Prejedanje je ponekad neizbežno, bilo da smo odsutno grickali šta god smo našli u frižideru dok gledamo seriju ili smo konstantno punili tanjir novom hranom na večeri sa prijateljima. Međutim, rezultat je isti: Na kraju se osećamo loše, jave se bolovi i može doći do mučnine, a za sve je “kriv” naš stomak, koji može da se proširi nekoliko puta da bi u njega stale velike količine hrane.
Prazan stomak odrasle osobe izgleda kao presavijena kesica, otprilike veličine limenke gaziranog pića od pola litra, ali tokom obroka može narasti do veličine plastične boce od 2 litra. Drugim rečima, veličina stomaka nakon velikog obroka će se učetvorostručiti, a ponekad će narasti čak i više.
Kod većine odraslih, stomak može da primi između jednog i dva litra hrane i tečnosti, u zavisnosti od starosti i građe, a u ekstremnim slučajevima, stomak se može proširiti toliko da zadrži 4 litre, rekao je za “Lajv sajens” dr Artur Bejder, profesor medicine i fiziologije.
Zbog toga nije iznenađujuće kada se lako prejedemo da to ne primetimo, pogotovo na okupljanjima tokom praznika, gde je hrana neizbežan deo celog iskustva, bilo da su u pitanju slave, novogodišnje proslave, Božić… Osim toga, do prejedanja lako dolazi kada smo pod stresom ili kada gledamo film i ne obraćamo pažnju na količinu hrane koju unosimo.
Ali kako se tolika promena u veličini želuca dogodi, a da to ne primetimo sve dok ne završimo s jelom ili dok nam ne postane neprijatno?
Zašto nam stomak “dozvoli” da se prejedemo
Ljudsku glad stimuliše hormon grelin, koji proizvodi uglavnom stomak, ali i mozak, tanko crevo i pankreas. Ovaj hormon se oslobađa kada je stomak prazan tako da može upozoriti mozak da je vreme za jelo. Kada neko počne da jede, hrana putuje niz njihov jednjak u stomak.
Stomak ima nabore, zvane ruge, koje omogućavaju stomaku da se proširi i primi hranu i tečnosti. Dok hrana ulazi, stomak oslobađa hlorovodoničnu kiselinu i digestivne enzime. Organ takođe počinje da se trza, kako bi razbio hranu na manje komade, kako bi se hranljive materije kasnije apsorbovale u tankom crevu.
Stomak je napravljen od glatkih mišića, koji mogu zategnuti i zadržati kontrakcije tokom dužeg vremenskog perioda, čak i nakon istezanja – a upravo ovo mu omogućava da napravi mesta za više hrane. Stručnjaci ovo upoređuju sa istezanjem gume: Može da se povuče i istegne, pa da se potom vrati u prbovitni oblik.
Napetost koja se dešava u stomaku kada dođe do prejedanja i do granice izdržljivosti se prenosi na mozak preko vagusnog nerva, koji ide od debelog creva do mozga, a ovo je samo jedan način na koji mozak dobija informacije o tome koliko je stomak pun. Postoje i hormonalne promene koje vašem mozgu govore kada je vreme da prestanete da jedete – na primer, hormon gladi grelin se smanjuje, dok drugi hormoni signaliziraju sitost mozgu i smanjuju apetit. Kada se neko prejeda, to znači da je možda ignorisao ove signale ili je jeo tako brzo da hormoni nisu imali dovoljno vremena da reaguju.
Izbegavanje prejedanja
Trik je u usporavanju, smatraju stručnjaci i preporučuju da napravite pauze od 15 minuta pre nego što još jednom napunite tanjir, posebno ako ste u društvu. Razgovor sa drugima lako može da odvuče pažnju i da vas navede da jedete mnogo više nego što je potrebno.
Ali ako je već prekasno i osećate da ste previše siti, postoji nekoliko stvari koje možete da uradite da biste ublažili nelagodnost od prejedanja. Prvo, nemojte da legnete, jer to može dovesti do refluksa kiseline – kada se sadržaj želuca vraća u jednjak i prouzrokuje nelagodnost ili druge komplikacije.
Umesto toga, preporučuje se odlazak u šetnju, jer ovo može stimulisati varenje i kretanje hrane kroz probavni sistem. Na kraju, iako je stomak dizajniran da se širi i da izdrži prejedanje, osećaćete se bolje ako stanete kada ste dovoljno siti.
RTbalkan.
