Vazduh u našem gradu je u zimskim mjesecima jedan od najzagađenijih na svijetu, dok je Sarajevo kao glavni grad Bosne i Hercegovine posljednjih dana zauzeo prvo mjesto po zagađenosti na većini poznatih sajtova koji mjere broj štetnih čestica u vazduhu. Zagađen je vazduh i u ostalim glavnim gradovima regiona, Zagreb, Beograd, Skoplje godinama imaju slične, ali ne toliko izražene probleme sa kvalitetom vazduha.
Loš vazduh ne pogađa samo pluća, plutajuće čestice su štetne i za kardiovaskularni sistem. Ključni zagađivači koji značajno utiču na zdravlje su suspendovane čestice prečnika manjeg od 2,5 i 10 mikrometara (μm), poznatije kao PM2,5 i PM10, zatim azot-dioksid (NO2) i prizemni ozon (O3) – sve povezana sa razvojem hipertenzije, kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, ali i raka.
O tome kako zagađenje vazduha utiče na naše zdravlje, a posebno na arterijsku hipertenziju, stanje koje često ostaje neprepoznato dok ne izazove ozbiljan problem, ukazao je doc. dr. Josipa Josipovića i doc. dr. Ana Jelaković.
Šta se dešava sa krvnim sudovima izloženim štetnom uticaju vazduha?
dr. Josipović: Izloženost zagađenom vazduhu može izazvati razvoj hipertenzije kroz brojne patofiziološke mehanizme. Gasoviti zagađivači i fine čestice (PM) prodiru u alveokapilarnu membranu u plućima, ulaze u endotel krvnih sudova i izazivaju njegovu disfunkciju, što dovodi do prohipertenzivnog i proinflamatornog odgovora organizma. Čvrste materije (PM), azot-dioksid (NO2) i sumpor-dioksid (SO2) povećavaju oksidativni stres u endotelu krvnih sudova stvarajući neravnotežu između vazodilatatornih (koji proširuju krvne sudove) i vazokonstriktivnih (koji sužavaju krvne sudove) faktora. Takva neravnoteža može pogodovati razvoju hipertenzije. Takođe, izloženost zagađivačima vazduha povećava nivo proinflamatornih citokina, kao što su interleukin-6 (IL-6) i faktor nekroze tumora-alfa (TNF-α), što izaziva stanje hronične upale, koje se prepoznaje kao značajan faktor rizika za razvoj hipertenzije.
Zagađenje vazduha je takođe povezano sa disregulacijom sistema renin-angiotenzin-aldosteron (RAAS), što može dovesti do povećanog vaskularnog otpora i zadržavanja natrijuma. Ovo povećava zapreminu tečnosti u telu i doprinosi povećanju arterijskog pritiska. Zagađivači vazduha negativno utiču i na autonomni nervni sistem povećanjem aktivnosti simpatikusa, što je poznati faktor u razvoju hipertenzije. Pored toga, genetski faktori mogu modulirati individualnu osetljivost na hipertenzivne efekte zagađenja vazduha. Ovi složeni mehanizmi ukazuju na važnost smanjenja izloženosti zagađenju vazduha radi očuvanja zdravlja krvnih sudova i prevencije hipertenzije.
Kako prepoznati zagađenje vazduha i šta se preporučuje da se uradi?
dr. Jelaković: Povećano zagađenje vazduha može se prepoznati po oblačnoj ili maglovitoj atmosferi, prisustvu prašine ili smoga, te masnim ili prljavim slojevima na površinama poput automobila ili prozora. Takođe, često se osećaju neprijatni mirisi, poput mirisa izduvnih gasova ili zapaljenog otpada. Ljudi mogu imati simptome kao što su otežano disanje, kašalj, iritacija očiju, nosa i grla, glavobolje ili osećaj umora. Posebno su pogođene osetljive grupe – deca, stari i osobe sa respiratornim oboljenjima. Zagađivači kao što su gasovi i fine čestice (PM) izazivaju endotelnu disfunkciju, što dovodi do povećanja krvnog pritiska i inflamatornih odgovora. Hipertenzija se često teško prepoznaje jer ne izaziva specifične simptome, ali se može manifestovati glavoboljom, vrtoglavicom, umorom ili osećajem pritiska u grudima. Pošto većina ljudi ne primećuje simptome, neophodno je redovno praćenje krvnog pritiska.
Nivo zagađenja vazduha može se pratiti preko aplikacija i veb lokacija koje prikazuju indeks kvaliteta vazduha (AKI), kao i u lokalnim izveštajima, posebno tokom saobraćajnih gužvi ili grejne sezone. U slučaju velike zagađenosti vazduha, savetuje se izbegavanje aktivnosti na otvorenom, posebno u blizini puteva ili industrijskih zona, korišćenje vazdušnih maski (kao što su one sa filterom za male čestice), postavljanje prečistača vazduha u zatvorenim prostorima, pridržavanje lokalnih preporuka i prilagođavanje aktivnosti kako bi se smanjila izloženost zagađenju i po potrebi optimizovala hronična terapija. Preduzimanjem ovih mera smanjuje se rizik od hipertenzije i drugih zdravstvenih problema povezanih sa zagađenjem vazduha.
Koje rizične grupe su najviše pogođene štetnim uticajem zagađenja vazduha na razvoj hipertenzije?
dr. Josipović: Iako svi zagađivači vazduha doprinose riziku od razvoja hipertenzije, njihovi efekti variraju u zavisnosti od kratkotrajne i dugotrajne izloženosti. Meta-analiza koju su uradili Iang i saradnici pokazala je snažnu povezanost između hipertenzije i dugotrajne izloženosti česticama PM2,5. Dugotrajna izloženost PM2,5, ali i PM10 i NO2, pozitivno utiče na povećanje dijastolnog arterijskog pritiska. Velika studija u kineskoj populaciji otkrila je jaču povezanost prehipertenzije (arterijski pritisak 120-139/80-89 mmHg) sa dugotrajnom izloženošću zagađenju vazduha, posebno kod žena i starijih osoba. S druge strane, kratkotrajna izloženost zagađivačima, uključujući PM2,5, PM10, NO2 i SO2, povezana je sa povećanjem sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska. Uočeno je da je povezanost između PM2,5 i arterijskog pritiska bila izraženija kod muškaraca, ljudi azijskog porekla i onih koji žive u područjima sa najvišim nivoom zagađenja. Prema analizi podgrupa po godinama, dugotrajno izlaganje zagađenom vazduhu jače utiče na hipertenziju i arterijski pritisak kod starijih osoba. Međutim, efekti kratkotrajnog izlaganja pritisku često su izraženiji kod mlađih osoba.
Na osnovu ovih podataka može se zaključiti da su mlađi ljudi osetljiviji na nagle promene krvnog pritiska uzrokovane kratkotrajnim izlaganjem zagađenom vazduhu, dok su starije osobe, hipertoničari i osobe sa kardiovaskularnim rizikom podložnije dugotrajnim efektima. zagađenja vazduha, uključujući trajno povećanje krvnog pritiska i povećan rizik od akutnih kardiovaskularnih događaja.
Koliko je važno redovno meriti krvni pritisak i kada to treba da počnemo?
dr. Jelaković: Arterijska hipertenzija se definiše kao trajno povišen krvni pritisak, viši od 140/90 mmHg. Redovno merenje krvnog pritiska je neophodno jer omogućava otkrivanje arterijske hipertenzije, koja često prolazi bez simptoma. Zbog toga se naziva i “tihi ubica”, a može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme kao što su srčani udar i moždani udar ili otkazivanje bubrega. Merenje krvnog pritiska trebalo bi da bude deo svakog lekarskog pregleda od najranijeg uzrasta. Ovo je posebno važno s obzirom na sve veću incidencu hipertenzije kod dece i mladih, koja je povezana sa nezdravim životnim navikama. Drugim rečima, nikada nije prerano za merenje krvnog pritiska. Osim u lekarskim ordinacijama, preporučuje se samostalno merenje krvnog pritiska pomoću automatizovanih tlakomera, koji su danas široko dostupni. Ovo omogućava ranije otkrivanje bolesti, prevenciju komplikacija i praćenje efekata terapije. Takođe, samomeranje pomaže u otkrivanju naglog povećanja pritiska ili pogoršanja postojeće hipertenzije, posebno u uslovima povećanog zagađenja vazduha.
Važno je napomenuti da izbor tlakomjera i ispravno merenje treba da budu u skladu sa preporukama stručnih organizacija kako bi se izbegle greške. Pravilno merenje uključuje mirovanje pre merenja, pravilno postavljanje manžetne i izbegavanje merenja neposredno nakon konzumiranja hrane i kafe ili posle fizičke aktivnosti. Dodatne informacije o preporučenim uređajima, tehnikama samomeranja i savetima za smanjenje rizika od hipertenzije mogu se pronaći na sajtu Hrvatske lige za hipertenziju, koja aktivno radi na prevenciji i kontroli ovog „tihog ubice“. Pravovremeno praćenje krvnog pritiska može značajno doprineti očuvanju zdravlja i prevenciji komplikacija povezanih sa hipertenzijom.
Kako možemo smanjiti uticaj zagađenja vazduha
Osobe sa hroničnim bolestima, oslabljenim ili nerazvijenim imunitetom (kao što su deca) i oni koji žive u blizini puteva ili industrijskih zona su podložniji štetnim efektima zagađenja vazduha. Ako preseljenje nije opcija, postoje efikasni načini da se smanji negativan uticaj.
- Smanjite svoju izloženost zagađenju vazduha
Zatvorite prozore tokom perioda visokog zagađenja.
Koristite prečistače vazduha u zatvorenom prostoru.
Proverite kvalitet vazduha preko aplikacija ili izveštaja pre izlaska napolje, posebno za fizičke aktivnosti.
Izbegavajte fizičku aktivnost u blizini puteva i tokom saobraćajnih gužvi.
- Ostanite u zelenim površinama
Zelenilo pomaže u smanjenju koncentracije suspendovanih čestica i poboljšava kvalitet vazduha.
Šetnja u prirodi, daleko od puteva i industrijskih zona, može smanjiti izloženost i doprineti opštem zdravlju.
- Promenite svoje dnevne navike
Uštedite energiju smanjenjem nepotrebne potrošnje.
Koristite obnovljive izvore energije kad god je to moguće.
Smanjite vožnju i koristite javni prevoz, bicikl ili šetnju.
- Pratiti i održavati zdravlje
Redovno merite krvni pritisak da biste rano otkrili potencijalne probleme vezane za hipertenziju.
Konsultujte se sa svojim lekarom o načinima da zaštitite svoje zdravlje, posebno ako pripadate rizičnoj grupi.
- Lična odgovornost i zajednički napori
Lična odgovornost i zajednički napori
Učestvujte u inicijativama za čistiji vazduh i održiviji način života.
Podrška merama koje podstiču niže emisije i bolji kvalitet vazduha. Iako pojedinac možda neće moći odmah da reši problem zagađenja vazduha, male promene u svakodnevnom ponašanju i aktivna saradnja sa lokalnim zajednicama, lekarima i institucijama mogu doprineti dugoročnom poboljšanju kvaliteta vazduha i zaštiti zdravlja svih. od nas.
Da li smo dovoljno svesni da zagađenje vazduha može imati fatalne posledice po zdravlje?
dr. Jelaković: Sve veći broj naučnika i političara prepoznaje ozbiljne rizike vezane za zagađenje vazduha, posebno u širem kontekstu klimatskih promena i drugih oblika zagađenja poput buke. Iako svest raste, potrebni su dodatni napori kako bi se osigurala efikasna rešenja za javno zdravlje i životnu sredinu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naglašava potrebu da se smanji izloženost štetnim česticama kao što su PM2,5 i NO2, koje imaju dokazano negativan uticaj na zdravlje. Mnoge zemlje i gradovi već preduzimaju konkretne korake, uključujući donošenje strožijih zakona o kvalitetu vazduha, podsticanje javnog prevoza da smanji upotrebu privatnih vozila, stvaranje zelenih površina koje poboljšavaju kvalitet vazduha i smanjuju zagađenje, i smanjenje emisija iz industrije i transporta, uključujući prelazak na obnovljivi izvori energije i električna vozila.
Uprkos ovim naporima, svest opšte populacije o fatalnim zdravstvenim posledicama zagađenja vazduha još uvek nije dovoljno visoka. Neophodno je dodatno edukovati javnost o rizicima, uključujući vezu između zagađenja i bolesti poput hipertenzije, kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, kao i raka. Podizanje svijesti i uvođenje konkretnih mjera, kako na nivou zajednica tako i pojedinačno, ključno je za smanjenje štetnih efekata zagađenja vazduha i zaštitu zdravlja, piše Živim.
