Najnovije prognoze ukazuju da će Evropa 4. novembra doživeti snažno zahlađenje, uz nagli pad temperature i moguće snežne padavine na nižim nadmorskim visinama. Međutim, ono što se očekuje u decembru i tokom cele predstojeće zime moglo bi da bude daleko značajnije, smatraju italijanski meteorolozi.
Kako prenosi italijanski portal Meteopulja, predstojeća zima mogla bi da bude jedna od najhladnijih u poslednjih 65 godina, sa rekordno niskim temperaturama i ozbiljnim promenama vremena. Stručnjaci ističu uticaj klimatskog fenomena La Ninja i promene u dinamici stratosfere, što dodatno potvrđuje mogućnost zimske sezone sa ekstremno niskim temperaturama.
Prema prognozama, decembar bi mogao da postane najhladniji mesec u Italiji poslednjih decenija. Iako su vremenske prognoze podložne promenama, očekuje se da će barometarski uslovi izazvati hladnoću ne samo u Italiji, već i širom Evrope. Na hladan početak zime značajno utiče nedavni fenomen ‘ESE Cold’, koji je doveo do izraženog stratosferskog zahlađenja krajem septembra.
Moguća ekstremna hladnoća
Ova promena u stratosferi uticala je na dinamiku troposfere, iako je efekat bio slabiji od očekivanog prema dosadašnjim naučnim modelima. Troposfera nije u potpunosti reagovala na zahlađenje “odozgo”, ali znaci klimatskog “uravnotežavanja” nagoveštavaju dalje promene.
Meteorolozi prate i pokazatelje jakog stratosferskog zagrevanja, koje bi moglo značajno da utiče na troposferu. Modeli predviđaju moguće MMV – Major Midvinter Varming, odnosno snažno zimsko zagrevanje, koje bi moglo da destabilizuje polarni vrtlog i izazove različite atmosferske promene. Iako samo stratosfersko zagrevanje možda neće doneti ekstremnu hladnoću, promene položaja polarnog vrtloga mogu dodatno uticati na zimske obrasce.
Šta nas čeka u decembru? Prema trenutnim prognozama, očekuju se ekstremno hladni uslovi i mogućnost “hemisfernog preokreta” u temperaturnim trendovima širom Evrope. Ljubitelji zime imaju razloga za optimizam, dok stručnjaci prate kretanja u stratosferi i troposferi, najavljujući zimu koja bi nas mogla podsjetiti na neka hladnija prošla vremena, piše Dnevno.hr.
Španiju je pogodilo nezapamćeno nevreme koje je dovelo do katastrofalnih poplava. Broj mrtvih raste iz časa u čas, a Španci kažu da su doživeli pravu apokalipsu.
Rušene su kuće, mostovi, putevi, prekinuti je drumski i železnički saobraćaj. Meteorolozi pričaju o savršenoj oluji i tvrde da je kataklizmu bilo nemoguće predvideti.
U mestu Čiva za samo četiri sata palo je skoro 350 litara kiše. Tri puta više nego u Obrenovcu tokom katastrofalnih poplava 2014. godine, tokom 24 sata.
Meteorolog Ivan Ristić kazao je za “Blic uživo”, da ne pamti ovakvu katastrofu, pa objasnio da li Srbiji preti sličan scenario.
“Ovo kad padne 350 litara po metru kvadratnom, to ja ne mogu da zamislim, ja to nisam lično doživeo. Mi smo u Beogradu imali dva puta po 100 litara kiše za noć, znači ne za 3-4 sata, nego za celu noć. I videli smo kako Beograd izgleda posle 100 litara kiše po metru kvadratnom. Jako je nezgodno i kad padne 100 litara po metru kvadratnom, a zamislite tek 300,” ističe Ristić.
Bitno je reagovati na vreme
On je poplave u Španiji uporedio sa katastrofom u Indoneziji 2004. godine, i kaže da ovo liči na pravi cunami.
“Meni ovo deluje kao onaj cunami što se desio u Indoneziji 2004. godine, ili 2011‚ u Japanu, znači više liči na taj neki cunami. Mislim da ovde kao da niko nije bio svestan šta će ih zadesiti, znači to je problem. Imamo već dovoljno meteoroloških modela, nauka se dovoljno razvijala, imamo sad i veštačku inteligenciju, znači ja mislim da može da se kaže taj dan pripazite ljudi, sklonite automobile, nemojte da izlazite na ulicu, ja mislim da smo već došli do tog nivoa i postoji ovaj sad sistem preko veštačkih, znači tih poruka na telefonu, upozorenja.”
Da li Srbiju mogu da pogode ovakve padavine?
Ivan Ristić objašnjava da su u Srbiji kritični planinski predeli, ali na sreću daleko smo od ovakvih katastrofa.
“U Srbiji imamo neke dve putanje, jedna je ta linija padavina koja ide preko Crne Gore, ona zahvata taj jugozapadni deo Srbije i opasna je za taj region. Oko Kopaonika i ceo taj deo Zlatiborskog okruga, tu isto može da bude tih bujičnih poplava i taj je baš poznat region, tu ako padne šezdeset, pedeset, čak i neki put i sto litara po metru kvadratnom, budu baš ozbiljne bujične poplave. Što se tiče nas, ovde Beograda, Vojvodine, mi imamo taj put superćelijskih oluja, taj oblak krene od Slovenije, onda preko Hrvatske dolazi u Vojvodinu, Beograd, i nama najviše opasnosti preti iz tog dela.”
Ristić dodaje da je u Srbiji najkritičnije doba proleće i tada pojedini delovi zemlje mogu biti pogođeni poplavama.
“Najkritičnije je to proleće, pogotovo kad ima snega. U ovoj godini očekujemo malo više snega, tako da proleće može biti baš nezgodnije, ta kišnica što padne u obliku snega, ona počne da se topi na proleće, ona dodatno povećava slivove reka i kad naiđe još ovako neko nevreme, onda bude baš ozbiljna poplava,” upozorio je Ristić.
Kakva nas zima čeka?
Očekuje nas jača zima u odnosu na prethodne godine, a prvo veće zahlađenje stiže za mesec dana.
“Vidimo da se menja totalna neka cirkulacija na planeti. Od septembra je krenula ta promena i svedoci smo da nešto nije u redu. Vratili nekako na taj period 70-ih, 80-ih godina što se tiče te cirkulacije na planeti. Ove godine očekujemo očekujemo dosta jaču zimu. Prvo jače zahlađenje očekujemo krajem novembra, kada se očekuje prvi sneg, najverovatnije južnije od Save i Dunava, ali može neka pahulja i ovde oko Beograda, a može i u Vojvodini. Očekujemo oko 17-18 dana sa snegom u Beogradu, a južnije, znači na planinama, na primer Kopaonik, oko 40 dana sa snegom, što je sasvim dovoljno. Već oko nove godine očekujemo to zadržavanje snega, najverovatnije ćemo dočekati Novu godinu u belom pokrivaču, to je naša prognoza. A januar i februar će baš biti onako, kao nekada u zimskoj varijanti. Minimalna temperatura u Beogradu za sad projekcija je oko -10. To je već umeren do jak mraz, nismo ga imali dugo, tako da biće interesantna godina u svakom slučaju,” zaključio je meteorolog Ristić.
