Rusku tradicionalnu kuhinju ne čine samo boršč i peljmeni, kako se to misli u inostranstvu. Na trpezi u Rusiji često se nalaze i namirnice koje su sasvim obične, a opet za mnoge neočekivane.
Ruska kuhinja je mnogo više od hrane – to je spoj istorije, kulture i riznice ukusa koji miluju nepce. Ipak, pojedine namirnice koje se koriste za pripremu jela, kao i sama jela, u strancima izazivaju veoma pomešane emocije – od toga da sumnjaju da je nešto uopšte jestivo, do toga da ne znaju sa čime bi ih jeli.
Salo – “brat od tetke” srpske slanine i italijanske pančete
Ljubav prema salu se u Rusiji prenosi sa generacije na generaciju. Usoljeno, dimljeno, prženo – salo se savršeno kombinuje sa crnim hlebom (najčešće borodinskim) i belim lukom. Strancima salo (na njihovu žalost, jer ne znaju koliko je zapravo ukusno) ne uliva mnogo poverenja, najviše zato što izgleda kao slanina “sapunjara” – bez mnogo mesnatih delova, Ali, ovo se u Rusiji smatra delikatesom koji ni jedan Rus neće odbiti, posebno ako se posluži uz čašicu votke.
Sušena riba – ruski specijalitet koji izaziva zabunu
Kaspijska plotica, deverika i druge sušene vrste ribe se često mogu pronaći na ruskoj trpezi, naročito tokom nekog neformalnog druženja ili gledanja utakmice. Ovako poslužena riba se najčešće kombinuje sa hladnim pivom, što je strancima potpuno nezamislivo! U drugim zemljama riba se najčešće služi sveža ili dimljena, dok se sušena doživljava kao pokvarena. Ali ne – u Rusiji je ovo prva asocijacija na bezbrižne večeri na obali jezera uz zvuke gitare.
Heljda – ruska “superhrana” u koju stranci sumnjaju
Za ruski narod je heljda sinonim za zdravu ishranu, dok je za većinu stanovnika evropskog kontinenta ona (još uvek) hrana za životinje. Ova “superhrana” je bogata vitaminima i aminokiselinama, koji se može služiti uz sve – i uz meso (najčešće piletinu) i sa mlekom i malo šećera (kao kaša), pa čak i bez ičega, samo uz dodatak kockice maslaca. Rusi često od heljde prave i “magični” napitak za detkosikaciju organizma i “skidanje” viška kilograma.
Holodec – “žele od mesa” koji se topi u ustima
Objasniti strancu šta je holodec je za Ruse jako težak zadatak, premda kada se kaže da je to “žele od mesa” on obično ostaje bez teksta. Holodec se pojavio još u 16. veku, kako se ostaci mesa nakon bogatih trpeza ne bi bacali, već “reciklirali”. Danas se on obavezno služi na svakoj proslavi, a naročito za Novu godinu, a domaćice se međusobno utrkuju čiji će holodec biti bolje. Srbima ovaj specijalitet nije stran, jer su pihtije popularne i ovde, ali je ipak ukus malo drugačiji.
Semenke suncokreta – “zaraza” kojoj ni jedan Rus ne može odoleti
“Stići ćemo u raj onog trenutka kada seme suncokreta nestane iz Moskve”, opisivao je Mihail Bulgakov svoj prezir prema grickanju semenki, jer, skoro da nema Rusa koji im može odoleti. A kako bi im i odoleo – one su toliko “zarazne” da se mogu grickati satima, a zatim i isto toliko skupljati ljuspice koje su se tokom zabave razletele svuda okolo. Fenomenom grickanja semenki pozabavili su se i psiholozi, objasnivši da je proces izuzetno umirujuć, a opet i “bezgrešan”, jer su one niskokalorične, a i zdrave.
