20. Novembra 2024.

Gađanje trafostanica povezanih sa tri funkcionalne nuklearne elektrane rizikuje nuklearnu katastrofu

Gađanje trafostanica povezanih sa tri funkcionalne nuklearne elektrane u Ukrajini rizikuje nuklearnu katastrofu u Evropi, kažu iz Grinpisa a prenosi Gardijan.

Ukrajinska elektroenergetska mreža je u “povećanom riziku od katastrofalnog kvara” nakon ruskog raketnog i napada dronovima u nedelju, upozorila je ta organizacija, podižući bojazan za bezbednost za tri operativne nuklearne elektrane u zemlji.

Nedavni udari Moskve bili su usmereni na električne podstanice “kritične za rad ukrajinskih nuklearnih elektrana” i postoji mogućnost da bi reaktori mogli da izgube struju i postanu nesigurni, navodi se u brifingu Grinpisa koji je potom dostavljen britanskom Gardijanu.

Šon Berni, nuklearni ekspert Grinpisa u Ukrajini rekao je da je jasno da Rusija koristi pretnju nuklearnom katastrofom kao glavnu vojnu polugu za poraz Ukrajine. “Ali, preduzimajući napade, Rusija rizikuje nuklearnu katastrofu u Evropi, koja je uporediva sa Fukušimom 2011, Černobiljom 1986. ili još gore”, upozorio je on.

Međunarodna Grupa za pritisak pozvala je Rusiju da odmah zaustavi napade na ukrajinsku energetsku mrežu i Međunarodnu agencija za atomsku energiju (IAEA) da rasporedi stalne monitore u podstanicama kritičnim za nuklearne elektrane u Ukrajini.

Gardijan podseća da je upravo Ukrajina 1986. godine bila mesto najgore nuklearne katastrofe na svetu, kada je neispravan dizajn doveo do eksplozije i uništenja reaktora u Černobilju. Trideset ljudi je umrlo u roku od mesec dana, a radioaktivni materijal se proširio u Ukrajinu, Belorusiju i Rusiju i u manjoj meri u Skandinaviju i Evropu.

U nedelju uveče i rano ujutro, Rusija je lansirala više od 210 projektila i dronova usmerenih na ciljeve proizvodnje i prenosa električne energije širom Ukrajine. Nekoliko sati kasnije, Ukrenergo, glavni snabdevač električnom energijom u zemlji, najavio je racionisanje širom zemlje kako bi pomogao sistemu da se oporavi.

Eksplozije su se čule u Kijevu, Odesi i Nikolajevu na jugu, u Krivom Rogu, Pavlogradu, Vinici u centralnoj Ukrajini i Rivneu i Ivano-Frankivsku na zapadu. Eksplozije su se takođe čule u blizini granice Ukrajine sa Moldavijom, gde se ukrajinska mreža povezuje sa susednom državom i sa ostatkom Evrope.

Iako se ne smatra da su napadi direktno ciljani na tri preostale operativne nuklearne elektrane u Ukrajini, u Rivneu i Hmeljnickom na zapadu, kao i na elektranu u Južnoj Ukrajini, Grinpis kaže da je Rusija namerno pokušavala da poveća stres pod kojim se nalaze Ukrajinci ciljajući podstanice koje su povezane sa nuklearkama.

U nedelju je IAEA izvestila da su glavni dalekovodi od četiri trafostanice koji vode do tri nuklearne elektrane prekinuti, a da se u nuklearnoj fabrici Hmeljnicki “čula jaka eksplozija”. Dva dalekovoda do Rivnea postala su nedostupna, a proizvodnja je smanjena u šest od devet operativnih nuklearnih reaktora na tri lokacije.

Inače, objašnjava Gardijan, na te tri pomenute lokacije otpada oko dve trećine ukrajinske električne energije jer su prethodni napadi Rusije uništili većinu elektrana na ugalj i naftu u zemlji, dok su neki od hidroelektrana u zemlji takođe oštećeni.

Posebna zabrinutost je i da “ozbiljna oštećenja ukrajinskog elektroenergetskog sistema, uključujući trafostanice, izazivaju veliku nestabilnost”, navode iz Grinpisa, što bi moglo značiti produženi gubitak dotoka spoljne struje u reaktore. Za hlađenje reaktora i istrošenog goriva potrebna je struja, čije je stabilno snabdevanje ugroženo, dodala je ekološka grupa.

U slučaju nestanka snabdevanja, ukrajinski reaktori imaju na licu mesta dizel generatore i baterije za obezbeđivanje osnovnog snabdevanja električnom energijom sa dovoljno goriva za sedam do 10 dana, ali ako gorivo ne može da se održi ili vrati struja, posledice bi mogle dovesti do nuklearne katastrofe.

“Gubitak funkcije hlađenja u jednom ili više reaktora neizbežno bi doveo do topljenja nuklearnog goriva i radiološkog oslobađanja velikih razmera”, rekao je Grinpis u svom izveštaju.

“Najugroženiji su ljudi i životna sredina Ukrajine, ali postoji potencijal da veliki deo Evrope i šire bude ozbiljno pogođen, u zavisnosti od smera vetra u to vreme”, navedeno je u izveštaju.

Podijeli vijest na:

Pretplata
Obavijesti o
guest

0 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Pregledaj sve komentare