Nedavno se hiljade ljudi okupilo na takmičenju “Dvojnik Timotija Šalamea” u Njujorku, koje je izazvalo pravu senzaciju na društvenim mrežama, uključujući i dolazak samog glumca. Postavlja se pitanje, zašto toliko ljudi izgleda kao slavni glumac? Istraživanja pokazuju da najsličniji dvojnici dele genetske osobine, iako nisu u srodstvu. Takođe, naučnici veruju da i mi možda imamo svog dvojnika u svetu.
Koliko puta nam se učinilo da nam neki ljudi liče na naše poznanike – imaju isti oblik lica, boju očiju. Ili da primećujemo da postoje velike sličnosti između naše drugarice iz razreda i neke poznate ličnosti?
Stranci dvojnici nisu nepoznati i naučnicima, a Manel Esteler, molekularni genetičar ispitao je genetske sličnosti među dvojnicima prikazanim u seriji fotografija francusko-kanadskog fotografa Fransoa Brunela I’m not a look-alike:
“Mislio je da sam lud jer obično umetnici ne dobijaju pozive od naučnika”, prisetio se Esteler. Brunel je povezao Estelera sa parovima “dvojnika stranca” sa njegovih fotografija, koji su iz različitih delova sveta slali istraživačima genetske uzorke u vidu briseva iz usta. Esteler i njegov tim proveli su četiri godine prikupljajući i analizirajući genetske podatke pre nego što su 2022. objavili rezultate, piše Nešnal džiografik.
Takođe je koristio je softver za prepoznavanje lica da identifikuje strance koji liče jedni na druge. Njihova DNK je ukazuje da su iste genetske varijante odgovorne za njihove zajedničke fizičke karakteristike.
Dakle, otkriveno je da dvojnici dele određene genetske sekvence koje utiču na izgled lica, a istraživanja pokazuju da, uprkos vizuelnim sličnostima, takvi dvojnici ne dele lične karakteristike kao što su ličnost i samopouzdanje.
Esteler ističe da postoji ograničen broj načina na koji se ljudsko lice može formirati.
“Trenutno ima toliko ljudi na svetu da se na kraju očekuje da će neki od njih deliti veći broj genetskih varijanti” objasnio je.
Dokazujući da ljudi koji liče jedni na druge dele određene gene, Esteler se nada da će unaprediti dijagnostičku nauku korišćenjem prepoznavanja lica za raniju dijagnozu retkih genetskih bolesti kod dece.
Genetska osnova ličnosti
Još jedan naučnik koji je koristio Brunelov foto projekat kao osnovu za naučno istraživanje bila je Nensi Sigal, profesorka psihologije. Njeno istraživanje se uglavnom fokusira na blizance, ali kada je saznala za Brunelov projekat, videla je priliku da učestvuje u naučnoj debati. Ona je kontaktirala dvojnike sa njegovih fotografija i neke koje je srela na fakultetu i konferencijama. Dala im je upitnik za procenu velike petorke osobina ličnosti: otvorenost, savesnost, ekstraverziju, prijatnost i stabilnost. Rezultati su upoređeni sa različitim grupama blizanaca, uključujući one koji su odrasli odvojeno.
Dvojnici koji nisu u srodstvu ne dele osobine ličnosti, za razliku od blizanaca koji su imali statistički veće izglede za slične osobine. Takođe, slični dvojnici nisu pokazivali ništa zajedničko ni u samopouzdanju – bili su “veoma različiti”.
RTbalkan.
