Kako bi organizam održao neophodnu telesnu temperaturu i normalno funkcionisao na niskim temperaturama, poželjno je da obroci budu jači u odnosu na uobičajenu ishranu.
Sa dolaskom zime, većina ljudi ima potrebu za jačom hranom, pa čak i oni koji uglavnom nemaju jak apetit.
Stvaranje zaštitnog omotača i oslobađanje energije koja telo greje na sniženim temperaturama, osnovni je razlog zašto imamo potrebu za kaloričnijim namirnicama.
Želje organizma, savršeno uređenog, trebalo bi osluškivati i udovoljavati im, savetuju stručnjaci. Ipak, i tada je neophodno voditi računa o tome šta se unosi u organizam.
Osnovne preporuke za ishranu se upravo zato i ne razlikuju od osnovnih preporuka za pravilnu ishranu, s tim što obroci treba da budu jači u odnosu na uobičajenu ishranu.
Raspodela obroka treba da bude pravilna – ujutru je obavezno doručkovati i hranu pravilno podeliti u tri “glavna” obroka, uz jednu do dve voćne užine dnevno.
Ishrana treba da bude raznovrsna, a treba davati prednost sezonskom voću i povrću – pomorandžama, mandarinama, grejpfrutu, naru, kiviju, jabukama, brusnicama, bundevi, kupusu, paprikama, peršunu.
Cink, kojim su bogate riba, jaja, mleko i žitarice, takođe ima važnu ulogu u borbi protiv infekcija, stoga lekari savetuju da se ove namirnice bogate cinkom unose svakodnevno u organizam.
Pored toga, bitne su i namirnice bogate flavonoidima – crveni luk, šargarepa, brokoli, crveno i narandžasto voće, orasi, mahune, jabuke, kruške. Sve navedeno se i te kako preporučuje u hladnim danima.
Vitamin D – neophodan “dodatak” zdravoj ishrani
Pošto je tokom zimskog perioda kraći boravak na suncu te je samim tim i manja produkcija vitamina D, potrebno je unositi više kalcijuma kroz mleko i mlečne proizvode, ali i dovoljno tečnosti, te pored vode obavezno unosite čajeve kao i tople supe i čorbe.
Smrznuto voće i povrće je, takođe, dobar izbor i može biti i hranljivije od svežeg budući da se zamrzava nedugo nakon berbe.
Turšije i kiseli kupus, odlika sezonske ishrane našeg podneblja, mogu se na različite načine kombinovati u svakodnevnoj ishrani, uz napomenu da se vodi računa o količini s obzirom na veći sadržaj soli u ovim namirnicama.
Posebno ističemo bundevu, zbog vrednog nutritivnog sastava (između ostalog: vlakna, proteini,
Na kraju, ne postoji čarobni štapić i neka pojedinačna namirnica ili njen sastojak koji će nas preko noći “izlečiti” ili sprečiti infekciju, ali sadejstvo mnoštva nutrijenata prisutnih u raznovrsnoj ishrani, uz zdrave životne navike (fizička aktivnost, dovoljno sna i sl.) može ojačati imunitet i učiniti ga otpornijim na izazove hladnih dana.
