Juriju Gagarinu je, između ostalog, bilo naređeno da odmah po sletanju na Zemlju, ma gde se ono odigralo, preduzme mere da sačuva skafander ili da ga uništi. Sovjeti su za takvo naređenje imali i dobar razlog, a kako bi bili sigurni da će se sve odvijati po planu, poslali su čak i jednog inženjera da bude Gagarinu pri ruci.
Na svim fotografijama uslikanim odmah po sletanju Gagarina na Zemlju vidi se da je najpoznatiji sovjetski kosmonaut na svetu u običnoj zimskoj jakni. Nameće se nekoliko pitanja – da li je on tako leteo u svemir? Šta se dogodilo sa skafanderom od sletanja do trenutaka koji su zabeleženi fotoobjektivima? Na kraju krajeva, zbog čega bi on uopšte skidao svoje svemirsko odelo sada, kada je misija već okončana?
Gagarin je zamalo u kosmos poleteo bez skafandera
Nekoliko meseci pre poletanja u svemir, na dnevnom redu čitavog tima koji je radio na pripremi Gagarina za istorijski let našlo se i pitanje u čemu će se on zapravo zaputiti u kosmos. Stručnjaci nikako nisu mogli da se usaglase da li je skafander uopšte potreban ili je dovoljno da Gagarin samo obuče termo-odelo i tako krene u misiju. Nedelje i meseci su prolazili, a rešenja nije bilo ni na vidiku.
Inženjerima je najveći problem pravilo opterećenje kosmičkog broda, a budući da je skafander sam po sebi jako težak, oni su to koristili kao argument za to da se leti samo u termo-odelu. Međutim, otac sovjetske kosmonautike, Sergej Koroljov, za to nije želeo ni da čuje, te je naredio da se odustane od 500 kilograma tehničke opreme samo kako bi se Gagarinu omogućilo da nosi skafander.
“SK-1”: Prvi pravi skafander u istoriji bio je težak oko 20 kilograma
Inženjeri su imali samo 8 meseci da naprave kosmičko odelo, a pošto je to bilo veoma ambiciozno, odlučeno je da se iskoristi skafander “Vorkuta”, koji obično koriste piloti lovaca SU-9 i koji je već imao razvijen sistem regulacije pritiska i dotoka kiseonika. Neznatnim modifikacijama stvoren je “SK-1” – prvi pravi skafander u istoriji.
Osim što je bio sašiven od nekoliko slojeva termoplastike, hermetičkog sloja od gume i završnog sloja prepoznatljive drečavo narandžaste boje, “SK-1” je bio i pravljen po meri, specijalno za Gagarina. Zajedno sa šlemom, koji se nije mogao odvojiti, skafander je težio oko 20 kilograma, a za njegovo oblačenje postojala je i posebna instrukcija – kako za oblačenje, tako i za skidanje.
Zbog čega skafander nije smeo da dospe ni na jednu fotografiju
“SK-1” se sa pravom mogao nazivati jednim od najgenijalnijih ruskih izuma, pa su i materijali od kojih je on izrađen i njegova konstrukcija bili strogo čuvana državna tajna. Javnost je smela da vidi samo jarko narandžastu navlaku, odnosno zaštitni sloj, koji je služio kako tajna Gagarinovog skafandera ne bi “procurela” i dospela u ruke neprijatelja.
Gagarin je, u sklopu uputstava za poletanje i sletanje, dobio naređenje da čim se prizemlji preduzme sve potrebne mere da skafander ili sačuva od radoznalih pogleda ili uništi. Jedan od inženjera, Ota Bahramov, bio je zadužen za izvršenje ove misije. I zaista, čim je Gagarin sleteo, skafander je skinut i sklonjen, a kosmonau jet među ljude i medije izašao u termo-odelu, koje je nosio ispod.
RTbalkan.
