“Blokiranje ekonomske saradnje pod raznim izgovorima i deljenje međuzavisnog sveta je korak unazad u istoriji“, rekao je Si.
Za razliku od zapadnih političara, kineski predsednik Si nema naviku da često drži upečatljive i vizionarske govore, pa je to možda razlog zašto njegove reči nešto jače odjekuju. Kineski lider je juče prokomentarisao Trampove ideje za uvođenje uvoznih carina kao mehanizma za trgovinski deficit, zaštitu američke proizvodnje i vraćanje prevelikih dugova SAD, kao i poruku EU o carinama kao načinu zaštite evropskih ekonomija od „neprihvatljive” kineske konkurencije.
„Blokiranje ekonomske saradnje pod raznim izgovorima i deljenje međuzavisnog sveta je povratak u istoriju“, rekao je Si. „Svet je ušao u novi period turbulencija i promena. Šire se unilateralizam i protekcionizam, a rasparčavanje svetske ekonomije se intenzivira. Ekonomska globalizacija se suočava sa ozbiljnim izazovima“, kaže kineski predsednik.
Može se reći da ova poruka predstavlja simboličnu prekretnicu u međunarodnim ekonomskim odnosima jer su SAD dugo bile glavni nosilac procesa globalizacije, kao i promocije ideje slobodne trgovine, a sada i NR Kine tu ulogu želi za sebe. „Moramo na pravi način voditi razvoj ekonomske globalizacije i ne slediti stari put koji omogućava nekolicini zemalja da vrše hegemoniju“, rekao je Si.
Kina kao lider globalizacije
U poslednjih deset godina, strukturni problemi zapadnih liberalnih ekonomija vratili su u modu razmišljanja o protekcionizmu kao lakšem načinu zaštite nacionalnih interesa od strukturnih reformi usmerenih na povećanje konkurentnosti. S obzirom na to da je šefica EK Ursula fon der Lajen nedavno demonstrirala da namerava da sledi Donalda Trampa u politici uvoznih carina, može se zaključiti da je NR Kina upravo preuzela ulogu lidera globalizacije.
Globalizaciju ne treba posmatrati kao čvrst i nezaustavljiv linearni proces u međunarodnoj trgovini, već kao kompleks političkih, ekonomskih, naučnih i društvenih procesa koji integrišu države na različite načine, ne samo trgovinom ili formiranjem globalnog tržišta. Proces globalizacije doneo je fascinantan globalni rast standarda i kvaliteta života, ali je tokom decenija Zapad stekao konkurenciju.
Može se reći da je savremena globalizacija počela pre stotinak godina, pre Prvog svetskog rata 1900-1914, jer je taj period obeleženo intenziviranjem trgovine, podstaknutom industrijskom revolucijom, tehnološkim inovacijama kao što su parna mašina, železnica i telegraf. Britanija je dominirala svetskom trgovinom, a zlatni standard je obezbedio stabilnost valute. Globalizacija je tada nošena na leđima kolonijalnih sila i industrijalizovanih zemalja. Tokom ovog perioda došlo je do veoma visokog rasta trgovine, migracija i tokova kapitala između Evrope i njenih kolonija. Zatim dolazi period deglobalizacije, odnosno dramatičnog pogoršanja međunarodnih političkih odnosa od Prvog svetskog rata do kraja Drugog svetskog rata. Prvi i Drugi svetski rat, Velika depresija i protekcionistička politika (npr. Smoot-Havleijev zakon o tarifama u SAD) značajno su smanjili međunarodnu trgovinu i tokove kapitala. Bio je to period u kojem su dominirali nacionalizam, ekonomska nestabilnost i politički sukobi. To je period koji je mnoge zemlje primorao da više ulažu u samoodrživost i da kasnije još pokušavaju da sklope delove globalnog tržišta, koje je u prvoj fazi razvoja praktično uništeno ratovima.
Prva i druga faza posleratne globalizacije
Zatim, posle 1945. godine, usledio je dug i donedavno neprekidan period globalizacije. Posle Drugog svetskog rata uspostavljene su institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke i Generalnog sporazuma o carinama i trgovini (GATT), koje su podsticale međunarodnu saradnju i rekonstrukciju. Taj period je prepoznatljiv po Maršalovom planu, uspostavljanju Bretonvudskog sistema i širenju multinacionalnih kompanija, kao i američkim liderima, koji su bili istinski predvodnici globalizacije i liberalizacije. U prvoj posleratnoj fazi došlo je do jačanja trgovinskih veza između razvijenih zemalja, ali je taj proces imao relativno mali uticaj na zemlje u razvoju. U drugoj fazi posleratne globalizacije (otprilike 1980-2010) pratili smo deregulaciju nekoliko nacionalnih tržišta, privatizacije, međunarodna spajanja i akvizicije, pad Berlinskog zida, ulazak NR Kine u STO. , a pozdravili smo internet, odnosno digitalnu revoluciju. Stvoreni su i razvijani globalni lanci snabdevanja, rasla je nejednakost na Zapadu, a nekada nerazvijene zemlje postale su veoma važni igrači u međunarodnoj trgovini.
Tramp izlazi na scenu…
Može se reći da je početak procesa deglobalizacije koji trenutno pratimo aktivirala finansijska kriza 2008. godine, nakon koje su SAD i Evropa počele da rešavaju ekonomske i socijalne probleme primenom eksperimentalnih monetarnih i fiskalnih rešenja. Tramp se pojavio na političkoj sceni i ponovo počeo da propagira brutalni protekcionizam. Od tada do danas pratimo pandemiju, forsiranje populističkih narativa o ‘novoj normalnosti’ na Zapadu (gde će navodno sve biti ne samo drugačije nego i mnogo lakše izvodljivo), budni pokret, jačanje neophodnu globalnu klimatsku agendu ali i njenu organizacionu dezintegraciju, ubrzanje procesa digitalizacije privreda, a pozdravili smo i novi, aktuelni geopolitički sukob između Zapada i Globalnog Juga, intenziviran nakon invazije Vladimira Putina na Ukrajinu.
Epski, rekordni deficit
Tramp je tokom kampanje najavio 60 odsto carina na uvoz iz Kine i 10-20 odsto iz Evrope. Pre prvog mandata Donalda Trampa, 2016. godine, trgovinski deficit Sjedinjenih Američkih Država iznosio je približno 502,3 milijarde dolara. Do 2023. taj deficit je porastao na 773,4 milijarde dolara. Godine 2022., Amerika je dostigla epski, rekordni deficit od 951,2 milijarde dolara, iako je administracija Džoa Bajdena nastavila da primenjuje Trampističku logiku sa tarifama. Narativ da tarife štite američke radnike postao je popularan među demokratama kao i među republikancima.
Činjenica je da uvozne carine podižu troškove života američkih radnika jer podižu cenu uvoznih proizvoda od kojih su Amerikanci, hteli to da priznaju ili ne, postali zavisni. Carine nisu uspele da smanje američki državni dug. Upravo suprotno. Dug Sjedinjenih Država je eksplodirao. U 2016, odnos javnog duga prema BDP-u Sjedinjenih Država bio je oko 100 odsto. Do 2024. taj odnos je porastao iznad 120 odsto, uz ogromne fiskalne deficite.
Nova era deglobalizacije
Ekonomisti procenjuju da će nova era deglobalizacije uvesti svet u period sporih stopa rasta, što će zakomplikovati postojeće bezbednosne, ekonomske i socijalne probleme planete, a posebno Zapada koji se sporo kreće.
„Sijevo upozorenje dolazi kada zapadne zemlje počinju da preduzimaju mere protiv onoga što vide kao nepoštene prakse Pekinga, uvodeći kontratarife. Novoizabrani američki predsednik razmatra nove uvozne takse, nakon što je dugo kritikovao kinesku zloupotrebu trgovinskog sistema. Kritike uključuju visoke carine na robu koja se prodaje u Kini, subvencionisanje proizvoda koji se zatim jeftino prodaju u druge zemlje i industrijsku špijunažu. Druge zapadne zemlje takođe su izrazile zabrinutost zbog pristupa Kine trgovini. Evropska unija optužila je Peking za “grabežljivu” industrijsku praksu, uključujući veliko subvencionisanje proizvodnje proizvoda kao što su solarni paneli. Tvrdi se da to omogućava kineskim izvoznicima da ponude niže cene od evropskih proizvođača i tako dominiraju tržištem. Briselska istraga tržišta električnih vozila otkrila je slično „nepravedno subvencionisanje“, što je dovelo do uvođenja uvoznih tarifa od 35 odsto na kineske električne automobile“, opisuje situaciju Blumberg.
Stoga je kineski predsednik Si juče de fakto svetu izjavio da Kina preuzima ulogu moderatora globalne trgovine, što je nova opasnost za Zapad koju nisu prepoznali izolacionisti među zapadnim političarima. Umesto hipoteze o posledicama savremenog zapadnog protekcionizma, bolje je postaviti pitanje: Šta će biti sa Zapadom ako Kina uspešno razvija trgovinske odnose sa „ostatkom sveta“, da li će Zapad posle toga biti bogatiji i jači?
Onog dana kada je postalo jasno da je Tramp pobednik izbora, Narodna Republika Kina je objavila 1,4 triliona dolara ekonomskih podsticaja.
