Jedan od najkontroverznijih sastojaka za kuvanje u našim kuhinjama su ulja. Dok neka “obećavaju” zdravstvene koristi kao što su jačanje zdravlja srca i mozga, za druga se smatra da povećavaju rizik od srčanih bolesti. Jedna su zdravija za pripremu salata, dok su druga bolji izbor kada je reč o kuvanju i prženju hrane. Maslinovo, suncokretovo, kokosovo, ulje uljane repice – na tržištu danas imamo veliki izbor ulja – šta preporučuju stručnjaci?
Kada je reč o izboru ulja u obzir ne treba uzimati samo njihovo poreklo i sadržaj, već i tačku na Celzijusovoj skali na kojoj se ono razlaže i postaje štetno za konzumaciju. Neka se ne preporučuju za kuvanje i iz praktičnih razloga, poput dodavanja arome jelu koje ne bi trebalo da je ima.
Kokosovo ulje
Kokosovo ulje se često reklamira kao zdravija opcija, ali stručnjaci se sa ovom klasifikacijom i ne slažu. Kokosovo ulje iva veoma visok sadržaj zasićenih masti – oko 13 grama na 15 mililitara ulja – što je skoro polovina preporučenog dnevnog unosa.
Pretpostavlja se da je razlog što ga toliko hvale činjenica da je bogato laurinskom kiselinom, koja podiže nivo HDL (“dobrog” holesterola) u krvi, zahvaljujući čemu se smanjuje rizik od kardio-vaskularnih oboljenja.
Ipak, stručnjaci savetuju da se njegov unos ograniči: “Kokosovo ulje bi trebalo koristiti umereno, jer ono svakako podiže ukupan nivo holesterola. Osim toga, ne želite da svako jelo ima ukus kokosa”, naveo je nutricionista Rob Hobson.
Maslinovo ulje
“Ekstra devičansko maslinovo ulje je bogato mononezasićenim mastima i antioksidansima, koji su zdravi za srce i imaju manju verovatnoću razlaganja na visokim temperaturama”, naveo je Hobson, obrazlažući zbog čega bi za kuvanje rado koristio ovo ulje.
Istina, maslinovo ulje je dobar izbor za kuvanje samo ukoliko je temperatura na kojoj se hrana priprema niža od 190 stepeni Celzijusa. Na temperaturama koje su više ono ima tendenciju da otpušta slobodne radikale, koji nisu dobri za naše zdravlje.
Ova vrsta ulja je ujedno bogata i polifenolima – hemijskim jedinjenjem koje pozitivno utiče na smanjenje upalnih procesa u organizm. Ono istovremeno doprinosi i poboljšanju zdravlja krvnih sudova i mozga.
Ulje od uljane repice i lanenog semena
Najveći konkurent maslinovog ulja, kada je reč o kuvanju, jeste ulje uljane repice, koje takođe ima visok sadržaj mononezasićenih masti koje smanjuju rizik od kardio-vaskularnih oboljenja.
Takođe ono sadrži i manje zasićenih masti – samo 1,1 gram po porciji. Ulje uljane repice sadrži i alfa-linolensku kiselinu, koja se nalazi i u ribi, a koja je neophodna za zdrav rad srčanog mišića i pravilno funkcionisanje mozga.
Ulje od lanenog semena ima slične karakteristike kao i ulje uljane repice, s tim što ima za nijansu bolji odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina od drugih vrsta ulja iz semena. Ipak, ono ima nižu tačku dimljenja, a znači da nije toliko pogodno za pripremu hrane na visokim temperaturama.
Suncokretovo ulje
Suncokretovo ulje je na lošem glasu zbog posebno visokog sadržaja omega-6 masnih kiselina, koja u slučaju nedostatka omega-3 masnih kiselina može dovesti do razvoja inflamantornih procesa, preneo je Dejli Mejl.
Da li to znači da suncokretovo ulje treba izbaciti iz upotrebe? Ne, ono je savršeno zdravo za upotrebu, s tim što bi trebalo voditi računa da njegov unos bude u umerenim količinama, mišljenja je ekspert.
Takođe, ono ima i manje zasićenih masti od maslinovog i kokosovog ulja – oko 1,5 grama po porciji. Osim toga, ova vrsta ulja ima mnogo višu tačku dimljenja od svih drugih ulja, zbog čega je najbolji izbor za kuvanje i prženje na visokim temperaturama.
RTbalkan.
