Džordž Harison bio je deo jednog od najvećih muzičkih fenomena 20. veka – grupe Bitls.
Kao član legendarnih Bitlsa, Harison je svojim talentom i kreativnim pristupom ostavio neizbrisiv trag u istoriji popularne muzike.
Ali njegov uticaj nije bio ograničen samo na svet muzike. Harison je bio zainteresovan za duhovna pitanja, delovao je kao filantrop i postigao uspeh kao kreativni producent.
Njegovu karijeru i život oblikovali su strast za muzikom, duhovnost i promene koje je želeo da vidi u svetu.
Početak karijere – Bitlsi
Džordž Harison rođen je 25. februara 1943. godine u Liverpulu. Bio je najmlađi član Bitlsa, ali je njegov uticaj na bend bio neprocenjiv.
Iako je u početku bio poznat kao gitarista, ubrzo je pokazao kreativnost u pisanju pesama i komponovanju. Harison je, zajedno sa Džonom Lenonom i Polom Makartnijem, bio jedan od ključnih tekstopisaca koji su oblikovali zvuk Bitlsa.
Iako su Džon Lenon i Pol Makartni dominirali kao autori većine hitova benda, Harison je uspeo da stvori sopstvenu muziku koja je donela sasvim novu dimenziju Bitlsima.
Pesme poput „Something“ i „Here Comes the Sun“ ne samo da su postale hitovi, već su ostale ključne komponente muzičkog nasleđa Bitlsa.
Pesma „Something“ se smatra jednom od najlepših ljubavnih balada svih vremena, dok je pesma „Here Comes the Sun“ postala simbol optimizma, posebno tokom turbulentnog perioda unutar benda.
Harisonova muzička karijera u Bitlsima takođe je bila važna zbog njegove sposobnosti da unese indijske elemente u rok muziku.
Strastveni zaljubljenik u indijsku muziku i filozofiju, bio je prvi Bitls koji je u rok muziku uveo sitar, koji je postao zaštitni znak njegove zvučne estetike.
Njegovo prijateljstvo sa Ravijem Šankarom, indijskim majstorom sitara, takođe je oblikovalo njegovu muziku, kao i njegov duhovni put.
Solo karijera
Nakon što su se Bitlsi raspali 1970. godine, Harison je krenuo na solo muzičko putovanje. Njegov prvi album, „All Things Must Pass“ iz 1970. godine, postigao je ogroman uspeh, a pesma „My Sweet Lord“ postala je njegov prvi singl koji je dospeo na prvo mesto britanske i američke muzičke liste.
Album je bio bogat i duhovan i predstavljao je Harisonovu potragu za slobodom. Pesme na tom albumu bile su iskreni odraz njegovih ličnih iskustava i njegovih razmišljanja o životu, smrti i duhovnosti.
Harison nije bio samo muzičar, već je bio i važan producent. Godine 1976. osnovao je sopstvenu produkcijsku kuću „Dark Horse Records“, preko koje je producirao mnoge uspešne albume, uključujući i albume svojih prijatelja i saradnika, poput Klausa Vormana i Bilija Prestona.
Takođe je bio ključni organizator i producent Koncerta za Bangladeš 1971. godine, jednog od prvih velikih dobrotvornih koncerata u istoriji rok muzike, koji je imao za cilj prikupljanje sredstava za pomoć narodu Bangladeša tokom građanskog rata.
Harisonov život nije bio bez poteškoća. Pored suočavanja sa izazovima Bitlsa, bavio se i ličnim tragedijama, uključujući tumor na mozgu koji je na kraju doveo do njegove smrti 2001. Ipak, ostao je pozitivan, neprestano govoreći o važnosti ljubavi, mira i slobode, prenosi Index.hr.
Džordž Harison nije zvanično sahranjen ni na jednom groblju. Posle njegove smrti 29. novembra 2001, njegovo telo je kremirano, a pepeo je, prema nekim izvorima, razvejan po rekama Gang i Jamuna u Indiji, u skladu sa njegovim hinduističkim verovanjima. Međutim, ovo nikada nije zvanično potvrđeno.
