Korporacije se brane da se i pre izbora društvena klima pretvorila u konzervativizam, pa menjaju politiku jer to traže njihovi klijenti.
Vodeći biznismeni su skočili da se što pre pridruže taboru novog predsednika Donalda Trampa, plaćajući milione i brzo menjajući poslovnu politiku. Kompanije ukidaju odeljenja za podsticanje zapošljavanja žena, crnaca i invalida, smanjujući donacije udruženjima za rasnu ravnopravnost i napuštajući udruženja za klimatske promene, piše Fajnenšel tajms.
Trampov povratak u Belu kuću neposredno posle napada na Kapitol SAD 6. januara 2021. smatran je gotovo nemogućim, podseća Salon. Ultrabogati politički donatori, tehnološki titani i poslovni moguli su mu mnogo pomogli otvaranjem novčanika. Vlasnik Tesle Ilon Mask uložio je čak 277 miliona dolara u dobre odnose sa Trampom: to je donelo milijarde profita njegovim kompanijama i pre inauguracije.
Suočavanje sa Melanijom
Amazon je najavio da planira dokumentarac o Melaniji Tramp: navodno su platili 40 miliona dolara za ekskluzivni ugovor. Donirali su milion dolara za predsedničku inauguraciju. Pred novembarske izbore, osnivač Amazona Džef Bezos, kao vlasnik lista, zaustavio je Vašington post, koji je, po običaju, želeo da objavi koga podržava – trebalo je da bude Kamala Haris. Hodočastio je na Trampovo imanje Mar-a-Lago na Floridi i javno ga pohvalio zbog njegove namere da smanji birokratiju.
Tramp je dobio samo 1,5 odsto glasova više, ali moć je njegova. Čini se da su parada milionera kroz Mar-a-Lago, donacije i napori da se posluje sa ljudima iz Trampovog najužeg kruga motivisani željom da se ukaže na naklonost čoveka poznatog po napadima na kompanije i biznismene koje ne voli, navodi FT.
Nekada su glavnu vlast imali veliki industrijski monopolisti. Sada su glavni oni koji monopolizuju informacije. Tri velika tehnološka šefa – izvršni direktor Meta Mark Zakerberg, izvršni direktor Amazona Džef Bezos i izvršni direktor Apple-a Tim Kuk – imali su istaknuta mesta na inauguraciji. Zakerberg je bio ko-domaćin inauguracione zabave.
Do sada je najviše učinio da umiri Trampa, koji ga je žestoko napao u prošlosti: odustao je od kontrole neistinitog sadržaja na Fejsbuku i Instagramu u SAD, u svoju administraciju imenovao Trampovog dugogodišnjeg prijatelja Dejna Vajta i odustao. podstičući rasnu i rodnu raznolikost među svojim menadžerima i dobavljačima.
Gugl Sundar Pichai i Sem Altman iz OpenAI-a dali su milion dolara za inauguraciju, a Pichai je takođe odleteo u Mar-a-Lago. Tramp je ranije napao Gugl zbog nameštanja rezultata pretrage kako bi sakrio pozitivne vesti o njemu.
Međutim, kompanije se brane da se raspoloženje među klijentima promenilo, američko društvo je i pre izbora postalo znatno konzervativnije. Mnogi očekuju zaokret poreske i regulatorne politike u njihovu korist. Prilično sam optimista da će ova administracija imati politike koje su veoma, veoma za rast, rekao je Rojtersu izvršni direktor Goldman Saksa Dejvid Solomon.
Način na koji ljudi na Volstritu razgovaraju i komuniciraju takođe se promenio. Kažu da ne moraju da se autocenzurišu kako bi izbegli da uvrede žene, manjine ili osobe sa invaliditetom. „Sada možemo ponovo nekoga nazvati retardom ili pičkom, bez straha da ćemo biti otpušteni“, rekao je jedan bankar za FT.
Svedoci smo povratka ortačkog kapitalizma
Postoji uverenje da su „broligarsi” stali na stranu Trampa jer očekuju niže poreze i povoljniju regulativu, piše Voks. Nije samo to: oni žele nultu granicu svoje moći.
Oni žele da budu bez ograničenja koje diktiraju demokratije, finansijski sistemi ili – činjenice. To je osećaj potpune nekažnjivosti – odbacuju ograničenja u svim njihovim oblicima, objašnjava profesorka ekonomske sociologije Bruk Harington. Tramp je savršen primer takve ideologije: pokrenuo je pokušaj državnog udara, osuđen je za 34 krivična dela, a opet je ponovo izabran.
Reč je o povratku ortačkog kapitalizma, piše Salon, drugačijeg od sistema oligarha u Rusiji, koji pasivno odaju počast političkom šefu. Za razliku od njih, američki broligarsi osećaju
