Dvodnevni samit Grupe 20 (G20) počinje sutra u Rio de Žaneiru u Brazilu, a glavne teme skupa biće borba protiv siromaštva i gladi u svetu, reforma globalnih institucija, borba protiv klimatskih promena, kao i sukobi u Ukrajini i Pojasu Gaze.
Zemlje članice G20 čine 85 odsto svetske ekonomije i najviše finansijski doprinose u borbi protiv klimatskih promena, preneo je Rojters.
Članice G20 emituju više od tri četvrtine gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Ujedinjene nacije pozvale su u subotu lidere G20 da izdvoje više sredstava za borbu protiv klimatskih promena.
Samit G20 u Riju ima za cilj da se postigne konsenzus o povećanju poreza za najbogatije milijardere na svetu koji bi bio usmeren za borbu protiv klimatskih promena i smanjenje siromaštva.
Na samitu će biti pokrenuta Globalna alijansa protiv gladi i siromaštva, inicijativa
koju je predložilo brazilsko predsedništvo G20, a koja ima za cilj da se ubrzaju napori u borbi protiv siromaštva i nedostatka hrane u svetu do 2030. godine.
Brazilska vlada je takođe predložila uvođenje poreza za najbogatije ljude na svetu, zajedno sa Francuskom, Španijom i Južnom Afrikom.
Međutim, donji dom brazilskog parlamenta odbacio je prošlog meseca planove za uvođenje dodatnog poreza za najbogatije Brazilce.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, koji je domaćin samita G20, pokušaće da unapredi planove za oporezivanje najbogatijih milijardera na svetu koji često koriste “rupe u zakonu” da bi izbegli plaćanje poreza, preneo je Dojče vele (DW).
Na sastanku ministara finansija zemalja G20 u Riju u julu, najbogatije zemlje sveta saglasile su se da započnu dijalog o pravednom i progresivnom oporezivanju, uključujući pojedince sa najvećim zaradama, uprkos žestokom otporu SAD i Nemačke.
Plan za oporezivanje najbogatijih milijardera osmislio je francuski ekonomista Gabrijel Zucman i njime je predviđeno uvođenje godišnjeg poreza u iznosu od dva odsto na ukupnu neto imovinu izuzetno bogatih pojedinaca, a ne samo na njihov godišnji prihod.
Imovina bi uključivala nekretnine, akcije na berzi i druge investicije.
Tim planom mogao bi da se prikupi porez u iznosu do 250 milijardi dolara (237 milijardi evra) godišnje od gotovo 2.800 milijardera širom sveta, čija se ukupna neto imovina procenjuje na oko 13,5 biliona dolara, prema Forbsovoj listi najbogatijih milijardera na svetu.
Kina i Indija još se nisu jasno izjasnile o novom porezu, a Vašington se i dalje snažno protivi tom predlogu.
Euronews.rs
