Nemačke vlasti žele da povećaju broj deportacija u druge zemlje EU. Većinu migranata treba vratiti u Hrvatsku
13. novembra 2024. poleteo je čarter avion sa minhenskog aerodroma „Franc Jozef Štraus“ u pravcu jugoistoka Među njima je bila i jedna osoba koja je osuđena u Bavarskoj zbog “višestrukog ilegalnog ulaska” u SR Nemačku, piše Deutsche Welle..
Pod budnim okom nemačkih policajaca, samo tim letom u Zagreb je prebačeno 15 osoba koje su vlasti SR u skladu sa Uredbom Dablin III vratile u Hrvatsku.
Tom Uredbom je definisano da je nadležnost za konkretnog tražioca azila država članica Evropske unije u kojoj je to lice prvi put ušlo u EU, odnosno u kojoj je prvi put registrovano.
“Krcat” let za Zagreb
Let od Minhena do Zagreba nije bio tajna. Bavarske vlasti su o tome obavestile javnost pisanim saopštenjem. Kao što su objavili informacije o drugim „merama povratka“ – na primer u Rumuniju, Gruziju, Albaniju, Moldaviju, Severnu Makedoniju, Srbiju ili Kosovo.
Sredinom juna (13. juna 2024.) organizovan je jedan takav „Dublin-flight” i iz Štutgarta, tada je i zvanično potvrđeno da je „pun” – u Zagreb je, između ostalog, prebačena jedna osoba protiv njega. u Bavarskoj pokrenuta istraga zbog sumnje u ekstremističke aktivnosti. Taj strani državljanin je direktno iz istražnog zatvora prebačen na aerodrom u Štutgartu, odnosno vraćen u Republiku Hrvatsku.
Nemačke vlasti ubuduće žele da povećaju broj ovakvih letova ka stranim destinacijama, ne samo ka Hrvatskoj. Savezna Republika želi da poveća tempo deportacije lica koja nemaju pravo na zaštitu. Nemci su 2023. godine, u skladu sa Dablinom III, želeli da deportuju 74.622 ljudi u druge zemlje EU.
Nemci su prošle godine najviše zahteva za preuzimanje azilanata uputili Hrvatskoj (16.704) i Italiji (15.749) – u većini slučajeva i dalje bezuspešno. Iako su druge zemlje EU pristale da preuzmu 55.000 ovih „dablinskih slučajeva“, u njih su 2023. godine deportovane samo 5.053 osobe iz Nemačke, potvrdila je Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF).
Nemačka je u prvoj polovini 2024. godine, prema podacima BAMF-a, poslala zahteve za prijem oko 40.000 migranata drugim članicama EU. U 25.000 slučajeva pristali su da prime ova lica. U praksi je samo oko 3.500 ljudi deportovano u prva dva kvartala tekuće godine.
Italija ne prihvata migrante
Italija se, na primer, generalno protivi prihvatanju ljudi deportovanih iz Nemačke, a Rim očigledno ne želi da menja taj kurs sve dok novi Pakt EU o migracijama i azilu ne stupi na snagu 2026. Njegov cilj je bolja zaštita (često) previše propusne spoljne granice Unije.
Očigledno je da su hrvatske vlasti po ovom pitanju kooperativnije od italijanskih. Na primer, bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman (CSU) je u više navrata sa svojim hrvatskim kolegom Davorom Božinovićem (HDZ) razgovarao o povratku azilanata u Hrvatsku.
Njih dvojica su se na sastanku u Minhenu 29. avgusta ove godine složili da je potrebno „zaokrenuti pitanje ilegalnih migracija“, a zatim su izrazili zabrinutost zbog kretanja migracija na takozvanoj „balkanskoj ruti“, a Herman je pozdravio „. dosledni hrvatski napori da osigura spoljne granice EU“.
U ovoj dosljednoj sigurnosti šengenske granice, hrvatska policija je, kako su dokumentovali različiti međunarodni akteri u više navrata, praktikovala i nezakonita potiskivanja, odnosno nasilno gurala te migrante preko granice u pravcu Bosne i Hercegovine na neregularan način ( a ne preko službenih graničnih punktova zakoračio na tlo Republike Hrvatske.
Jedna od tema na sastanku Hermana i Božinovića ovog leta bile su deportacije na osnovu Uredbe Dablin III. Šef bavarske policije je tada najavio „intenziviranje saradnje“, a pod utiskom stravičnog napada u Solingenu (koji se dogodio samo nekoliko dana ranije) pozvao je saveznu vladu da optimizuje praksu deportovanja odbijenih azilanata – drugim zemljama EU, kao i zemljama poput Avganistana ili Sirije.
Šta govore podaci iz Bavarske?
Na primeru Bavarske, prve savezne države “pogođene” takozvanom “balkanskom rutom”, DV je istražio koliko se odbijenih azilanata i drugih osoba bez prava boravka u toj saveznoj državi zapravo vraća u Hrvatsku. Relativno je mali broj ljudi.
Na naš upit, Bavarska služba za azil i povratak migranata potvrdila nam je da su Bavarci od 1. januara 2023. do 30. septembra 2024. godine obavili ukupno pet čarter letova u pravcu Hrvatske (dva leta 2023., tri leta 2024. .) – iz Bavarske u Hrvatsku prebačena je ukupno 21 osoba (2023: 10, 2024: 11). Na pomenutim letovima odbijeni su ne samo tražioci azila i lica bez regulisane boravišne dozvole sa teritorije Bavarske, već i iz nekih drugih saveznih država.
Prema podacima od 31. oktobra ove godine, na teritoriji Bavarske bilo je ukupno 25.646 ljudi koji su iz različitih razloga već trebalo da napuste tu saveznu državu. Među njima je 460 državljana Republike Hrvatske – na primer, pravosnažno osuđenih na zatvorske kazne ili članova kriminalnih organizacija.
S obzirom na relativno mali broj realizovanih deportacija i nepoštovanje Dablina III u praksi, savezni kancelar Olaf Šolc (SPD) je već krajem prošle godine najavio ofanzivu u vezi sa vraćanjem azilanata koji su registrovani u drugim državama članicama EU i koji je nekako uspeo da dođe do Nemačke. Šolc je tada obećao “deportacije u velikom stilu”.
Nemci žele drugačiju migracionu politiku
Većina nemačkih građana, kako su pokazale ankete, želela je radikalan zaokret u politici migracija i azila. A pod pritiskom jačanja desničarskih snaga, pre svega stranke AfD (Alternativa za Nemačku), odnosno erozije poverenja građana u saveznu vladu, semafor-koalicija je tada najavila znatno veći broj deportacija onih koji su ljudi koji ionako nisu imali pravo na zaštitu u Nemačkoj.
Jedna od tih osoba je 26-godišnji Isa Al H. Državljanin Sirije se trenutno nalazi u istražnom zatvoru, zbog sumnje da je ubio tri osobe nožem u gradu Solingenu na zapadu Nemačke 23. avgusta ove godine. . Osam ljudi je povređeno u islamističkom atentatu.
Issa H. zapravo nije trebalo da bude u Nemačkoj. U Bugarsku je trebalo da bude prebačen već prošle godine, takođe na osnovu Dablina III. Sofija je tada izrazila spremnost da ga preuzme, ali deportacija nije uspela jer nemačke vlasti nisu mogle da ga pronađu.
Issa H. je stigao u Nemačku krajem 2022. godine i podneo zahtev za azil. Njegov zahtev uopšte nije obrađen, jer Nemačka ionako nije odgovarala za njega – jeste Bugarska. Nakon toga, mladi Sirijac se radikalizovao: odgovornost za atentat u Solingenu preuzela je „Islamska država“ (ID).
Zakonska regulativa je u međuvremenu pooštrena, ali bez većeg uspeha. U prvih devet meseci ove godine skoro 62 odsto planiranih deportacija (u članice EU ili treće zemlje poput Avganistana) na kraju nije realizovano. U celoj 2023. godini, 65,6 odsto deportacija je „neuspelo“, prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, tokom 2023. godine iz Nemačke (u zemlje EU ili treće zemlje) deportovano je ukupno 16.430 ljudi.
Zašto deportacije ne uspevaju?
Jedan od najčešćih razloga za neizvršavanje deportacija je situacija u kojoj se pogođena lica kriju od vlasti, jer sudovi zabranjuju povratak u matičnu zemlju ili se iz nekog razloga ne može izvršiti beg, na primer zbog zdravstvenih razloga. razlozima.
Prema aktuelnim podacima iz juna 2024. godine, u Nemačkoj borave 226.882 osobe sa statusom „ausreisepflichtig“ – to su ljudi koji nemaju regulisanu boravišnu dozvolu i koji bi trebalo da napuste Nemačku Najveći deo čine odbijeni tražioci azila – Njih 57 odsto, odnosno ukupno 128.355 osoba, piše Deutsche Welle
