Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz kojim se odobrava ažurirana nuklearna doktrina – Osnove geopolitike u oblasti nuklearnog obuzdavanja.
“Obuzdavanje potencijalnog protivnika od agresije protiv Rusije i njenih saveznika spada u red najviših državnih prioriteta”, proizlazi iz osnova državne politike u oblasti nuklearnog obuzdavanja.
U dokumentu se navodi da je agresija bilo koje države iz sastava vojne koalicije protiv Rusije ili njenih saveznika smatra agresijom ove koalicije uopšte.
Glavni princip doktrine je da je nuklearno oružje krajnja mera zaštite suvereniteta zemlje.
Istovremeno, usled nastanka novih vojnih pretnji i rizika po Rusiju bilo je potrebno precizirati parametre koji dozvoljavaju primenu nuklearnog obuzdavanja.
Ukaz stupa na snagu danom potpisivanja.
Potpisivanje ukaza usledilo je dva dana nakon što su brojni mediji objavili da su Sjedinjene Američke Države dozvolile Kijevu da zapadnim oružjem izvodi napade u dubinu ruske teritorije.
“Njujork tajms” je u nedelju, pozivajući se na neimenovane zvaničnike američke administracije, javio da je američki predsednik Džozef Bajden prvi put dao Ukrajini dozvolu da koristi rakete dugog dometa za gađanje ciljeva u dubini ruske teritorije. Prema pisanju medija, šef Bele kuće je preduzeo ovaj korak nakon što su se pojavili izveštaji o “dolasku vojnika iz Severne Koreje u Kursku oblast”.
Sa svoje strane, list Figaro je objavio da su i Francuska i Velika Britanija dozvolile Ukrajini da gađa rusku teritoriju raketama SKALP i Storm šedou, da bi potom uklonio informacije iz svog članka.
Prema navodima Rojtersa, Ukrajina bi mogla u narednim danima da izvede prve napade raketama dugog dometa na teritoriju Rusije. Kijev će, kako je naveo Blumberg, moći da koristi ATACMS za gađanje Kurske oblasti.
Ruski zvaničnici su nakon odluke Vašingtona upozorili da svetu preti treći svetski rat i da će Moskva snažno odgovoriti.
Iako se ruski predsednik nije zvanično oglašavao od kad je Njujork tajms objavio da je američki lider Džozef Bajden dao odobrenje Ukrajini da gađa teritoriju Rusije američkim raketama, njegovi nedavni potezi ukazuju na to da je on već bio spreman.
Uz to, piše danas Blic, izvesno je da Vladimir Putin čeka povratak Donalda Trampa u Belu kuću, koji bi mogao da ukine ovo odobrenje.
Iako se američka municija i hardver već se koriste unutar Rusije, u pograničnom regionu Kursk, prema lokalnim izveštajima, SAD nikada nisu, do sada, dozvolile Kijevu da koristi ATACMS unutar Rusije.
Promena politike navodno dolazi kao odgovor na nedavni dolazak severnokorejskih trupa u Kursk, gde Ukrajina kontroliše deo teritorije od avgusta.
Takođe, skori povratak Donalda Trampa u Belu kuću izaziva strahove u vezi sa budućom američkom podrškom Ukrajini, a odlazeći predsednik Bajden očigledno želi da učini sve što može da pomogne u ono malo vremena koje mu je preostalo na funkciji.
Kako se ocenjuje, snabdevanje Kijeva ATACMS projektilima verovatno neće biti dovoljno da preokrene tok rata.
Putin je već doneo odluku da se ruska vojna oprema, poput aviona, premesti na aerodrome dalje unutar Rusije, i to mnogo pre oodluke Vašingtona.
Međutim, pomeranje opreme dalje od linija fronta može otežati život ruskim trupama jer su linije snabdevanja sada dosta rastegnute.
Ovo oružje može Ukrajini dati neku prednost u vreme kada ruske trupe zauzimaju sve više gradova i sela na istoku zemlje, ali ne više od toga.
Postoje i pitanja o tome koliko će municije biti obezbeđeno, rekla je Evelin Farkaš, koja je bila zamenica pomoćnika sekretara za odbranu u Obaminoj administraciji.
“Pitanje je, naravno, koliko raketa imaju? Čuli smo da je Pentagon upozorio da nema toliko tih raketa koje mogu da stave na raspolaganje Ukrajini”, kaže ona.
Farkaš je dodala da bi ATACMS mogao da ima “pozitivan psihološki uticaj” na Ukrajinu ako se koristi za gađanje ciljeva kao što je Kerčki most, koji povezuje Krim sa kontinentalnom Rusijom.
Odobrenje SAD će takođe imati dodatni efekat: potencijalno omogućiti Velikoj Britaniji i Francuskoj da daju Ukrajini dozvolu da koristi rakete “Storm Shadow” unutar Rusije. U pitanju je francusko-britanska krstareća raketa dugog dometa sa sličnim mogućnostima kao američki ATACMS.
Može li ovo dovesti do eskalacije rata?
Bajdenova administracija je mesecima odbijala da odobri Ukrajini da gađa Rusiju raketama dugog dometa, plašeći se eskalacije sukoba.
Vladimir Putin je upozorio Zapad da ne donosi takvu odluku, rekavši da bi Moskva to smatrala „direktnim učešćem zemalja NATO-a u ratu u Ukrajini”.
“To bi suštinski promenilo samu suštinu, prirodu sukoba. To će značiti da se zemlje NATO-a, SAD i evropske države, bore protiv Rusije”, rekao je Putin u septembru.
Kako će reagovati Donald Tramp?
Bajdenov potez dolazi samo dva meseca pre nego što se Donald Tramp vrati u Belu kuću.
On je već rekao da namerava da brzo okonča rat u Ukrajini i sada postoji strah da bi mogao da otkaže upotrebu projektila kada preuzme dužnost.
Njegov sin Donald Tramp Mlađi napisao je na društvenim mrežama: “Izgleda da vojni industrijski kompleks želi da se pobrine da pokrene treći svetski rat pre nego što moj otac dobije imao šansu da stvori mir i spase živote”.
Mnogi Trampovi najviši zvaničnici, kao što je novoizabrani potpredsednik Džej Di Vens, kažu da SAD više ne bi trebalo da pružaju vojnu pomoć Ukrajini.
Kojim putem će ići novoizabrani predsednik, nejasno je. Ali mnogi u Ukrajini strahuju da će prekinuti isporuke oružja, uključujući ATACMS.
“Zabrinuti smo. Nadamo se da Tramp neće poništiti odluku”, rekao je za BBC Oleksij Gončarenko, ukrajinski poslanik.
