Ako vam je izbegavanje šećera uvek bilo preterano izazovno, ne morate više da brinete: Nova studija je otkrila da povremeno konzumiranje deserta ne samo da neće doneti mnogo opasnosti po zdravlje, već čak može umanjiti rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti nego potpuno odricanje od šećera. Ali postoji ključni detalj koji utiče na rezultate.
Nije iznenađujuće što je nova studija o uticaju šećera povezala povećanu konzumaciju šećera sa pojačanim rizikom od srčanih oboljenja, ali manje očekivano otkriće je da oni koji povremeno jedu slatke poslastice imaju smanjen rizik od kardiovaskularnih problema.
Povremeno uživanje u pecivima, tortama ili čokoladicama može biti bolje za vaše srce nego dijeta bez ikakvih šećera, prema istraživačkom timu sa Univerziteta Lund u Švedskoj. Međutim, ovo otkriće se ne odnosi na druge vrste šećera, poput gaziranih pića ili slatkih preliva. Najinteresantnije otkriće je bilo to da nije toliko važna količina, već vrsta šećera koji se konzumira – kao i u kojem kontekstu.
Istraživači su pregledali evidenciju o skoro 70.000 ljudi u švedskim bazama podataka javnog zdravlja. Učesnici između 45 i 83 godine ispitivani su o njihovoj ishrani i načinu života, a zatim su praćeni deset godina kasnije.
Unos šećera je grupisan u tri kategorije: slatki prelivi (poput meda), slatke poslastice (poput peciva i slatkiša) i zaslađena pića (gazirana pića).
Tip jednog od šećera koji se povremeno konzumira je zatim upoređen sa sedam tipova kardiovaskularnih bolesti, uključujući moždani udar i srčani udar, uz nekoliko drugih faktora rizika, kao što je pušenje.
Asocijacije su varirale između tipa šećera i tipa srčane bolesti – na primer, slatki prelivi su povezani sa povećanim rizikom od aneurizma abdominalne aorte (izbočine u krvnim sudovima). Sve u svemu, najmanji rizik od svih kardiovaskularnih bolesti pronađen je kod onih koji su se samo s vremena na vreme počastili slatkom poslasticom.
Takođe, mnogo toga treba uzeti u obzir kada su u pitanju različiti načini na koje dobijamo šećer. Na primer, važno je koju drugu hranu i piće konzumiramo zajedno sa šećerom, kao i koliko redovno dodajemo šećer u našu ishranu.
“Tečni šećeri, koji se nalaze u zaslađenim pićima, obično pružaju manje sitosti od šećera u čvrstoj hrani, što potencijalno dovodi do prekomerne konzumacije tih pića”, kažu istraživači.
“Kontekst je takođe bitan: U poslasticama kao što su torte i kolači se često uživa na društvenim okupljanjima ili posebnim prilikama, dok se zaslađena pića mogu konzumirati redovnije,” dodali su. Takođe treba uzeti u obzir kulturološke faktore – u Švedskoj, odakle su ovi učesnici studije, postoji običaj okupljanja na pauzi za kafu i kolače poznat kao “fika”, što može imati uticaja na rezultate.
Važno je imati na umu da ovi nalazi nagoveštavaju potencijalne veze između oboljenja i šećera, a ne dokazuju uzrok i posledicu. U obzir treba da se uzmu i drugi zdravstveni problemi uzrokovani šećerom, kao što je oštećenje zuba, kao i druga zdravstvena stanja od kojih pojedinac može da pati, a koje se mogu pogoršati konzumacijom šećera piše Sajens Alert.
RTbalkan.
