Ako se ništa bitno ne menja u Vašingtonu, sigurno neće ni u briselskom sedištu EK. Militarizacije Evrope, koju promoviše Lajenova, na orvelovskom jeziku Zapada se naziva “povećanjem evropskih troškova za odbranu”
Motor američkog “ekonomskog čuda” su poslovi sa naoružanjem, a ratovi u Ukrajini, u Zapadnoj Aziji i širom sveta su gorivo koje ga pokreće. Šefica evropske “ratne partije” je predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen, kojoj je trenutno prioritetni cilj militarizacija Evrope.
Upravo iz tog razloga, Fon der Lajenova je postavljena na čelo Evropske komisije. Ona je, takođe, i “stručnjak” za vakcine (slučaj “Fajzer”), ili za američki tečni gas (LNG).
“U stvari, Fon der Lajenova radi kao prvoklasni broker Vašingtona, koji čitavu Evropsku unije podređuje onom što se obično naziva ‘nacionalnim interesima SAD'”, piše portugalski geopolitičar Hugo Dionisio za sajt “Fondacija strateške kulture”.
Nema tog trika, nastavlja portugalski stručnjak, koje ona neće iskoristiti kako bi prodala “proizvode” svojih omiljenih dobavljača. Svi proizvodi koje ona prodaje su, naravno, američki, a plaćaju ih evropski potrošači. “Nedavno je to učinila i u Mađarskoj, kada je tražila da se ruski LNG-a zameni američkim, jer je ovaj drugi, navodno, jeftiniji i ‘smanjuje račune za energiju'”, ističe on.
Kao “prvoklasni broker”, dodaje Dionisio, Fon der Lajenova laže i manipuliše činjenicama bez trunke skrupula. U donošenju odluka ona se ne konsultuje ni sa kim i ne traži drugačija mišljenja, barem ne od nikog iz Evrope. “Baš kao u pravoj u pravoj “liberalnoj demokratiji”, dodaje ironično Dionisio.
To je razlog zašto EK Moskvu neprekidno optužuje zbog “brutalne invazije na Ukrajinu velikih razmera” i zašto Evropljane plaši predstojećim ratom sa Rusijom. Ruski bauk je ne samo koristan već i neophodan za ovaj “posao”.
Fon der Lajenova je, dodaje portugalski stručnjak, Nemica po rođenju, srcem Ukrajinka, a dušom Amerikanka.
Opominjući primer Ukrajine
Zapravo, Ukrajina je upravo zbog svog geografskog položaja već dugo vremena jedan od kamena temeljaca strategije evropskog podređivanja zahtevima Vašingtona i Volstrita. Treba samo pogledati hronologiju “američkog maltretiranja Ukrajine još od 1991. godine”.
Ukrajina danas ima najmanje milion poginulih i osakaćenih, i barem deset miliona raseljenih. “Zelenski, njen navodni predsednik je oslobođen od ‘transparentnih i fer’ izbora, ali je sada ipak primoran da traži novo utočište, možda na Floridi”, zaključuje Portugalac.
Ogromni ratni profiti Volstrita i Vašingtona su ujedno razlog zbog kojih Tramp neće ispuniti nijedno predizborno obećanje. To je, uostalom, veoma naivno shvatanje kako funkcionišu takozvane zapadne demokratije. “Demokratije” se zasnivaju na “krvavim poslovima”, a ne na izbornoj volji birača. Zbog toga se u kampanjama obećava jedno, a posle izbora radi sve suprotno od toga.
Što se tiče Trampa, on već ima dugu istoriju prekršenih obećanja, još iz vremena njegovog prvog mandata, kada je obećavao odustajanje od intervencionizma i deeskalaciju. Kako za sajt “Nju istren autluk” primećuje sociolog Rikardo Martens, specijalizovan za evropsku i svetsku politiku, iako Trampova administracija nije započela nijedan veći sukob, on je eskalirao stare. Na primer, u Avganistanu, gde je pre američkog povlačenja naredio bacanje “majke svih bombi”.
“On je naredio ubistvo iranskog generala Kasema Sulejmanija u Bagdadu i nastavio sa okupacijom Sirije. Treba da ozbiljno sumnjamo u njegovu spremnost da napravi suštinski zaokret u spoljnoj politici Vašingtona. SAD raspolažu sa preko 800 američkih vojnih baza širom sveta, na koje troše ogroman novac, koji je preko potreban za domaće probleme”, dodaje Martens.
Sada izgleda da je Trampova administracija spremna da smanji “pomoć Ukrajini”, ali to ne znači i kraj intervencionizma. Kako zaključuje Martens, fokus se sada sa rata u Ukrajini pomera ka Kini i Iranu. “Ova preraspodela resursa pokazuje da se menjaju prioriteti, ali to ne znači odustajanje Vašingtona od agresivne spoljne politike”, dodaje on.
Ključni igrači, koji diktiraju politiku Vašingtona, uključuju gigante vojne industrije, kao što su “Lokid Martin”, “Rajteon” i “Boing”, koji su vitalno zainteresovani za vojne angažmane, dok državne institucije, kao što su Ministarstvo odbrane, Stejt department i obaveštajne agencije snažno podržavaju intervencionističku strategiju, koja treba da očuva globalnu dominaciju SAD.
Mastodont bez glave sa glinenim nogama
Ako se ništa bitno ne menja u Vašingtonu, sigurno neće ni u briselskom sedištu EK. Militarizacije Evrope, koju promoviše Lajenova, na orvelovskom jeziku Zapada se naziva “povećanjem evropskih troškova za odbranu”.
“Evropske investicije za odbranu služe Federalnim rezervama i uvek pohlepnom Volstrituo, jer za svaki evro koji EU ulaže u oružje postoji nagrada Volstrita”, dodaje Dionisi.
Međutim, politika EK označava kraj kohezivne politike Evropske unije. “Posle toga, za zapadnu i istočnu Evropu će preostati veoma malo toga što može da ih ujedini. Ma koliko Evropljane plašili ruskim baukom, nemački novac je lepak koji je održavao dve strane, zapadnu i istočnu, na okupu”, dodaje portugalski stručnjak.
U vreme kada se “demokratije” zalažu za rat i kraj socijalnih davanja, tvrdi Dionisio, a “autokratije” preferiraju mir i razvojne programe, izbor Fon der Lajenove je izbor za samouništenje EU.
U stvari, kako piše italijanski politički pisac Andrea Marćiljano na sajtu “Elektomagacine”, to je nešto što se već dešava: “Igračka zvana EU se upravo raspada pred našim očima, ako već nije olupina.”
Glavni razlozi za to su sujeta, glupost i pohlepa takozvanih evropskih elita. U Bugarskoj se iskusni političar Bojko Borisov, koji je vladao tokom tri mandata sa svojom konzervativnom strankom GERB, okreće Rusiji, jer vidi odakle vetar duva. Borisov, koji svakako nije idealan, oseća da je to vetar koji Bugare tera iz Evrope. Njega nije briga što ga zapadna štampa počinje da ga prikazuje kao “opasnog i proruskog orijentisanog”.
To, nastavlja Marćiljano, vidimo i u Nemačkoj, koja je u političkom neredu, preko Francuske, koja je u rukama manjine koja brine samo o svojim specifičnim privilegijama, sve do Holandije, koja se bavi stvarima koje “ni Alisa iz Zemlje čuda ne bi mogla da razume”.
Na čelu ovog cirkusa je, naravno, famozna EK, koju niko nije birao, sa “frau Lajen, čije su pravne nevolje privremeno zataškane”.
Kako zaključuje Marćiljano: “Ovaj birokratski mastodont je lišen glave i ima glinene noge. To ćemo, nažalost, gledati u narednim mesecima. Igra se bliži kraju. I loše će se završiti.”
RTbalkan.
