Otkazivanje bubrega, ili krajnja bolest bubrega (ESKD), nastaje kada bubrezi više nisu u stanju da filtriraju otpad i toksine iz krvotoka, bez dijalize ili transplantacije bubrega.
Otkazivanje bubrega je peti i poslednji stadijum hronične bubrežne bolesti (HBK) Svaki slučaj otkazivanja bubrega može se osećati malo drugačije, i svako može da ima različite simptome.
Može da se primeti veliki umor, mučnina, svrab kože, otok nogu ili članaka i kratak dah koji otežavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Dijaliza i transplantacija organa pomažu da pacijenti žive duže. Praćenje plana lečenja i unošenje promena u način života, kao što je ishrana pogodna za bubrege i redovne vežbe, takođe mogu pomoći u sprečavanju pogoršanja simptoma i poboljšanju ukupnog kvaliteta života.
Rani simptomi bolesti bubrega
Hronična bolest bubrega često je tiha, napreduje bez izazivanja simptoma dok ne dostigne uznapredovalu fazu – obično u stadijumu 3 ili 4 kada već postoji značajan gubitak funkcije bubrega.
Rani simptomi bubrežne insuficijencije se lako mogu zameniti sa drugim stanjima, a to su:
- Umor
- Svrab, suva koža
- Gubitak apetita
- Mučnina i povraćanje
- Neobjašnjivi gubitak težine
- Uriniranje češće ili ređe nego obično
- Otok u rukama i stopalima
Iako ovi simptomi mogu biti nejasni, traženje medicinske pomoći je neophodno. Otkazivanje bubrega zahteva lečenje. Bez toga, simptomi se progresivno pogoršavaju kako bubrezi počinju da gube funkciju
Napredni simptomi otkazivanja bubrega
Kako bubrežna insuficijencija napreduje i bubrezi trpe više oštećenja, simptomi postaju uočljiviji. Ovi simptomi se razvijaju kada dođe do ozbiljnog gubitka funkcije bubrega, a vubrezi su sposobni da rade samo 15 do 29 odsto onoga što su ranije mogli.
U ovoj fazi, lečenje može pomoći u upravljanju simptomima i usporavanju progresije bolesti.
Kako se tečnost akumulira i toksini gomilaju u krvotoku, onda se javljaju rani simptomi otkazivanja bubrega pored ovih naprednih:
- Slabost mišića
- Urin koji se peni, peni ili peni
- Oticanje u rukama i nogama
- Bol u donjem delu leđa
- Grčevi mišića
- Nesanica
- Loš zadah koji može mirisati na ribu ili na urin
- Kratkoća daha
- Poteškoće u koncentraciji
Simptomi u završnoj fazi
Skoro da nema preostale funkcije bubrega, otpadni proizvodi se akumuliraju u krvotoku, a zadržavanje tečnosti u celom telu se pogoršava.
Simptomi koji se mogu tada javiti:
- Otežano disanje
- Teški zamor
- Glavobolja
- Gubitak ili promena ukusa
- Ukočeni, bolni zglobovi
- Problemi sa memorijom
- Boja kože se menja
Kako otkazivanje bubrega utiče na mentalno zdravlje?
Otkazivanje bubrega utiče na fizičko zdravlje, ali može da utiče i na emocionalno blagostanje. Stres zbog upravljanja hroničnom bolešću, prolaska kroz dijalizu i osećaj nesigurnosti u budućnost može doprineti anksioznosti, depresiji i padu ukupnog mentalnog zdravlja.
Ljudi sa hroničnom bolešću bubrega i otkazivanjem bubrega često doživljavaju:
- Depresiju -umor, problemi sa spavanjem, gubitak nezavisnosti i stalni zahtevi dijaliznih tretmana mogu doprineti osećanju tuge, beznađa i izolacije. Stope depresije kod ljudi sa CKD kreću se od 25 do 66 odsto a simptomi depresije imaju tendenciju da se pogoršavaju kako ona napreduje.
- Anksioznost – Ljudi sa CKD često brinu o svom zdravlju, mogućnostima lečenja i ishodima, kao i o uticaju njihove bolesti na njihove voljene, karijere i svakodnevni život.
- Kognitivno oštećenje – nakupljanje toksina u krvi zajedno sa problemima sa spavanjem i depresijom može narušiti kognitivno funkcionisanje kod ljudi. Mnogi imaju konfuziju, probleme sa pamćenjem i poteškoće u fokusiranju na zadatke. Ova magla mozga može učiniti izazovnim obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
- Promene raspoloženja – kombinacija otpadnih produkata u krvi i fizičkog i emocionalnog stresa zbog života sa hroničnom bolešću može dovesti do frustracije, razdražljivosti, besa ili iznenadnih emocionalnih promena, utičući na odnose i interakcije sa drugima u svakodnevnom životu.
- Pulsirajući šum u ušima: Kada je razlog za brigu
- Oglasio se “Batut”: Nove informacije o gripu u Srbiji
- Tužne vesti iz Bakingemske palate: Kralj definitivno nije dobro
Kako upravljati bubrežnom insuficijencijom
Život sa otkazivanjem bubrega zahteva proaktivan pristup upravljanju svojim zdravljem, piše Health. Nekoliko saveta i predloga može da bude od pomoći i poboljšate kvalitet života:
- Pridržavanje plana lečenja – osobe na dijalizi i/ili koje čekaju transplantaciju bubrega, prisustvo dijalizi će pomoći da se osećaju bolje i da živite duže. Takođe je važno da se prate uputstva lekara za uzimanje lekova na recept za lečenje bolesti za stanja kao što su visok krvni pritisak, dijabetes ili anemija.
- Ishrana pogodnu za bubrege – ovo često podrazumeva smanjenje proteina, natrijuma, kalijuma, fosfora i hrane sa visokim sadržajem masti i jedenje više voća, povrća, nemasnog mesa i mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti ili bez masti.
- Redovno vežbanje – najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti većinu dana u nedelji. Vežbanje može pomoći u održavanju zdrave telesne težine i upravljanju stresom. Čak i aktivnosti sa malim uticajem poput hodanja, plivanja ili vožnje bicikla mogu pomoći u održavanju fizičke snage i poboljšanju mentalnog blagostanja.
- Izbegavanje pušenja – pušenje pogoršava oštećenje bubrega i povećava rizik od srčanih oboljenja, što je uobičajena komplikacija bubrežne insuficijencije.
- Dovoljno sna – to podrazumeva 7 do 8 sati sna. Problemi sa spavanjem, poput nesanice, česti su kod ljudi sa otkazivanjem bubrega.
Simptomi koji zahtevaju hitan odlazak lekaru
Zdravstvenoj ustanovi se treba obratiti ako se pojavi umor, svrab, mučnina ili problemi sa spavanjem.
Hitan odlazak kod lekara je neophodna ako se javi:
- Iznenadni nedostatak daha
- Ozbiljno oticanje nogu, gležnjeva ili lica
- Bol u grudima
- Primetne promene u učestalosti mokrenja
- Pogoršanje mučnine, povraćanja ili dijareje
- Ekstremni umor
- Visoka temperatura
- Brzi otkucaji srca
- Dezorijentacija
B92.
