Profesionalno upravljanje ambulantnim kolima ili taksijem može pružiti određenu zaštitu od Alchajmerove bolesti, pokazuje nova studija koja je otkrila da ova zanimanja imaju najniže stope smrtnosti povezane sa ovom bolešću.
Znatno je niža stopa smrtnosti povezane sa Alchajmerovom bolešću među osobama koje su dobar deo radnog veka provele vozeći taksije i ambulantna kola, u poređenju sa drugim zanimanjima i opštom populacijom, utvrdio je tim sa Medicinskog fakulteta Harvarda.
Studija ne dokazuje da prevoz bolesnih i povređenih u bolnicu ili vožnja praznično raspoloženih putnika smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti. Međutim, ukazuje na vezu koju bi trebalo dalje istražiti i da se na taj način dođe do prevencije ili usporavanje napretka bolesti.
“Isti deo mozga koji je uključen u stvaranje kognitivnih prostornih mapa, koje koristimo za snalaženje u svetu oko nas, takođe je povezan sa razvojem Alchajmerove bolesti”, kaže lekar Višal Patel.
Pored taksista i vozača ambulantnih kola, istraživači su analizirali i vozače autobusa, pilote aviona i kapetane brodova, dok su sva druga zanimanja iz 443 profesionalne grupe svrstali u opštu kategoriju za poređenje.
Prethodna istraživanja pokazala su razlike u hipokampusu (delu mozga) kod londonskih taksista u poređenju sa opštom populacijom, pa je tim želeo da dalje istraži ovu pojavu.
“Pretpostavili smo da zanimanja koja zahtevaju obradu prostornih i navigacionih informacija u realnom vremenu mogu biti povezana sa smanjenim rizikom od smrtnosti usled Alchajmerove bolesti u poređenju sa drugim zanimanjima”, izjavio je Patel.
Utvrđeno je da je 1,03 odsto smrtnih slučajeva taksista i 0,91 odsto smrtnih slučajeva vozača ambulantnih vozila bilo povezano sa Alchajmerovom bolešću. To je značajno manje u poređenju sa 1,69 odsto u široj populaciji.
“Naši rezultati ukazuju na mogućnost da neurološke promene u hipokampusu ili drugim delovima mozga kod taksista i vozača ambulantnih vozila pojašnjavaju nižu stopu Alchajmerove bolesti”, kaže lekar Anulam Džena.
Iako zadaci koji se obavljaju u okviru određenih zanimanja mogu igrati ulogu u usporavanju progresije bolesti, mogući su i drugi faktori koji utiču na tumačenje rezultata.
“Prosečna starost pri smrti taksista i vozača ambulantnih vozila u ovoj studiji bila je oko 64-67 godina, dok je kod drugih zanimanja iznosila 74 godine. S obzirom na to da se Alchajmerova bolest obično javlja nakon 65. godine života, moguće je da bi taksisti i vozači ambulantnih vozila razvili ovu bolest da su živeli duže”, ističe neuronaučnica Tara Spirs-Džons.
Takođe je moguće da osobe koje su sklone Alchajmerovoj bolesti izbegavaju poslove koji zahtevaju intenzivno pamćenje. Model niske smrtnosti od Alchajmerove bolesti kod taksista i vozača ambulantnih vozila nije uočen kod drugih oblika demencije. Buduća istraživanja mogla bi ispitati da li prostorni kognitivni zadaci koji se obavljaju u okviru pomenutih direktno utiču na Alchajmerovu bolest i da li određene aktivnosti mogu zaštititi od bolesti i povezane smrtnosti. Autori navode da ove rezultate ne treba posmatrati kao konačne, već kao osnovu za dalja istraživanja.
Istraživanje je objavljeno u časopisu The BMJ, a preneo je Science alert.
RTbalkan.
