U septembru je pomeo regionalne izbore, pobedivši na čak 10 od 13 regiona…
Predviđa se da će proruski blok u srcu Evrope nastaviti da raste 2025. godine. Centralnoevropskim liderima naklonjenim Kremlju, poput mađarskog premijera Viktora Orbana i njegovog slovačkog kolege Roberta Fica, sledeće godine bi se moglo pridružiti još jedno poznato lice – bivši češki premijer i milijarder Andrej Babiš, koji ponovo beleži rast u istraživanja javnog mnjenja.
Kao svojevrsni politički ‘kameleon’, Babiš je manje ideološki orijentisan od Orbana ili Fice, ali je svoju stranku ipak skrenuo oštro udesno i ponavlja retoriku svojih kolega u Mađarskoj i Slovačkoj. Kao i Orban, Babiš takođe smatra da ruskog rata u Ukrajini ne bi bilo da je američki predsednik bio Donald Tramp i smatra da bi izborna pobeda republikanskog kandidata u novembru obezbedila mir. Takođe, kao i slovački populistički premijer Robert Fico, češki mogul je ranije signalizirao tendenciju smanjenja podrške Ukrajini.
Najviši češki zvaničnici pokušali su da diskredituju Babiša, kontroverznog poljoprivrednog tajkuna koji je bio premijer od 2017. do 2021. godine, kao Orbanovog čoveka otkako se njegova partija Akcija nezadovoljnih građana (ANO) pridružila krajnje desničarskim, antiimigracionim Patriotama, mađarskom lideru. nova frakcija u Evropskom parlamentu u leto ove godine. „Pokret ANO je samo Orbanova marioneta“, rekao je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski za Politiko. „Očigledno su našli prijatelje među proruskim nacionalistima i ksenofobima“ u Evropskom parlamentu, dodao je on.
Međutim, češki birači se ponovo masovno okreću Babišu, prema rezultatima nedavnih regionalnih izbora, a uoči parlamentarnih izbora sledeće godine. Bivši premijer i njegov opozicioni ANO ostvarili su u septembru ubedljivu pobedu u 10 od 13 regiona u zemlji sa 35 odsto glasova, daleko više od 21 odsto na poslednjim regionalnim izborima 2020. Bio je to poziv na buđenje za sadašnje vladajuće koalicije i za Brisel.
Odustajanje od članstva
Sadašnja vlada premijera Petra Fijale, proukrajinskog konzervativca, ima rekordno nizak rejting od 24 odsto, što je najgore od bilo koje češke vlade od 2013. godine, zbog loše komunikacije i prekršenog obećanja da neće podizati poreze. Ovo povećava Babišove šanse za vlast, pošto je njegova popularnost i dalje stabilna uprkos tome što je umešan u brojne skandale, uključujući dugogodišnji slučaj sukoba interesa oko subvencija EU isplaćenih njegovom poljoprivrednom konglomeratu, da bi bio oslobođen optužbi.
Otkako je izgubio na parlamentarnim izborima 2021. godine, 70-godišnji Babiš je prigrlio zapaljivu, krajnje desničarsku retoriku – okrivljuje EU za visoke cene energenata, poziva na preispitivanje vojne pomoći Ukrajini i borbu protiv ilegalnih migracija, što rešio bi raspoređivanjem oružanih snaga duž plaža južne Evrope.
Tokom godina, njegova prilagodljiva stranka opisivana je kao levičarska, populistička, tehnokratska, inkluzivna, konzervativna i krajnje desničarska. Kada je izgubio predsedničku trku 2023. godine, širio je strah od rata između NATO-a i Rusije, ponavljajući narativ Moskve i Orbana.
Pridruživanje poslaničkom odboru Patriota za Evropu u Briselu – krajnje desničarska Slobodarska partija Austrije je takođe član kluba i pobedila je na nacionalnim izborima prošlog meseca – bila je poslednja kap za najliberalnije članove ANO. Većina je napustila stranku zbog neslaganja oko njenog političkog pravca. Bivša potpredsednica Evropskog parlamenta Dita Čaranzova i evroposlanica Martina Dlabajova razišle su se sa ANO prošle godine, dok se potpredsednica Evropske komisije Vera Jourova razišla sa Babišom neposredno pre osnivanja nove krajnje desničarske alijanse.
Stara sklonost ekstremnoj desnici
Čaranzova je za Politiko rekla da je iz događaja u Češkoj jasno da će pokret ANO gurati nacionalističku politiku. “Babiš je još kada je bio premijer hteo da pravi vladu sa krajnjom desnicom. Martina (Dlabajova) i ja smo otišli u Prag da mu kažemo da će ga neki članovi njegove stranke napustiti ako to uradi. On je popustio i formirao vlast sa socijaldemokratama“, kaže Čaranzova.
Desna ruka Andreja Babiša, potpredsednik ANO Karel Havliček, rekao je za Politiko da je “glupost” reći da je stranka krenula u krajnju desnicu. ANO je uvek bio i ostao partija koja sve okuplja“, rekao je Havliček. „I dalje smo isti. Ono što se promenilo je to što su neki političari izgubili samorefleksiju i prestali da percipiraju stvarnost… Mislim da je legitimno imati drugačije mišljenje od rukovodstva EU i nema potrebe da se ti ljudi odmah izopštavaju. “, dodao je on.
Petr Pavel, proevropski predsednik zemlje koji je pobedio u predsedničkoj trci protiv Babiša prošle godine, biće smetnja tajkunu ako otvoreno pokuša da okrene Češku na istok. Međutim, češki predsednik nema izvršna ovlašćenja, što premijeru daje veliku političku slobodu.
Koalicija između Babiša i čeških krajnje desnih partija kao što su Sloboda i direktna demokratija ili lokalna praška stranka Zakletva i Motoriste (Prisaha a Motoriste) omogućila bi mu da radi „ono što smatra prikladnim u spoljnoj i evropskoj politici“, kaže Petr Kaniok , direktor Međunarodnog instituta za političke nauke na Masarikovom univerzitetu u Brnu. „Vlada bi po retorici svakako bila slična sadašnjoj slovačkoj antievropskoj, više nacionalistička, manje proukrajinska i pasivna… Češka bi jednostavno prestala da vodi današnju relativno konstruktivnu politiku i vratila bi se Babiševom shvatanju EU. kao bankomat”, rekao je Kaniok.
“Pokret straha”
Sve veći blok državnih lidera koji su naklonjeni Moskvi otežaće postizanje konsenzusa među članicama EU o pitanjima kao što su pomoć Ukrajini, sankcije Rusiji ili migracije. Već postoje neki znaci o tome kakvu bi politiku ANO imao prema Ukrajini, ključnom i kritičnom spoljnopolitičkom pitanju sa kojim se Evropa suočava dok se potpuna invazija ruskog lidera Vladimira Putina približava trećoj godini. Kod kuće Babiš kaže da se nada da „Ukrajina nikada neće postati članica EU“.
Dva od šest poslanika ANO-a su se uzdržala od glasanja u septembru o neobavezujućoj rezoluciji kojom se od država članica traži da odobre Kijevu upotrebu raketa dugog dometa protiv ciljeva duboko unutar ruske teritorije. Ostala četvorica se nisu ni pojavila na glasanju. Oni su takođe bili uzdržani ili nisu prisustvovali glasanju o rezoluciji u julu o potrebi da EU nastavi da podržava Ukrajinu. “Glasanje je uključivalo obavezu da se Ukrajini daju obavezni deo BDP-a iz državnog budžeta. Zašto bi nam to neko diktirao? Mi ćemo sami odlučiti kako želimo da pomognemo”, rekao je Babiš u intervjuu za češke medije. na pitanje zašto se njegovi poslanici nisu pojavili na glasanju.
Ondrej Knotek, poslanik ANO stranke, odbacio je sugestije da je ta stranka proruska. „Svaki pokušaji da nas oklevetaju i kažu da smo proruski, prokineski ili, ne znam, proantarktički, samo odražavaju strah od činjenice da smo formirali treću najmoćniju grupu u parlamentu, “ rekao je Knotek. On je dodao da je ANO proevropska stranka, a nikako ekstremistička ili krajnje desničarska stranka.
Ove reči izazvale su podsmeh politikologa Kanioka, koji kaže da bi nova Babišova administracija mogla da gađa institucije poput pravosuđa i javnih medija, poput njegovih srodnih duša u Budimpešti i Bratislavi. Oni (ANO) su imali pozitivnu viziju, zbog čega su imali liberalne birače… sada je to pokret straha“, zaključio je Kaniok.
