Pariska katedrala Notr Dam ponovo otvara svoja vrata u subotu, obnovljena od razornog požara pre pet i po godina, koji je uništio toranj, krov i čitavo gotičko remek-delo za nekoliko minuta.
Srednjovekovna katedrala stara 860 godina, simbol Francuske i Pariza, mukotrpno je restaurirana, sa novom kulom i rebrastim svodom, letećim podupiračima i isklesanim kamenim gargojlima, a belo kameno i zlatni ukrasi sijaju jače nego ikada.
Uveče 15. aprila 2019. Parižani koji su požurili na lice mesta i TV gledaoci širom sveta užasnuto su posmatrali kako se toranj i krov katedrale urušavaju u besnom požaru koji je ugrozio glavne zvonike i celu građevinu. Uništenje je za dlaku izbegnuto.
„Planeta je bila potresena tog dana“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron pre subotnje ceremonije otvaranja. „Šok ponovnog otvaranja, verujem i želim da verujem, biće jak kao i požar, ali biće šok nade.
Makron, „oslabljen” dubokom političkom krizom u zemlji, imaće priliku da zaboravi ove nevolje kada dočeka najavljenog novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, britanskog princa Vilijama i desetine šefova država i vlada, uključujući ukrajinskog predsednika Volodimira. Zelenski.
Ceremonija otvaranja je zakazana za početak oko 19:00 (18:00 GMT).
U petak kasno, Makronova kancelarija i Pariska eparhija najavili su mogućnost da se proslava u potpunosti održi u katedrali zbog očekivanog jakog vetra, pri čemu se u početku očekivalo da će Makron održati govor napolju.
Prema informacijama iz Makronove kancelarije, „toliko se novca slilo iz celog sveta – više od 840 miliona evra (882 miliona dolara) – da je ostalo još sredstava za dalja ulaganja u zgradu” za restauraciju katedrale.
Katolička crkva očekuje da će katedralu godišnje posetiti oko 15 miliona ljudi.
U Sabornoj crkvi kažu da se od subote besplatne karte mogu rezervisati onlajn na njihovom sajtu, kao i na profilu na društvenim mrežama ili posebnoj aplikaciji za samostalne posete kako bi se ušlo istog dana ili dan-dva nakon rezervacije.
Za one koji žele da uđu bez rezervacije, biće red za ulazak.
Grupe će dobiti pristup sledeće godine, od februara ili juna 2025.
Oko pariske katedrale Notr-Dam danima sve vrvi od turista, ali i lokalnih stanovnika koji uzbuđeno fotografišu posljednje pripreme pred svečanu ceremoniju otvaranja, pet godina poslije požara, a za Tanjug kažu da su veoma ponosni na zdanje koje predstavlja simbol francuske kulture i duhovnosti.
Pojedini ističu da je Notr-Dam i mjesto istorijskih događaja kao što je, recimo, bilo Napoleonovo krunisanje, a turisti su i te kako svjesni šta za Francuze predstavlja ovaj biser iz 12. veka.
“Notr-Dam je simbol Pariza i žila kucavica istorije tog grada. Francuzi su veoma ponosni na katedralu i znam da im je mnogo važna. Pa, pogledajte je samo, kao iz filma je”, kaže za Tanjug Džulija iz Rima.
Dodaje da je presrećna što je danas u Parizu, a pokušala je, kaže, da posjeti katedralu i prošle godine, ali je ona bila zatvorena zbog rekonstrukcije.
“Bila sam u Notr-Damu prije deset godina. Prelijepo je, sada jedva čekam da se ponovo otvori. Čula sam da će svečanom otvaranju prisustvovati i (novoizabrani predsjednik SAD) Donald Tramp, ali to definitivno nije razlog zašto sam došla ovamo”, kaže Džulija kroz osmijeh.
Jedan stanovnik Pariza ističe da je Notr-Dam simbol hrišćanstva i da to nije samo “lijepa arhitektura”, već i mjesto puno duhovnosti.
“Čuo sam da će se obratiti (francuski predsjednik Emanuel) Makron, kao i da će doći Tramp. Zanimljivo mi je sve to”, rekao je jedan Parižanin.
Među zvanicama koje će prisustvovati svečanosti otvaranja katedrale, koja počinje večeras oko 19 časova, ali i večeri za šefove država koju organizuje Emanuel Makron u Jelisejskoj palati, nalazi se i premijer Srbije Miloš Vučević.
Mediji su prenijeli da je ovaj dragulj gotičke arhitekture iz 12. veka detaljno renoviran i da zadivljuje njena osvjetljenost i žive boje vitraža.
Notr-Dam je zahvatio požar 2019. godine, kada je izbio ispod krova zdanja, a vatrena stihija je ugašena 15 sati kasnije.
U požaru je izgorela krovna konstrukcija sa zvonikom, a unutrašnjost katedrale, gornji zidovi i prozori teško su oštećeni.
Procjenjuje se da je skoro 2.000 ljudi radilo na rekonstrukciji katedrale, koja je koštala oko 860 miliona evra.