Svaki automobil može biti opremljen ovim pogonom na gas u jednostavnom procesu koji traje oko četiri sata i košta oko 2.500 dolara.
Godine 2011. ogromne količine visoko invazivnih morskih algi počele su da pokrivaju karipske plaže. Meštani su bili veoma zabrinuti kada su alge sargasum – koje su morske struje počele da donose iz Sargaskog mora zbog klimatskih promena – prekrile čitavu obalu, pa su turisti prestali da dolaze zbog neprijatnog prizora i smrada koji se širio kako su alge trulile, piše BBC.
Situacija je postala toliko nepodnošljiva da je 2018. premijerka Barbadosa Mia Motli proglasila nacionalnu vanrednu situaciju zbog smrdljivih algi. Ali ono što je bio problem moglo bi postati prednost. Naime, grupa karipskih naučnika i ekologa nada se da će problematične alge pretvoriti u unosno biogorivo.
Alga goriva
Nedavno su predstavili jedno od prvih vozila na svetu koje pokreće biokomprimovani prirodni gas. Inovativni izvor goriva stvoren na Univerzitetu Zapadne Indije (UVI) na Barbadosu takođe koristi otpadnu vodu iz lokalnih destilerija ruma i balegu autohtonih ovaca ostrva da obezbedi ključne anaerobne bakterije.
Štaviše, kažu da svaki automobil može biti opremljen pogonom na gas u jednostavnom procesu koji traje oko četiri sata i košta oko 2.500 dolara. Na Barbadosu su u početku razmišljali o korišćenju šećerne trske kako bi smanjili zavisnost od skupih, uvezenih fosilnih goriva. Međutim, šećerna trska ne bi bila dovoljna, objašnjava osnivač projekta dr Legena Henri.
S druge strane, sargasum je u izobilju.
„Turizam je mnogo patio zbog morskih algi i to je izazvalo krizu“, objašnjava dr Henri, stručnjak za obnovljive izvore energije i predavač na UVI.
Ideju je predložila jedna od njenih učenica, Britni Mekenzi, koja je posmatrala kako teški kamioni uklanjaju sargasum sa plaža Barbadosa.
„Već smo koristili otpadnu vodu iz destilerije ruma pa smo odlučili da joj dodamo sargasum i vidimo šta će se desiti. Za samo dve nedelje dobili smo prilično dobre rezultate’, rekla je Britni.
Tim se prijavio za patent za svoju formulu i 2019. godine predstavio svoj projekat potencijalnim investitorima na Generalnoj skupštini UN u Njujorku. Ubrzo ih je kontaktirala neprofitna fondacija Blue Chip, koja je ponudila 100.000 dolara za pokretanje posla.
Biolog Šamika Spenser je angažovan da eksperimentiše sa različitim količinama sargasuma i otpadnih voda kako bi otkrio koja kombinacija proizvodi najviše biogasa.
Problem javnog zdravlja
Alge ne samo da prete turizmu, već ugrožavaju i zdravlje ljudi zbog vodonik-sulfida koji oslobađaju dok se raspadaju. Porast sargasuma je posledica zagađenja i zagrevanja mora, a to je još jedna posledica klimatskih promena kojima su Karibi malo doprineli, ali često snose najveći teret.
Premijerka Barbadosa Mia Motli i premijer Antigve i Barbude Gaston Braun poslednjih godina veoma glasno pozivaju da se njihove zemlje pomognu i da dobiju više novca iz ekološkog fonda. I dok čekamo da bogate zemlje donesu odluku, ovaj projekat je primer kako Karibi uzimaju svoju ekološku budućnost u svoje ruke.
„Nakon uklanjanja sargasuma sa plaža, on ne može tek tako da završi na deponiji“, kaže Šamika Spenser.
„Pretvarajući ga u gorivo, štitite turizam i sprečavate ljude da udišu zagađen vazduh. Kada više vozila krene u sargasum, biće nam potrebno mnogo ove alge.’
Prva probna vožnja obavljena je korišćenjem Nissan Leaf-a koji pokreće biogas – koji je isporučio Karipski centar za obnovljivu energiju i energetsku efikasnost. dr. Henri, mašinski inženjer školovan na MIT-u, znao je da rizikuje svoju reputaciju ako poduhvat propadne. „Nismo spavali noć pre probne vožnje. Cela moja karijera je bila na kocki“, priznaje ona.
Dr Henri i njen suprug, takođe naučnik, Najdžel Henri, osnovali su Rum and Sargassum Inc. i žele da promene način na koji se energija dobija na Karibima.
„Imamo četiri automobila u pilot projektu da demonstriramo radne prototipove u stvarnom životu i da ubedimo investitore da je to izvodljivo i isplativo“, kaže dr Henri.
Ona procenjuje da će za početne komercijalne aktivnosti biti potrebno oko 2 miliona dolara, a još 7,5 miliona dolara da bi se omogućilo kompaniji da proizvede dovoljno gasa za 300 taksija na Barbadosu. Potencijalni finansijeri uključuju Američku agenciju za međunarodni razvoj, Evropsku uniju i međunarodne razvojne banke.
Tim planira da proširi svoj rad instaliranjem postrojenja za biogas kako bi zamenila malo postojeće postrojenje. Studentica Britni, začetnik celog projekta, kaže da ni pet godina nakon što joj je ideja pala na pamet ne veruje da se sve ovo dešava.
„Videti automobil u akciji bilo je fantastično! Poručujem svim mladim naučnicima da nastave sa svojim idejama. Nikad se ne zna kada bi moglo doći do sledećeg velikog otkrića“, kaže Britni.
„Naša mala ostrva su stvorila tehnologiju koja može da koristi ostatku sveta. Ovo je velika pobeda za Karibe’, dodaje dr. Henri.
