Njegova inauguracija trebalo bi da se održi po američkom vremenu 20. januara u podne, odnosno oko 18 časova po našem vremenu.
Čini se da bi ovo mogao biti veoma naporan ponedeljak za novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa – ako ispuni samo nekoliko svojih obećanja koja je dao baš „prvog dana” svoje predsedničke vladavine.
Tramp (78) danas će položiti zakletvu kao predsednik i, ako ispuni svoja obećanja, odmah će okončati rat u Ukrajini, započeti masovne deportacije širom SAD, ukinuti mandat električnih automobila i pomilovati hiljade osuđenih za umešanost u napad na Kapitol Hil 6. januara. Obećanja koja je dala u prva 24 sata na funkciji uključuju tarife i transrodne sportiste, a postoje i brojne druge naredbe spremne za potpis predsednika.
Njegova inauguracija bi trebalo da se održi u podne 20. januara (18 časova po američkom vremenu), ali je zbog opasnog polarnog vrtloga koji preti Vašingtonu i velikim delovima zemlje premeštena u zatvorenom prostoru.
Dejli mejl je naveo sva predizborna obećanja Donalda Trampa za koja je rekao da će sprovoditi od „prvog dana svog mandata”. Dakle, počnimo redom:
Masovne deportacije
„Prvog dana pokrenuću najveći program deportacije u američkoj istoriji kako bih uklonio kriminalce iz naše zemlje“, rekao je Tramp na mitingu u Medison Skver Gardenu.
Zaustavljanje ilegalne imigracije bilo je jedno od Trampovih glavnih predizbornih obećanja, u trci u kojoj je rekao da imigranti bez dokumenata „truju krv našoj zemlji“. „Oni truju krv našoj zemlji“, rekao je Tramp na mitingu u gradu Daram, kome je prisustvovalo nekoliko hiljada pristalica, i dodao da imigranti u SAD, osim iz Južne Amerike, dolaze iz Azije i Afrike. „Slivaju se u našu zemlju iz celog sveta.
Tramp je koristio iste reči o “trovanju krvi” tokom intervjua za National Pulse, desničarsku veb stranicu, koji je objavljen krajem septembra 2023. Ovo je izazvalo osudu Lige za borbu protiv klevete, čiji je šef Džonatan Grinblat nazvao takav jezik „rasističkim, ksenofobičnim i odvratnim“.
Pojavile su se glasine da su već u toku pripreme za masovnu operaciju deportacije, a njegova „nulta tačka“ za to će biti grad Čikago. „Pa, to mora da se dogodi, a ako se ne dogodi, više nećemo imati državu“, rekao je Tramp za En-Bi-Si pre odlaska u Vašington. Ova operacija će ciljati na takozvane gradove „utočišta“, koji ograničavaju saradnju sa federalnim službenicima za imigraciju. Neki od ovih gradova su Čikago, Njujork, Los Anđeles, Denver i Majami.
Njegov tim tek treba da precizira kako će izvesti tako veliku operaciju širom zemlje, sa milionima imigranata koji ilegalno žive u SAD. Na Trampovu sreću, Senat već kreće sa još jednom merom o imigraciji, Zakonom Lejken Rajli, nazvanom po studentu kojeg je prošle godine u Džordžiji ubio Venecuelanac koji je ranije bio uhapšen zbog krađe u radnji. Predloženi zakon bi zahtevao od savezne vlade da pritvori migrante koji ilegalno žive u SAD i koji su osumnjičeni za kriminalne aktivnosti, čak i ako nisu optuženi za bilo kakav zločin.
Kraj ruskog rata u Ukrajini
Konačno stavljanje tačke na trogodišnji rat između Rusije i Ukrajine verovatno će biti među prvim planovima koji će propasti, sudeći po činjenicama na terenu.
“To je rat koji umire da bude rešen. Rešiću ga pre nego što uopšte postanem predsednik”, rekao je Tramp u debati sa potpredsednicom Kamalom Haris, koja je izgubila izbore od Trampa.
Rusija je u sredu pokrenula novi talas napada na Ukrajinu, uništavajući ključnu energetsku infrastrukturu potrebnu za zimu.
Ipak, Tramp je odlučan da primeni svoje pregovaračke veštine u sukobu, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pohvalio je neke od njegovih nedavnih izjava koje odražavaju narativ Moskve o članstvu u NATO.
Tramp je hvalio svoje odnose sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali je Ukrajina odbila zahteve Moskve da preda teritoriju zaplenjenu u ratu.
Tramp je, međutim, početkom januara sugerisao da je „šest meseci“ realniji cilj za okončanje rata od njegove prethodne izjave da će ga „rešiti za 24 sata“. Njegov specijalni izaslanik za rat u Ukrajini Kit Kelog rekao je da je cilj da se sukob okonča za “100 dana”.
„Želeo bih da postavim cilj na ličnom i profesionalnom nivou – postavio bih ga na 100 dana. Moramo da smislimo način da to uradimo u bliskoj budućnosti, da budemo sigurni da je rešenje čvrsto i održivo i da ovaj rat se završava, a sve tako da je zaustavio pokolj“, rekao je Kelogg.
Tramp je takođe izgleda izbegao da izvrši svoju pretnju da će se „osloboditi na Bliskom istoku“ ako ne bude dogovora o prekidu vatre u Gazi i oslobađanju talaca pre nego što on preuzme dužnost. To se dogodilo poslednjih dana Bajdenove administracije uz pomoć njegovog pregovarača.
Pomilovanje optuženih koji su učestvovali u napadu na Kapitol
Tramp je rekao da će pomilovati optužene umešane u napad na Kapitol Hil 6. januara 2021, prvog dana na funkciji, „možda u prvih devet minuta“. Novoizabrani predsednik i njegov tim sastavili su listu pomilovanja.
„Na 6. januar ću gledati kao na slučaj vrlo rano, možda u prvih devet minuta moje administracije“, rekao je ranije u intervjuu za Time Magazine. Za zločine počinjene 6. januara osuđeno je oko 1.270 osoba, a velika većina optuženih priznala je krivicu. Njih nekoliko stotina trenutno se nalazi iza rešetaka.
Međutim, ne slažu se svi članovi Trampove stranke sa njim oko pomilovanja. Senator Tom Tilis je ranije upozorio: „Narode, bio sam poslednji član Senata koji je napustio komoru 6. januara. Video sam policajce Kapitola kako krvare, u modricama i video sam količinu štete koja je nastala dok smo izlazili. Pozivanje tih ljudi u patriote nije deo mog leksikona“.
Mnogi stručnjaci Trampovu pobedu pripisuju ekonomskim brigama Amerikanaca, a Tramp je obećao da će tarife biti njegov ključni prioritet od prvog dana njegovog predsedavanja. Već je počeo da lobira u Kini, Kanadi i Danskoj, saveznicima koji odbacuju njegove ideje.
Tramp je rekao da će nametnuti tarife od 25 odsto Meksiku i Kanadi na „SVE proizvode koji dolaze u Sjedinjene Države“, razbijajući susede i ono što je nazvao njihovim „smešnim otvorenim granicama“. „Ova tarifa će ostati na snazi sve dok svi ilegalni imigranti ne zaustave ovu invaziju na našu zemlju , Meksiko i Kanada su dva najveća trgovinska partnera SAD, koji čine skoro 30% ukupne trgovine.
On je takođe obećao visoke carine i za Kinu, iako će potpredsednik zemlje Han Dženg biti predstavnik zemlje na njegovoj inauguraciji.
„Imao sam mnogo razgovora sa Kinom o ogromnim količinama droge, posebno fentanila, koje se šalju u Sjedinjene Države – ali bezuspešno. Dok ne prestanu, naplaćivaćemo Kini dodatnih 10 odsto carine, pored svih dodatnih tarifa, na sve njihove brojne proizvode koji dolaze u Sjedinjene Američke Države“, rekao je ranije Tramp.
Tokom svoje kampanje, Tramp je rekao da će nametnuti 20% ukupnih carina na sav uvoz i dodati carine od najmanje 60% na kineske proizvode.
Bušenje nafte i električni automobili
„Drill, babi, drill“ moglo se čuti na gotovo svim Trampovim predizbornim skupovima tokom njegove predsedničke kampanje. Tramp je, naime, obećao da će ukloniti neke ekološke propise i osloboditi američku energiju. SAD su postale najveći svetski proizvođač sirove nafte 2018. i još uvek zadržavaju tu titulu. A Tramp je pozvao na još veće povećanje proizvodnje.
Jedan od vodećih republikanskih stručnjaka za nacionalnu bezbednost u Predstavničkom domu, Majk Valc, sugerisao je da Tramp iskoristi pretnju ruskog ekonomskog kolapsa nižim cenama nafte i gasa kako bi primorao Putina da pregovara sa Ukrajinom.
“Predsednik veoma dobro razume uticaj ekonomskih sankcija i imamo snažan ekonomski uticaj na Rusiju. Prvi korak bi bio, po njegovim rečima: ‘buši, med, buši’. Moramo da preplavimo svet jeftinijim, čistijim američkim naftu i gas do snižavanja cena“, rekao je on.Valcer.
Tramp je takođe obećao da će ukinuti vladine podsticaje za kupovinu električnih automobila, koje često javno napada uprkos prijateljstvu sa šefom Tesle Elonom Maskom.
On je obećao da će okončati politiku predsednika Džoa Bajdena i prethodne vladine podsticaje za proizvodnju i kupovinu električnih automobila i rekao da će nametnuti „tarifu od 100 odsto“ na električne automobile uvezene iz Meksika ako ponovo preuzme Belu kuću.
Cilj tih podsticaja je bio da se nacija odvikne od automobila na gas, ali Bajdenovi napori da izgradi stanice za punjenje električnih vozila bili su spori i skupi.
Inače, rekordnih 1,2 miliona Amerikanaca kupilo je električna vozila 2023. godine, što čini 7,6 odsto prodaje novih automobila. Analitičari su predvideli da će se ta cifra popeti na 10 odsto 2024. godine, što bi moglo označiti prekretnicu i označiti široko usvajanje električnih vozila. Trampov drugi mandat ne može da zaustavi prelazak na električne automobile, ali bi mogao da ga uspori.
Ženski sport i “zaustavljanje transrodnog ludila”
U svojoj kampanji, Tramp je više puta pokretao goruća kulturna pitanja i obećao da će „držati muškarce podalje od ženskih sportova“, takođe je obećao da će „zaustaviti transrodno ludilo“ odmah po povratku u Belu kuću.
“Potezom mog pera prvog dana, zaustavićemo transrodno ludilo”, rekao je Tramp, a tokom svog predizbornog govora na mitingu u Feniksu, u Arizoni, obećao je da će okončati ono što je nazvao “seksualnim sakaćenjem dece”. ukloniti transrodne osobe iz vojske i eliminisati transrodne teme iz osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja.
„Pod Trampovom administracijom, zvanična politika američke vlade biće da postoje samo dva pola, muški i ženski. Ne zvuči previše komplikovano, zar ne? Zadržaću muškarce podalje od ženskih sportova. I to biće obavljeno prvog dana”, najavio je Tramp ranije. i obećao da će „prvog dana opozvati okrutnu politiku Džoa Bajdena o takozvanoj ‘brizi koja afirmiše rod'”.
“Vidite, mogu da poništim skoro sve što je Bajden uradio. I prvog dana će mnogo toga biti poništeno”, najavio je Tramp u intervjuu za Tajm.
