Od 15,3 milijarde dolara koliko su potrošili na odbranu 2022. godine, ove godine su dostigli 35 milijardi. I ne prestaju.
Invazija ruskih snaga na Ukrajinu 24. februara 2022. mnogo je promenila. Geopolitičke, političke i društvene posledice ovog rata vremenom su sve vidljivije – na primer, dovoljno je pogledati sve dinamičniju mapu globalnih odnosa i saveza i kako ona izgleda danas u poređenju sa stanjem od pre tri godine.
Jedna od stvari koja se skoro odmah promenila je konačno opraštanje od takozvane mirovne dividende: reč je o preusmeravanju javnih sredstava (novca) iz sektora odbrane u druge resore, što se dogodilo posle Hladnog rata, posebno u evropskim zemljama. da posle raspada Sovjetskog Saveza više niste videli pretnju vašoj bezbednosti. Mirovna dividenda je tako rezultirala znatno smanjenim ulaganjima u vojsku, što se ogledalo i u činjenici da dobar (veći) deo članica NATO-a nije prešao dogovoreni prag od minimalnih 2 odsto BDP-a koji se troši na odbranu.
Dve i po godine kasnije situacija se praktično preokrenula – naime, za 2024. samo osam članica NATO-a izdvaja za odbranu manje od predviđenih 2 odsto BDP-a (među njima i Hrvatska, koja će taj prag preći 2025. godine), dok sve ostali troše više. Godinama su šampioni bili Amerikanci koji su i posle 90-ih nastavili da „hranjuju” svoju ogromnu vojno-industrijsku mašinu (mada ni izbliza kao pre). I sada, zahvaljujući Putinovoj agresiji, imamo novi broj 1 – Poljsku.
Samo u 2024. Varšava izdvaja 4,12 odsto BDP-a za sektor odbrane, znatno više od 3,43 odsto koliko mala Estonija troši i 3,38 odsto koliko troše SAD. Naravno, zbog veličine privrede, Amerikanci su šampioni u apsolutnom iznosu sa 824,3 milijarde dolara, dok je Poljska dala oko 35 milijardi dolara u apsolutnom iznosu za odbranu. Pritom, imajte na umu da su Poljaci prošle godine za vojsku dali nešto više od 31 milijarde dolara, a 2022. „samo“ 15,3 milijarde dolara, što zapravo sve govori o motivaciji koju im je Putin dao ratom u Ukrajina. Loša istorijska iskustva sa SSSR-om, u kombinaciji sa ruskim napadom na susednu zemlju, bili su sasvim dovoljni da Varšava brzo ojača svoju odbranu.
Najveći deo povećane potrošnje za vojsku, koja bi sledeće godine trebalo da naraste na 4,7 odsto BDP-a, Poljska troši na nabavku nove vojne opreme, svih vrsta i praktično za sve rodove vojske. Od novih borbenih aviona, jurišnih helikoptera, dronova, višecevnih raketnih bacača, haubica, oklopnih vozila i velikih količina tenkova.
Ranije ove godine, zamenik ministra odbrane Poljske otkrio je da Ministarstvo planira da potpiše više od 150 ugovora za nabavku naoružanja i vojne opreme. Poljaci su se prvo okrenuli svojim američkim saveznicima, smatrajući da je em kod najveći izbor, najveća dostupnost i količina sistema oružja koja im je potrebna. Što se pokazalo samo delimično tačno.
Najpoznatiji ugovor sa Amerikancima Varšava je zapravo sklopila još pre početka rata u Ukrajini, a reč je o kupovini 32 borbena aviona pete generacije F-35A, koje su Poljaci nazvali „Husari“. Ceo posao vredan je 4,6 milijardi dolara, prvi primerak je sišao sa proizvodne trake krajem avgusta ove godine, a stvarna isporuka aviona biće između 2026. i 2030. godine.
Sopa Images Limited/alami/alami/profimedia/Sopa Images Limited/alami/alami/profimedia
Mnogo vredniji posao sa Vašingtonom sklopljen je u avgustu ove godine kada je od Boinga naručeno čak 96 jurišnih helikoptera AH-64E Apač, zajedno sa hiljadama raketa za naoružanje. Sve će koštati najmanje 10 milijardi dolara, prema Rojtersu možda čak i 12 milijardi.
Ruediger Hess/us Armi/zuma Press/profimedia/Ruediger Hess/us Armi/zuma Press/profimedia
Amerikanci su dobro trgovali i sa Poljacima kada su u pitanju sistemi kopnene vojske, od kojih smo dva mogli da vidimo u ratu u Ukrajini (iako sa promenljivim rezultatima). Neposredno nakon ruskog napada na Ukrajinu, Varšava je naručila 250 tenkova Abrams M1A2 SEPv3 po ceni od 4,75 milijardi dolara, da bi po izbijanju rata u Ukrajini podebljala kupovinu sa još 116 M1A1 Abrams, koji će platiti 1,4 milijarde dolara. dolara i kasnije se modernizuju.
Drugo, načelno je dogovoreno da se 486 mobilnih višecevnih raketnih bacača HIMARS nabavi po približno 10 milijardi dolara, ali tek pre tri nedelje počelo se konkretnije pričati da će prva porudžbina iznositi tačno 100 komada. . Kako prenose mediji, isporuke bi trebalo da počnu sledeće godine. Inače, Poljska je prvih 20 komada ovog sistema kupila još 2019. godine za 414 miliona dolara.
Među poslovima koji su sklopljeni još pre rata i naknadno podebljani, izdvaja se kupovina mobilnog PZO sistema Patriot PAC-3, koji je naručen 2018. za 4,75 milijardi dolara. Zatim su prošle godine SAD odobrile prodaju Poljskoj 48 novih lansera za Patriots plus 644 rakete PAC-3 i niz prateće opreme, a ceo posao je procenjen na 15 milijardi dolara. Ovog leta Poljska je potpisala ugovor sa Raitheon Polska za proizvodnju 48 lansera M903 u Poljskoj po ceni od 1,23 milijarde dolara.
Ako se odmaknemo malo od Amerikanaca, zanimljiv posao je i narudžba dva polovna aviona Saab 340 AEV, ključna za pregled ratišta i umrežavanje borbenih aviona – kupuju se od Emirata. U Aziji se kupovalo i iz Turske, od koje su 2021. godine naručene izuzetno popularne bespilotne letelice Bairaktar TB2 – za 24 komada plaćeno je 270 miliona dolara, a svi dronovi su isporučeni do sredine ove godine.
Možda najveća vest u vezi sa poljskim vojnim akvizicijama bila je njihov stožer u Južnoj Koreji. U početku je možda delovalo čudno, dok se ne setite da je ovo zemlja sa veoma moćnom vojnom industrijom, koja je u stanju da uradi nešto što niko drugi nema – isporuči naručene sisteme praktično odmah. Već 2022. godine dogovoreno je da Poljska kupi brdo naoružanja od Južne Koreje, među sistemima koji su se našli na listi su bili mobilni raketni bacači, samohodne haubice, tenkovi i borbeni avioni, a južnokorejska banka Keksim naknadno je procenila vrednost svih ugovora na čak 23 milijarde dolara. Kada se sve proizvede i isporuči, količina će na kraju gotovo sigurno biti još veća.
Prvo što je mnogima upalo u oči bila je porudžbina tenkova K2 Black Panther, koji nisu nužno optimizovani za teren koji ih čeka u Poljskoj, već se smatraju među najboljim i najsavremenijim tenkovima na svetu.
Ovo je bio najbrži način na koji je Poljska mogla da dođe do modernog naoružanja, po relativno povoljnoj ceni, i da, dodatno, dobije mogućnost tehnološkog transfera kako bi ubuduće mogla da bude i autonomna u proizvodnji tenkova, rekao je Matija Blaće.
Poljska želi da kupi ukupno 1.000 ovih tenkova, dok je ugovor sklopljen samo za prvih 180, koji se proizvode u Južnoj Koreji po ceni od 3,24 milijarde dolara. Treba napomenuti da su prvi tenkovi stigli već nekoliko meseci nakon zaključenja ugovora, dok je do sada isporučen 71 tenk proizvedeno po licenci u Poljskoj (K2PL), ali se čini da će, međutim, još nekoliko stotina biti proizvedeno u Južnoj Koreji pre nego što se uspostavi fabrika u Poljskoj.
Nije napravljena ušteda na samohodnim haubicama K9 Thunder, kojih će biti nabavljeno ukupno 672. Prvi ugovor za 212 ovih topova potpisan je u leto 2022. godine u vrednosti od oko 2,5 milijardi dolara, a 120. od njih su do danas već isporučeni prošle godine, potpisan je novi ugovor vredan 2,6 milijardi dolara za još 152 haubice K9, od kojih će 146 biti u varijanti K9PL. prilagođen poljskim zahtevima.
Nabavljeni su i mobilni raketni bacači K239 Chunmoo, njih skoro 300. Prvih 218 naručeno je još 2022. godine po ceni od 3,55 milijardi dolara, dok je ove godine u aprilu sklopljen ugovor za još 72 u vrednosti od 1,6 milijardi dolara. Prema poslednjim podacima, u Poljsku su već isporučena najmanje 54 sistema.
I na kraju, tu je kupovina KAI FA 50 Golden Eagles, lakih borbenih aviona koji su se nekada pominjali, ali nikada ozbiljno, kao i mogućih borbenih aviona koje će Hrvatska kupiti. Poljska ih je naručila ukupno 48, a 12 ih je već stiglo prošle godine. Prvih 12 aviona je u varijanti Blok 10, a koštaju 705 miliona dolara. Preostalih 36 će biti u varijanti FA-50PL Block 20 i koštaće 2,3 milijarde dolara i biće isporučene između 2025. i 2028. godine. Na kraju, prvi avioni će dostići taj standard, koji uključuje upotrebu američkih raketa Sidevinder i AIM-120 AMRAAM.
I na kraju, još jednom da napomenemo da to nisu ni blizu svi vojni ugovori koje je Poljska zaključila. Na primer, tu je i nabavka domaćeg borbenog oklopnog vozila BVP Borsuk, kojih je naručeno čak 1400 komada, ili narudžbina za više od 300 borbenih vozila KTO Rosomak, koja su zapravo čuvena finska Patria, a koja su proizvodili Poljaci po licenci.
