Ruševine stotina improvizovanih kuća bile su razbacane po obroncima, kokosovo drveće propadalo je kroz krovove zgrada, a bolnički hodnici su poplavljeni.
Preliminarni izveštaji kažu da je oko hiljadu ljudi umrlo na ostrvu Majot u Indijskom okeanu.
Ciklon Čido pogodio je ostrvo u subotu, praćen udarima vetra od preko 220 km/h i skoro zbrisao ostrvo sa lica zemlje.
Ova francuska prekomorska teritorija doživela je velika razaranja i za sada je teško proceniti na kojoj cifri će se zaustaviti broj žrtava.
Mislim da ima nekoliko stotina mrtvih, možda ćemo se približiti cifri od 1000 ili čak više hiljada, rekao je prefekt Majota Fransoa Gzavije Bjevil i istakao da je u ovom trenutku teško znati tačan broj mrtvih.
U međuvremenu, pružanje zdravstvenih usluga je otežano jer su zdravstveni centri i bolnice teško oštećeni u nevremenu, rekla je vršilac dužnosti ministra zdravlja Ženevjev Darijesek.
Ona je pozvala na budnost u pogledu izbijanja zaraznih bolesti koje bi mogle nastati usled konzumiranja kontaminirane vode.
Portparol francuske civilne bezbednosti Aleksandar Žosar kaže da su „naredni minuti i sati veoma važni” u spasilačkim operacijama.
Navikli smo da radimo u ovakvim uslovima, a nekoliko dana posle oluje i dalje imate preživelih, rekao je on za Frans 2.
Ona je pozvala na budnost u vezi sa izbijanjem zaraznih bolesti koje bi mogle nastati usled konzumiranja kontaminirane vode.
Ova oluja je bila najjača koja je pogodila Majot u više od 90 godina, navodi francuska meteorološka služba Meteo Frans. Jedan stanovnik je u nedelju uporedio scenu sa nuklearnom apokalipsom.
Ostaci stotina improvizovanih kuća razbacani su po obroncima, kokosovo drveće je palo kroz krovove zgrada, a bolnički hodnici su poplavljeni, prema snimcima lokalnih medija i francuske žandarmerije.
Čido je u subotu izazvao veliku štetu, a pogođena su i obližnja ostrva Komori i Madagaskar.
Bi-Bi-Si piše da će naučnici u narednim nedeljama proučavati uticaj klimatskih promena na ciklon Čido, ali je jasno da postoje neki trendovi u globalnoj aktivnosti ciklona koji pokazuju direktnu vezu sa klimatskim promenama izazvanim ljudima.
Dakle, iako je ukupan broj ciklona ostao nepromenjen, ili čak neznatno smanjen tokom proteklih decenija, danas smo svedoci mnogo većeg broja ovih oluja koje dostižu intenzivniji status jednak uraganu glavne kategorije tri ili čak nešto jači od toga.
Topliji vazduh može da zadrži više vode, tako da je količina kiše koja je pala sa Čidom – posebno tokom njenog vremena iznad kopna – verovatno povećana klimatskim promenama.
Za svaki stepen zagrevanja, atmosfera može da zadrži sedam odsto više vlage, tako da se od oluja poput one koja je pogodila Majot uvek očekuje najmanje sedam odsto više padavina nego što bi to bilo u svetu bez klimatskih promena.
Temperatura površine mora u Mozambičkom kanalu trenutno je oko 1,5 stepeni iznad proseka. Toplije vode u okeanima sadrže više energije, pa sledi da ove oluje vremenom mogu postati energičnije i biti u stanju da oslobode još više padavina.
Brzo intenziviranje ciklona je vjerovatnije i sa toplijim temperaturama mora, tako da činjenica da je ova oluja tako brzo ojačala može dijelom biti posljedica klimatskih promjena.
