Olaf Šolc se nada izglasavanju nepoverenja, ali bi ekstremna desnica mogla da mu pokvari račun.
Nemačka kancelarka danas se suočava sa zahtevom za izglasavanje nepoverenja nakon raspada nemačke koalicione vlade, koju čine socijaldemokrate, zeleni i liberali. Olaf Šolc se nada izglasavanju nepoverenja, a članovi krajnje desničarske Alternative za Nemačku mogli bi da mu pokvare račun.
Naime, deo članova AfD-a se pre zakazanog glasanja izjasnio da će taktički podržati premijera i njegovu manjinsku vladu u nemačkom Bundestagu. Time bi se produžila agonija nemačkog političkog vrha, jer bi nepoverenje Šjolcu, na koga i sam računa, značilo i raspisivanje izbora i izlazak Nemaca na izbore u februaru.
Šolc je zatražio glasanje o poverenju nakon što je srušio budžet koalicije i nakon smene ministra finansija Kristijana Lindnera, šefa koalicionog partnera stranke FDP, ostavljajući koalicionu vladu u manjini. Prema nemačkom ustavu, to može da zahteva samo lično kancelar, a stavka je uvedena da bi se otklonila mogućnost političke nestabilnosti od koje je Vajmarska republika trpela 20-ih i 30-ih godina prošlog veka.
Očekuje se predvidiv ishod i da će predsednik Nemačke potom raspisati izbore zakazane za 23. februar. Međutim, za stranku AfD, opšti izbori ne odgovaraju tako brzo, jer ankete pokazuju verovatnu pobedu CDU i Fridriha Merca, šefa stranke. Merzov plan je da Ukrajini isporuči rakete dugog dometa, čemu se protivi AfD, proruska stranka.
Ostala glavna pitanja kojima će se političke stranke baviti u kampanji su upravljanje ekonomskom krizom koja potresa Nemačku, pitanje socijalne pravde i pitanje rata/mira. Inače, lideri AfD-a su ovih dana izašli sa izjavama da je Rusija pobednik u ratu sa Ukrajinom i doveli u pitanje članstvo Nemačke u NATO. Ova partija u centar kampanje gura teme imigracije u Nemačku i pitanje nemačke pomoći Ukrajini i stvara dodatnu krizu nestabilnosti u zemlji. Iako tvrdi da nije saveznik Moskve, njeni stavovi su proruski.
Dok se čekalo na izglasavanje nepoverenja, Hajo Funke, stručnjak sa Nemačko-američkog instituta, rekao je za Euronjuz da je najveći gubitnik glasanja o poverenju stranka FDP. Čini se da su SPD i Zeleni profitirali od raspada koalicije i da je konačni raspad doneo olakšanje Šolcu“, smatra Funke.
Iako se predviđa relativna pobeda CDU-CSU, nemački desni centar verovatno neće moći samostalno da formira vladu. Očekuje se koalicija sa SPD-om ili saradnja sa Zelenima.
Politička kriza i izbor novog pravca dešava se u vreme neviđene krize u nemačkoj ekonomiji. Blumbergovi autori navode da su visoke cene energenata i pad izvoza osiromašili nemačka domaćinstva za 2.500 evra.
„Postoji pretnja da će pad snage ekonomije postati nepovratan“, piše Blumberg. Nemačka stagnira poslednjih pet godina, a privreda je pet odsto manja nego što je trebalo da bude, da su se zadržali trendovi rasta od pre pandemije.
Bloomberg Economics ocenjuje da je taj trend još više zabrinjavajući jer se čini da je reč o strukturnim i teško premostivim problemima koji se zasnivaju na zatvaranju ruske slavine jeftine energije i problemima koje nemačka automobilska industrija ima u pokušaju da se takmiči. sa kineskim automobilskim kompanijama.
Ekonomisti upozoravaju da je potrebna hitna politička akcija. „Nemačka ne može da propadne preko noći. To je ono što scenario čini tako strašnim“, rekla je za Blumberg Ejmi Veb iz Instituta za budućnost danas, koji savetuje nemačke kompanije o strategiji.
“To je spor i veoma dugotrajan pad. Ali to se ne tiče kompanije, grada, već cele zemlje, i vuče Evropu prema dole”, rekla je ona.
Za ovo su krive godine loših odluka i peh. Ali širi problem je u tome što je Nemačka takođe motor Evrope i što koči baš kada je Evropi najmanje potrebna, u vreme žestoke konkurencije sa Kinom, suočavanja sa ruskom agresijom u Istočnoj Evropi i predstojećom američkom administracijom kojoj će biti potrebno manje uzimajući u obzir svog tradicionalnog transatlantskog saveznika .
