On je NATO skeptik i antisemit, gaji antievropska i proruska osećanja, voli Putina i Orbana.
Rumunija je u šoku. U prvom krugu predsedničkih izbora pobedio je kandidat koji je došao gotovo niotkuda, bez stranke koja bi ga podržala i bez ikakvog medijskog izveštavanja. Kelina Đorđeskua ignorisali su ne samo protivnici, koji ga uopšte nisu videli kao pretnju, već i većina nacionalnih agencija za ispitivanje javnog mnjenja, od kojih mu nijedna nije davala šanse da prođe u drugi krug.
Većina je predviđala da će osvojiti tričavih pet odsto. I on je, uprkos svim prognozama, pobedio sa skoro 23 odsto svih glasova. Za njega je glasalo oko 2,1 milion od ukupno 9,4 miliona ljudi. Tako je Đorđesku postao vodeći kandidat u zemlji i dijaspori, a u drugom krugu 8. decembra suočiće se sa Elenom Laskoni, kandidatom desnog centra, ili odlazećim socijaldemokratskim premijerom Marselom Čolakuom, koji se tijesno bore za drugo mesto. . Zanimljivo, Džordž Simion, lider krajnje desničarske partije AUR, koji je pre izbora bio jedan od favorita, sakupio je svega 1,2 miliona glasova (oko 14 odsto).
Đorđesku je 62-godišnji NATO skeptik i antisemita, koji gaji antievropska i proruska osećanja. Doktorirao je pedologiju (nauka o tlu njegovom sastavu i oblicima) i tokom svoje karijere obavljao značajne funkcije vezane za održivi razvoj i zaštitu životne sredine. Od 1990-ih bio je savetnik u ministarstvima životne sredine i spoljnih poslova u nekoliko vlada, desnih i levih.
U ime vlade osmislio je i vodio razvoj nacionalne strategije održivog razvoja, a bio je i specijalni izvestilac UN za ljudska prava i opasan otpad i podigao svest o opasnostima koje predstavljaju toksični materijali, posebno u zemljama u razvoju. Njegove nacionalističke ideje došle su do izražaja tek nedavno kada ga je AUR predložio za počasnog predsednika i smatrao ga kandidatom za premijera. Tada je rekao da su Jon Antonesku, rumunski firer, i Korneliu Zelea Kodreanu, vođa Gvozdene garde, bili „heroji“ na koje se treba ugledati, što je izazvalo salvu osuda jevrejskih i drugih civilnih grupa. To je bio prvi put posle mnogo godina da se na rumunskoj televiziji pojavila osoba koja na neki način veliča fašističku istoriju zemlje.
Ali umesto da bude zgrožen povratkom antisemitskog diskursa u javnu sferu, Georgescu je tiho počeo da skuplja simpatije sve većeg broja ljudi. Njegovi komentari da EU i NATO ne predstavljaju rumunske interese i da ruskim ratom u Ukrajini manipulišu američke vojne kompanije naišli su na odobravanje u rumunskom narodu. Iako tvrdi da nema podršku Rusije, neke od njegovih izjava su identične Putinovim, poput one da je protivraketni štit NATO-a na jugu Rumunije deo politike sukoba, a ne mirna mera. Otvoreno se divi liderima Rusije i Mađarske, hvaleći njihove napore u zastupanju nacionalnih interesa na međunarodnoj sceni.
Tiha većina
Njegova politička platforma daje prioritet smanjenju zavisnosti Rumunije od uvoza, jačanju podrške poljoprivrednicima i povećanju domaće proizvodnje hrane i energije. Njegove ideje o poreskim olakšicama za rumunske proizvođače imale su odjek kod birača i očigledno je uspeo da dobije glasove tihe većine koja je bila frustrirana i ljuta na političke elite. Godinama je izuzetno aktivan na društvenim mrežama i već duže vreme vodi kampanju u mnogim manjim gradovima i mestima, posebno obraćajući se onima sa nižom ekonomskom moći i na ivici opstanka.
Tvrdio je da vodi božansku misiju i da ga je Bog odredio da služi Rumunima. Za razliku od Simiona, koji bučno i vulgarno širi svoje ekstremističke poruke, Đorđesku je stvorio imidž ozbiljnog, smirenog i obrazovanog političara, što je njegovom ideološkom radikalizmu dalo izvesnu respektabilnost. Njegove nacionalističke poruke odjeknule su kod birača, s obzirom da se Rumunija praktično nalazi na prvoj liniji ruskog rata u Ukrajini, što su političke elite do sada vešto ignorisale.
Polupredsednička republika
Pobeda Đorđeskua dolazi u trenutku kada Rumunija doživljava najveću inflaciju u EU, javni dug raste, a ekonomske reforme nisu donele napredak, već su povećale cene hrane i goriva. Njegova pobeda pokazuje da su rumunski birači duboko nezadovoljni vladajućim partijama čiji su kandidati osvojili samo oko 30 odsto glasova. Nacionalistička struja, koju predstavljaju Simion i Georgescu, osvojila je 36 odsto. Ovo sugeriše da bi parlamentarni izbori zakazani za sledeću nedelju takođe mogli da donesu iznenađujuće rezultate krajnje desnice, u zavisnosti od toga koga Georgescuovi birači odluče da podrže. Trenutno nije povezan ni sa jednom političkom strankom, ali je ranije bio blizak AUR-u.
Rumunija je polupredsednička republika, što znači da predsednik i premijer dele izvršne funkcije. Predsednik je vrhovni komandant oružanih snaga, kao predsednik Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu nadgleda vojna i pitanja nacionalne bezbednosti i predstavlja Rumuniju na međunarodnom nivou. Predsednik takođe ima izvesnu kontrolu nad potrošnjom na odbranu, što je ključno pitanje za zemlju koja deli granicu od 400 milja sa Ukrajinom i čije su luke ključne za ukrajinski izvoz žitarica.
