Ćelije raka metabolišu glukozu brže od normalnih ćelija, a slično se dešava i u slučaju fruktoze.
Mnoge studije povezale su unos fruktoze i veštačkih šećera sa različitim bolestima, uključujući i rak.
Novo istraživanje pokazuje kako se ćelije raka hrane fruktozom.
Fruktoza je prirodni šećer koji se nalazi u voću, određenom povrću i medu. Kada se konzumira iz prirodnog izvora kao što su jabuke ili urme, fruktoza se ne smatra štetnom po zdravlje osobe.
Međutim, kada se fruktoza konzumira kao deo kukuruznog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze, putem ultra-prerađene hrane kao što su slatka gazirna pića ili peciva, onda unos fruktoze može da predstavlja zdravstveni problem.
Prethodne studije povezuju konzumaciju fruktoze ili kukuruznog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti, dijabetesa tipa 2, bolesti masne jetre, bolesti bubrega i raka.
Nova studija istraživača sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu, u SAD-u otkriva da fruktoza u ishrani može da podstakne rast tumora kod melanoma, raka dojke i raka grlića materice.
“Fruktozu unosimo oduvek, kroz voće i povrće, ali ono što se promenilo u poslednjih četiri do pet decenija jeste da fruktozu koristimo kao veštački zaslađivač u ultra-prerađenoj hrani. Posledica toga je da su mnogi ljudi izloženi značajno višim nivoima fruktoze nego ikada ranije”, rekao je dr Geri Pati, profesor hemije, genetike i medicine na Univerzitetu Vašington i autor studije.
Kako se ćelije raka vezuju za fruktozu?
Za ovu studiju, istraživači su koristili životinjski model tumora raka. Tokom studije, životinje su hranjene hranom bogatom fruktozom.
“Već više od jednog veka je dobro utvrđeno da su ćelije raka zavisne od glukoze – ćelije raka metabolišu glukozu brže od normalnih ćelija. To ima praktičnu primenu u dijagnostici raka. Pacijentima se ubrizgava radioaktivni oblik glukoze u krvotok. Pomoću PET (pozitronska emisiona tomografija) skeniranja, možemo jasno da vidimo ćelije raka, koje svetle na skenerskim snimcima, budući da ćelije raka koriste više glukoze od zdravih ćelija”, objasnio je dr Pati.
Kako je dodao, glukoza i fruktoza se sastoje od potpuno istih atoma.
“Jedina razlika između njih je način na koji su atomi raspoređeni. S obzirom na sposobnost ćelija raka da se vežu za glukozu, možemo da pretpostavimo da na sličan koriste i fruktozu”, kaže autor studije.
Fruktoza se pretvara u masti koje hrane ćelije raka
Istraživači su otkrili da jetra pretvara fruktozu u vrstu lipida koji se nazivaju lizofosfatidilholini (LPC), a koji su povezani sa upalom.
Kada se ćelije raka podele, potrebna im je velika količina lipida. Veća količina LPC-a u krvotoku pomaže umnožavanju ćelija raka, pomažući na taj način tumorima da rastu.
“Kada je konzumira preterana količina hrane, telo je pretvara u masnoću. To je način na koji telo skladišti energiju. Visok nivo fruktoze u ishrani izaziva sličan proces. Fruktoza se pretvara u prekursor masti u jetri, koji se nazivaju lipidi. Ti lipidi potom mogu da hrane tumor”, objasnio je dr Pati.
Specifičnost ćelija raka u odnosu na druge ćelije u telu je njihova sposobnost da se brzo dele, što omogućava tumorima da rastu.
“Da bi se ćelija raka podelila na dve, mora da napravi novi set ćelijskog sadržaja. Za to je potrebno mnogo hranljivih materija, koji dolaze iz ishrane. Stoga je logično da način ishrane utiče na proces rasta tumora”, smatra dr Pati.
Kako prerađena hrana povećava rizik od raka
Naučnici već dugo smatraju da određeni dodaci ishrani, kao što su zaslađivači u ultra-prerađenoj hrani, povećavaju rizik od razvoja raka, al do sada nije bio poznat mehanizam.
“Ovo je jedna od retkih studija koja pruža uvid u to kako fruktoza može da izazove različite vrste raka. Fruktoza se nalazi u mnogobrojnim prehrambenim proizvodima, uključujući veštačke zaslađivače, kukuruzni sirup i ultra-prerađenu hranu”, rekao je dr Anton Bilčik, hirurški onkolog na Institutu za rak u Kaliforniji, te poručio:
“S druge strane, danas vidimo ogroman porast broja mladih osoba obolelih od karcinoma, kao što je rak debelog creva koji je povezan sa ultra-prerađenom hranom. To znači da ljudi moraju da budu veoma oprezni u pogledu upotrebe zaslađivača ili šećera koji ne potiču iz voća i povrća, već se nalaze u prerađenoj hrani.”
B92.
