Neki uzorci su sadržali nivoe četiri puta veće od dozvoljenog praga.
Alarmantna studija o nivoima žive u konzerviranoj tunjevini dolazi iz Francuske, što daje novi zamah debati o bezbednosti hrane u Evropi, piše Euronevs.
Nevladina organizacija Blum nasumično je testirala 148 konzervi tunjevine iz pet evropskih zemalja i u svima je pronađena visoka koncentracija žive. Svaka deseta konzerva prelazi dozvoljenu granicu za svežu tunjevinu. Neki uzorci su sadržali nivoe četiri puta veće od dozvoljenog praga.
Glavni autor istraživanja je biohemičar Džuli Guterman (25).
Blum nije analizirao samo uzorke tune u spoljnoj laboratoriji. Guterman je pretraživao dokumente FAO, SZO i EU iz 1960-ih da bi otkrio kako je uopšte postavljena granica od 1 miligrama žive po kilogramu. Ona je zaključila da pragove određuju državni organi u dogovoru sa tunalobijem.
„Javne službe su pratile stepen zagađenosti živom tune i postavile propise na tom nivou. Drugim rečima, postavili su maksimalan nivo žive u tuni koji bi im omogućio da prodaju sve svoje zalihe tune, koje su jako kontaminirane živom, ali ne i da zaštite javno zdravlje“, rekao je Guterman.
“Dozvoliti ljudima da veruju da je konzumacija tunjevine bezbedna sa zdravstvene tačke gledišta je neoprostiva laž sa ozbiljnim posledicama. Živa je moćan neurotoksin koji se vezuje za mozak i veoma ga je teško otarasiti. To je veoma dobro poznato. Mi sada žele da u francuskom zakonu koji će važiti za tunu ugrađuje najstroži postojeći standard koji koristimo za drugu ribu, a zatim braniti ovu meru pred Evropskom komisijom“, rekla je ona.
Organizacija Blum udružila je snage sa drugom francuskom nevladinom organizacijom, Foodvatch, kako bi pokrenula kampanju pritiska na nacionalne i evropske vlasti da promene trenutna pravila.
Da li bi Blumova istraga mogla dovesti do oštrijih evropskih mera za hranu poput tunjevine? Za komentar je kontaktiran portparol EU za zdravlje i bezbednost hrane. On je odgovorio na pitanje da li EU namerava da snizi granice žive u tuni sa 1 miligrama po kilogramu na 0,3.
„Testirali smo 25 vrsta ribe u 2022. godini, ne tunu, ali sve na osnovu ’razumne, dostižne granice’“, objasnio je portparol EU za zdravlje i bezbednost hrane Stefan de Keersmaker.
Pitali su ga šta misli pod “razumno ostvarivo”.
Ako postavite preniske nivoe, postoji rizik da sva ulovljena riba postane neupotrebljiva za konzumaciju. Dakle, morate pronaći balans između zaštite potrošača od unošenja zagađivača. S druge strane, takođe morate da obezbedite da lanac snabdevanja te ribe ostane dostupan na tržištu, rekao je on za Euronevs.
On je demantovao tvrdnje da je reč o zaštiti tržišta pod pritiskom lobija tuna.
Imamo dva izuzetno važna prioriteta koje prenosimo na naše maksimalne nivoe za svaku ribu o kojoj je reč. S jedne strane, zaštita potrošača od zagađivača, od žive. S druge strane, moramo se pobrinuti da potrošači iskoriste prednosti konzumiranja ribe, objasnio je on.
Dodao je, međutim, da nivoi tunjevine nisu postavljeni u kamenu.
Uvek se mogu smanjiti ako postoje naučni dokazi koji vrlo jasno govore da treba ići na smanjenje maksimalnog nivoa zagađivača, rekao je on.
Na pitanje da li nema dovoljno dokaza da se granica žive u tuni mora sniziti, on je objasnio da Komisija sledi mišljenja Evropske agencije za bezbednost hrane. De Kersmaker je dodao da neće komentarisati nijedan izveštaj NVO, ali je naveo da treba potvrditi naučnu snagu ili validnost zaključaka takvih izveštaja.
Organizacija Blum tvrdi da je upravo to uradila.
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je odgovorna za procenu rizika povezanih sa određenim zagađivačima, na osnovu kojih Evropska komisija postavlja ograničenja.
EFSA je rekla za Euronevs da nije dobila nikakav zahtev da ažurira svoje mišljenje iz 2012. o rizicima od žive u hrani. Međutim, EFSA očekuje da će uskoro dobiti novi zahtev za procenu rizika i koristi u pogledu potrošnje ribe.
“Cinično lobiranje za tunu rezultiralo je time da je ‘prihvatljivi’ prag žive postavljen tri puta više za tunu nego za druge ribe kao što je bakalar, bez i najmanjeg zdravstvenog opravdanja za drugačiji prag. Maksimalni dozvoljeni nivo žive u tuni nije proizvoljno određen. : to odgovara najvišim nivoima kontaminacije u ribama. Drugim rečima, prag opasnosti nije postavljen da bi se zaštitilo zdravlje ljudi, već isključivo da bi se zaštitili finansijski interesi industrije tunjevine globalne emisije su naglo porasle u poslednje dve godine veka, nalazi se u velikim količinama u okeanu“, tvrdi Blum.
Hrvatska zastupnica u Evropskom parlamentu (EP) Biljana Borzan, koja je od septembra na poziciji stalnog izvestioca evrosocijalista za bezbednost hrane, rekla je da takva razlika izaziva
