Da li ste primetili da tokom hladnijih meseci imate jači apetit i veću želju za slatkišima? Dobra vest jeste da za ovaj fenomen postoji čak nekoliko naučnih objašnjenja, a još bolja – da niste jedini!
Težnja ka utešnoj hrani, punoj ugljenih hidrata, začina, šećera i slično je u današnje vreme veoma zastupljena – za ovakvim namirnicama najčešće posežemo kada smo pod stresom, ali i kada nastupe jesen i zima. Zbog čega je to tako i koji nam osećaj pruža ovakva vrsta hrane, kao i šta možemo učiniti da bismo se zaista osećali bolje (a ne samo prividno) objasnili su stručnjaci.
Utešna hrana nas čini (privremeno) srećnim
Hrana puna ugljenih hidrata i masti ima čarobnu moć da nas čini srećnim, zahvaljujući tome što podstiče lučenje hormona sreće u našem mozgu – dopamina, serotonina i endorfina. Ove hemikalije čine da se trenutno osećamo bolje, budemo opušteniji i srećniji. Imajući u vidu da su zimi dani kraći i tmurniji, ovakva “utešna” hrana je baš ono što nam je, naizgled, potrebno. Šteta samo što je efekat baš kratkog daha, pa već nakon nekoliko sati rapsoloženje ponovo može opasti, a mi iznova posegnuti za nekakavom nezdravom grickalicom ili napitkom.
Nostalgiju “hranimo” utešnom hranom
Još jedna interesantna činjenica jeste da je težnja ka utešnoj hrani za nas jedan vid povratka u detinjstvo – mnoga jela u nama evociraju uspomenu na te bezbrižne trenutke u roditeljskom domu, kada smo iz škole ili sa treninga dolazili u dom ispunjen mirisom cimeta, vanile, piće i drugih omiljenih poslastica. “Nije neobično da se u zimskom periodu jedan deo ljudi oseća usamljeno. Utešna hrana je tu da nadomesti taj nedostatak bliskosti i ispuni prazninu“, objasnila je doktor neurologije Rejčel Herc u intevjuu za portal Well and Good.
I društvene mreže imaju uticaj na našu ishranu
“Skrolujući” Instagramom ili TikTokom u vreme praznika nailazimo na veliki broj objava praznične trpeze, specijaliteta koje su ranije spremale bake i deke, a danas novije generacije, snimke sa proslava i slično. Preplavljeni ovim sadržajem i sami poželimo da u njemu uživamo i osetimo duh praznika. “Vizuelni sadržaj umnogome doprinosi našoj žudnji za hranom, a što su slike i snimci lepši, to se i nama više jede određena hrana ili pije neki napitak”, pojasnila je doktor Herc. Slično je i sa mirisima – kada prolazimo pored neke pekare ili sposlastičarnice i osetimo primamljiv miris krofni ili kolača, poželećemo da uzmemo makar i jedan zalogaj.
Žudnja za utešnom hranom je opravdana i sa stanovišta evolucije
“Kako se temperatura vazduha spušta, u nama se javlja žudnja za utešnom hranom”, navodi doktor Keri Rakston u intervjuu za Indipendent. Ovo je, na neki način, posledica evolucionog razvoja: hrana bogata ugljenim hidratima i mastima je važan izvor energije za naše telo. Na niskim temperaturama organizam troši više energije kako bi održao teperaturu, pa se “teškom” hranom taj gubitak nadomešćuje. Istina, to je bilo neophodno za preživljavanje pre nekoliko hiljada godina, ali ne i danas, ali je ta evoluciona zaostavština zapravo još jedno opravdanje naše težnje ka ovoj vrsti hrane.
Foto: © Canva / Yuliya Furman
Izvor: RT Balkan
