Djetinjstvo Petra Božovića bilo je teško
Petar Božović jedan je od najboljih i najcenjenijih glumaca na ovim prostorima. Sve njegove uloge su velike, a osvaja i životnom mudrošću koja isijava iz svake rečenice koju izgovori.
Svet je ugledao u Zemunu, godinu dana po završetku Drugog svetskog rata, koji je u narodu ostavio puno bola i rana. Detinjstvo Petra Božovića bilo je teško, a jednom prilikom ovako je pričao o tom vremenu…
– Živeo sam u Zemunu dok mi majka nije umrla, a to se desilo brzo, tako da se majke skoro i ne sećam. Moj otac, nezadovoljan uslovima u nemačkom logoru, nastavio je da robija i na Golom otoku. Tako brat i ja ostadosmo u domu za ratnu siročad na Senjaku.
– U posete su mi dolazili baba, tetke i ujaci dok me nisu prihvatili, pa sam neko vreme bio u kolektivnom stanu. Onda su i ujaci otišli na Goli otok, a ja ponovo u dom, dok me moja baba, tetka Vida Vlahović, nije uzela i odvela u Kolašin.
– Moj brat je ostao u sirotištu i mislim da mi nikad nije oprostio, kao da sam ja bio kriv što sam izabran – otkrio je slavni glumac u emisiji “Balkanskom ulicom”.
Sa nepunih 14 godina ponovo je došao u Beograd, kod oca koji je u međuvremenu odslužio kaznu i ponovo se oženio.
Detinjstvo Petra Božovića prožeto je potresnim detaljima, a i ranu mladost obeležili su lični lomovi, posle kojih je otišao u Pariz.
Posle svih lutanja ponovo se vratio u Beograd i završio Akademiju dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića.
Gloria.rs
