Narodna izreka “Jutro je pametnije od večeri” konačno je dobila i naučnu potvrdu. Da bismo rešili neki problem ili nedoumicu, jako je važno da sa mišlju “prespavamo”, pokazalo je istraživanje američkih naučnika.
Faza “brzog” sna, poznatija i kao REM faza, tokom koje se otkucaji srca i disanje ubrzavaju, stimuliše našu sposobnost da pronalazimo nestandardna, neuobičajena rešenja, i pomaže našem mozgu da učvrsti vezu između potpuno nepovezanih sećanja. Upravo zahvaljujući ovako povišenoj aktivnosti moždane mase i neuronskih veza, rešavanje problema i donošenje važnih odluka postaje lakše, otkrila je grupa psihologa sa Univerziteta u Teksasu, u Sjedinjenim Ameirčkim Državama.
Psiholozi sproveli interesantan eksperiment, dobrovoljci podeljeni u 2 grupe
Kako bi potvrdili svoju pretpostavku, psiholozi su pozvali 58 dobrovoljaca uzrasta između 18 i 29 godina, koje su nasumično podelili u dve grupe: jednu koja je tokom eksperimenta imala vreme za odmor i spavanje i drugu u kojoj učesnicima nije dopušteno da spavaju. U prvoj fazi eksperimenta na ekranu je dobrovoljcima prikazano osam pitanja, odnosno zadataka, koja zahtevaju logičko ili kreativno rasuđivanje. Jedno od pitanja bilo je i “Kako voćar da zasadi četiri drveta, a da svako od njih bude na jednakoj udaljenosti jedno od drugog?”
Učesnicima eksperimenta dato je po tri minuta da odgovore na svako pitanje, u pisanoj formi, a zatim bi se na ekranu prikazivao i tačan odgovor, koji bi oni trebalo da zapamte. Nakon prve faze, dobrovoljci bi imali 15 minuta pauze, pa sledeći blok pitanja, koja su po strukturi slična prethodnim. Jedno od pitanja bilo je i “Kako rasporediti šest šibica, a da one formiraju četiri jednokraka trougla?” Međutim, u ovoj etapi psiholozi nisu prikazivali tačan odgovor na ekranu, prenosi ruski portal Nejked Sajens.
San doprinosi povezivanju informacija i podstiče logičko zaključivanje
Zatim su obe grupe dobile pauzu od dva sata, pri čemu su učesnici jedne grupe otišli da odspavaju u zvučno izolovanoj i zamračenoj prostoriji, a učesnici druge grupe ostali budni. Pošto je dva sata prošlo, svi dobrovoljci su vraćeni na svoje “radne” zadatke, kako bi rešili ona pitanja na koja nisu znali odgovor u prve dve faze eksperimenta. Upravo ovde su naučici i dobili potvrdu svoje hipoteze, postavljene na samom početku istraživanja: san zaista doprinosi našoj sposobnosti rešavanja problema.
Dobrovoljci koji su spavali tokom pauze imali su mnogo bolje rezultate od učesnika eksperimenta koji su svoju pauzu proveli budni. Ispostavilo se i da su “spavači” mnogo bolje povezali primere iz prvog i drugog bloka pitanja, odnosno uspeli da ih dovedu u logičku vezu i taj princip primene za rešavanje zadataka koji su im u drugoj fazi bili teški. Oni koji tokom pauze nisu spavali se ovakvim uspehom nisu mogli pohvaliti, pa se psiholozima nametnuo jasan zaključak: za uspeh “spavača” zaslužna je REM faza, tokom koje je njihov mozak obradio informacije.
RTbalkan.
