Pedijatri tvrde da bebe mlađe od 18 meseci ne smeju biti izložene ekranima, da bi trebalo da im se uvedu stroga vremenska ograničenja ako koriste tehnologiju… Na prvi pogled, ove smernice deluju smisleno – beba ne mora da proverava broj pratilaca na Instagramu. Ali roditelji sve više uočavaju da ova i mnoga druga pravila nisu primenjiva, jer su ekrani telefona, tableta, kompjutera nezaobilazni deo svakodnevnice – a neka verovanja o uticaju tehnologije na decu takođe nisu toliko jednostavna.
Kada se porodica okupi da gleda sportski događaj, tu je ekran – kada se pozovu baka i deka na video poziv, gledamo u ekran – kada izađemo napolje, svako u ruci drži uređaj koji ima ekran, bilo da je manji ili veći…
Dakle, nije realno potpuno odvojiti decu od ekrana, kad im ni mi sami ne možemo pobeći. Između ostalog, niko od nas ne može strpljivo da komunicira sa detetom u svakom trenutku, a kada se javi izbor između ekrana i vrištanja, malo roditelja će izabrati vrištanje. Da bismo imali realniju sliku o tome kako da minimiziramo negativne efekte vremena ispred ekrana, važno je da razotkrijemo neke zablude koje previše pojednostavljuju ovo pitanje:
Svo vreme ispred ekrana je opasno
Ekrani, sami po sebi, nisu loši. Njihova upotreba može imati negativne posledice, ali postoje brojni načini na koje ih deca koriste, a neki su produktivniji od drugih. Mogu se podeliti u sledeće kategorije:
- Pasivno: Gledanje video zapisa ili bezumno gledanje društvenih mreža
- Interaktivno: Igranje slagalica, igrica
- Komunikacija: Video pozivi, slanje poruka preko društvenih mreža
- Kreativno: Stvaranje digitalne umetnosti i muzike
Ovo ne znači da da su sve igre u redu, ili je korišćenje društvenih mreža uvek korisno, ali ove kategorije možete koristiti da donesete odluku o tome da bi detetu trebalo odmah ukinuti korišćenje tehnologije ili to iskoristiti kao priliku za razvoj.
Igrice, društvene mreže i različite platforme takođe predstavljaju digitalne prostore u kojima se dete može osećati kao da pripada određenoj zajednici. Između ostalog, ako detetovi vršnjaci koriste istu digitalnu platformu, a od koje ga roditelj izoluje, to mu može doneti poteškoće kada želi da se poveže sa drugarima.
Vremenska ograničenja jednako je odgovorno korišćenje ekrana
Ovo nije tačko, jer ako su neki načini korišćenja ekrana vredniji od drugih, iz toga sledi da brojanje minuta nije najbolji način da se deca drže pod kontrolom. Ako dete koristi igricu ili program da komponuje muziku, provođenje više od jednog sata za računarom nije loša stvar – dok biste možda želeli da podesite ograničenje od 20 minuta na korišćenje interneta.
Praćenje upotrebe je od suštinske važnosti, tako da morate stalno da proveravate šta vaša deca rade kada koriste telefon, tablet ili kompjuter. Shodno tome, možete odlučiti koliko maksimalno vremena može da provede za ekranom ako ga koristi na produktivan i kreativan način, a koliko kada samo upija informacije i nekvalitetan sadržaj.
Korišćenje tehnologije kod odraslih je posebno pitanje
Koliko puta dnevno pogledate u ekran u blizini svog deteta? Verovatno je mnogo više nego što mislite. Zato nije moguće očekivati da će dete ozbiljno da shvati vaše zabrane, kada ih se ni sami ne pridržavate. Pokušajte pronaći način da umanjite sopstvenu izloženost ekranima, a ako ne možete, potrudite se da to ne radite u prisustvu dece.
Gledanje ekrana je štetno za decu
Roditelji često žale kada pomisle da su elektronskom uređaju dozvolili da “vaspita” njihovo dete. Ali ova krivica ne mora da postoji, dokle god je detetov život izvan ekrana bogat i kvalitetan.
Možda bi bilo korisnije da roditelji razmišljaju o tome šta deca ne dobijaju kada su pred ekranom i raditi na tome da njihove dane ispune upravo tim produktivnim, interaktivnim i fizičkim aktivnostima, umesto da sebe kažnjavaju što su se nekoliko puta oslanjali na “pomoć” likova iz detetovog omiljenog crtaća.
Cilj je da se obezbedi da vreme ispred ekrana ne zameni direktne interakcije sa članovima porodice i svetom, kao što su aktivna igra, čitanje knjiga i druge redovne aktivnosti koje su neophodne za razvoj.
Ako deca koriste aplikacije za učenje ili istražuju na mreži, onda sigurno uče
Učenici mogu da koriste internet da putuju svetom, posećuju daleke muzeje i drevna mesta, da sami sebe nauče novim veštinama… Ali takođe nema kraja količini zabavnog, ali nekvalitetnog sadržaja koji deca gledaju na telefonima, tabletima i računarima – pa čak i onaj koji je naizgled namenjen đacima, prenosi “Hafington post”.
Samo zato što je obrazovna aplikacija otvorena ne znači da deca nešto uče. Deca su pametna i snalažljiva, pa mogu da smisle način da pritisnu pravu kombinaciju na tastaturi da bi zadatak označili kao da je završen, ili da pronađu pomoć i rezultate putem drugih sajtova… Naravno, to ne znači da sva deca ovo rade, ali bez stalnog nadzora odraslih i dobre komunikacije sa mališanima, tehnologija može brzo izgubiti svoju obrazovnu vrednost.
Ako se deca muče sa odvajanjem od ekrana, to se samo vidi kada ne žele da ih isključe
Ako vaše dete postane besno kada mu kažete da je vreme da se ugasi tablet, to je definitivno problem. Ali čak ni suprotna (i naizgled idealna) reakcija, kada dete bez pogovora isključi uređaj, ne znači nužno da je sve u redu.
Najveći znak da dete provodi previše vremena ispred ekrana su problemi koji se javljaju u drugim delovima njegovog života: Loše ocene, nedovoljno socijalizacije, izolacija, neraspoloženost, poremećaji u fizičkom zdravlju, spavanju ili problemi sa apetitom su neki od najvećih znakova.
U ovim trenucima je najvažnije otkriti da li dete koristi ekran kao beg od stvarnog života (ako je to slučaj, roditelj mora otkriti zašto) ili je jednostavno toliko naviklo na digitalni svet, da ne može pronaći radost u stvarnom svetu.
RTbalkan.
