1.000 sa 1.000 piksela – dakle, ukupno milion. Svaki piksel koštao je 1 dolar, a mogao je da ga kupi bilo ko i u njemu postavi sliku ili link.
Ova virtuelna oglasna tabla je odjednom postala viralna, a piskeli su se kupovali neverovatnom brzinom. Do 1. januara 2006. godine ostalo je samo 1.000 praznih piksela, kada je Aleks rešio da ih proda na Ibeju. Cena jednog piksela je na aukciji dostigla neverovatnih 38.100 dolara, a ukupno je mladić od ideje prihodovao 1.037.100 dolara, prenosi ruski portal Lajfhaker.
