Microsoft je u svom godišnjem Digital Defense izveštaju objavio da se korisnici suočavaju sa neverovatnih 600 miliona sajber napada dnevno usled rastućih geopolitičkih tenzija u svetu.
Izveštaj obuhvata trendove od jula 2023. do jula 2024. godine, a Microsoft ukazuje na alarmantan porast sajber napada.
Ove godine, ključno otkriće bilo je da su obrazovne i istraživačke institucije postale drugi najčešće ciljani sektor od aktera državnih pretnji dok je IT sektor i dalje na prvom mestu.
Ove institucije, koje pružaju informacije o istraživanjima i politici, često posluže kao test pre napada na stvarne ciljeve, pokazuje istraživanje. Kako je saopštio Microsoft, ruski, iranski i kineski akteri intenzivirali su sajber operacije u vezi sa aktivnim sukobima.
U poređenju sa prethodnom godinom, zabeležen je 2,75 puta veći porast ransomware napada, ali procenat organizacija koje su na kraju “ucenjene” (dosežući fazu šifrovanja podataka) smanjen je više od tri puta tokom poslednje dve godine.
Kako navodi Microsoft, napadači i dalje koriste predvidivo ljudsko ponašanje, poput lako pamtljivih lozinki, njihove ponovne upotrebe na više lokacija i nasedanje na fišing napade.
Sajber prevare u sektoru finansija rastu na globalnom nivou, a napadi na lozinke čine 99 odsto svih napada na identitet, pokazuju podaci.
Jedan zabrinjavajući oblik prevare je techscam, koji obmanjuje korisnike predstavljanjem legitimnih usluga ili lažnom tehničkom podrškom i oglasima. Microsoft naglašava kako ublažavanje sajber pretnji zahteva blisku saradnju između javnog i privatnog sektora.
Vlade moraju uvesti značajne kazne za zlonamerne aktivnosti kako bi sprečile napade jer trenutni međunarodni standardi u sajber prostoru nemaju efikasnu primenu, što rezultira nastavkom agresivnih aktivnosti koje sponzorišu države.
Šta možete da uradite?
Bezbednost na internetu zahteva kombinaciju nekoliko smernica, koraka i tehnologija da bi se podaci pravilno zaštitili. Važno je uzeti u obzir nekoliko tipova strategija internet bezbednosti kada preduzimate odgovarajuće mere koje će vam pomoći u tome da prvenstveno vi budete bezbedni, a zatim i vaša mreža. Ove smernice uključuju:
- Izbor pretraživača: Svaki pretraživač ima svoje mere bezbednosti, ali neki mogu imati ozbiljne nedostatke koji omogućavaju hakerima i sajber kriminalcima da iskoriste to. Uverite se da koristite bezbedan pretraživač kako biste smanjili rizik od kompromitovanja računara ili mreže.
- Višefaktorska autentifikacija (MFA): MFA je metod kontrole pristupa računaru, koji zahteva nekoliko odvojenih dokaza za mehanizam autentifikacije. Veb stranice i nalozi imejla mogu se učiniti bezbednijim zahtevajući najmanje dva faktora autentifikacije od strane korisnika.
- Bezbednost mejla: Imejl stvara talas mogućnosti za viruse, crve, trojance i druge neželjene programe. Uspostavljanje višeslojne i sveobuhvatne strategije bezbednosti imejla pomoći će da se značajno smanji izloženost novim pretnjama. Imejl poruke se takođe mogu zaštititi korišćenjem kriptografije.
- Zaštitni zidovi (Firewalls): Zaštitni zidovi deluju kao filteri koji štite uređaje tako što dozvoljavaju ili odbijaju pristup mreži. Primenom određenog skupa pravila za identifikaciju toga da li je nešto bezbedno ili štetno, zaštitni zidovi mogu sprečiti krađu osetljivih informacija i mogu sprečiti da se zlonamerni kod ugradi u mreže.
