Posle Moldavije, došao je red na njih.
Nakon što je Moldavija prošle nedelje pokazala da želi da postane deo evropske porodice, sada je na redu još jedna bivša sovjetska republika da odluči o pravcu svog razvoja. Gruzijci će u subotu izaći na ključne parlamentarne izbore, koji se de fakto smatraju referendumom o EU.
Brisel je, zapravo, suspendovao prijem Gruzije u Uniju od 27 država članica dok Tbilisi ne reši sopstvenu političku krizu. U subotu će se gruzijsko stanovništvo ponovo naći na prekretnici – da li da odbaci prorusku vladu premijera Iraklija Kobahidze ili da je podrži.
26. oktobra ćemo izabrati mir, napredak i nacionalni razvoj, sa dostojanstvenom evropskom budućnošću, ili ćemo glasati za ratnu partiju koja sigurno i neizbežno donosi sukob, haos, smrt i očaj, rekao je ranije bivši gruzijski premijer Irakli Garibašvili. izbori.
Nepouzdano istraživanje
Istraživanja javnog mnjenja u Gruziji nisu uvek pouzdana, ali sugerišu da će proruska vladajuća partija Gruzijski san dobiti oko 40 odsto glasova, glavni opozicioni Ujedinjeni nacionalni pokret oko petine, dok će ostatak otići manjim partijama.
Predsednica Salome Zurabičvili, koja je prvobitno izabrana uz podršku Gruzijskog sna, ali je kasnije postala oštar kritičar vlade, ubedila je sve glavne opozicione proevropske stranke da potpišu Gruzijsku povelju, u kojoj su pristale da ukinu zakone koji stoje na na putu ulaska u EU nakon ulaska u parlament očistiti pravosuđe i nadležne organe za sprovođenje zakona od korupcije i reformisati izbornu komisiju.
Neposredno nakon izbora 26. oktobra, Gruzijski san će verovatno pokušati da slomi opoziciju i da ubedi ili podmiti njene manje stranke da napuste Gruzijsku povelju i pridruže se koaliciji koju predvodi Gruzijski san. Ako izborni rezultat bude osporen, nasilje bi lako moglo izbiti, kaže Ian Bond, direktor londonskog Centra za evropske reforme.
Ako Gruzijski san uspe da zadrži vlast, posebno nasiljem ili prevarom, proces pristupanja EU biće obustavljen na neodređeno vreme. Vladimir Putin, koji je nedavno dao gruzijskim građanima pravo da rade u Rusiji, bez sumnje će biti voljan da ponudi druge podsticaje za bliže odnose sa Moskvom. Gruzijski san će verovatno izmanipulisati izbore da pobedi, ali i dalje postoji šansa, ma koliko mala, da gruzijska prozapadna opozicija preuzme vlast i vrati zemlju na njen evropski put.
Gruzija će ove godine prvi put koristiti potpuno proporcionalni izborni sistem, što znači da će mandati biti dodeljeni onim strankama koje dobiju najmanje pet odsto glasova. Ako izbori budu slobodni i pošteni, novi sistem bi trebalo da koristi prozapadnim opozicionim partijama Gruzije.
Ako Gruzijci veruju da je vladajuća partija u velikoj meri izmanipulisala ove izbore, koristeći nameštanje glasova i falsifikovanje kako bi poboljšala svoje izborne rezultate, ljudi će verovatno izaći na ulice u znak protesta kao što su to učinili ranije u aprilu ove godine nakon usvajanja tzv. zakona o stranim agentima i u Revoluciji ruža 2003. godine, što je primoralo predsednika Eduarda Ševarnadzea da podnese ostavku.
“Ratna stranka”
Sredinom 2000-ih, Gruzija je izrazila svoje težnje da se pridruži Evropskoj uniji. Zemlja je uživala bezvizni režim sa šengenskom zonom u proteklih sedam godina, a od 2008. radi sa NATO-om na obnovi svoje vojne infrastrukture. Takođe je prošle godine zvanično dobio status kandidata za članstvo u EU, što se vidi kao važan signal Putinu da njegov primat neće ostati neprikosnoveni.
Rusija zauzima 20 odsto teritorije Gruzije, a vladajuća partija Gruzijski san voli sebe da prikazuje kao jedinu stvar koja stoji između gruzijskog naroda i još jedne ruske invazije. Ali ne tako što će imati odlučne planove da zaustave Putinove ekspanzionističke ciljeve, već održavajući prijateljske odnose sa Kremljom.
Od 2012. godine na vlasti je partija oligarha i najbogatijeg čoveka u zemlji Bidžina Ivanišvilija, koja aktivno pokušava da se približi Moskvi. Kada je Gruzijski san došao na vlast, nominalno je bila levičarska partija koja je zagovarala populističku ekonomsku i proevropsku politiku.
Međutim, od tada nije učinio gotovo ništa da je približi Evropskoj uniji i NATO-u. Štaviše, u poslednjih godinu dana promenila je smer svoje spoljne politike za 180 stepeni i danas je bliža nacionalistima Viktora Orbana nego evropskim socijalistima. Vlada je prvi značajan korak napravila kada je donela tzv zakon o stranim agentima. Reč je o zakonu koji organizacije civilnog društva, nevladine i medijske organizacije koje dobijaju 20 odsto ili više sredstava iz inostranstva proglašavaju „stranim agentima“.
Gruzijske organizacije civilnog društva i opozicioni mediji u velikoj meri finansiraju međunarodni donatori i razvojne agencije, pa ne treba mnogo razmišljati da bi se zaključilo da vlast želi da ućutka sve koji imaju drugačija razmišljanja i stavove i da ih isključi iz učešća u stvaranju javnosti. politike.
Gruzijski zakon je praktično kopija ruskog zakona o stranim agentima, a Ivanišvili je, po uzoru na Putina, osnovao i predsednički fond za finansiranje provladinih NVO kako bi nadoknadio gubitak stranog finansiranja sličnih organizacija. Ako Gruzijski san ponovo formira vladu, počeće da se obračunava sa proevropskom opozicijom, što će ozbiljno naštetiti planovima zemlje za članstvo u EU.
Ivanišvilijev plan je sasvim jasan. On prikazuje Zapad, gruzijsku opoziciju i nevladine organizacije kao deo globalno ujedinjene „ratne partije“ koja je spremna da žrtvuje Gruziju da bi zadala još jedan udarac Rusiji. Ako Ivanišvili pobedi na izborima, imaće priliku da eliminiše i opoziciju i organizacije civilnog društva povezane sa njom tako što će ih etiketirati kao „neprijatelje Gruzije“.
To bi mu omogućilo da dalje konsoliduje vlast i vlada bez moguće alternative, ističe za Vilson centar ruski stručnjak Boris Grozovski. Umesto da posluša upozorenja EU da će ovakvi koraci samo smanjiti šanse Gruzije da se pridruži evropskim demokratijama, vlada je otišla korak dalje i usvojila tzv. Zakon o porodičnim vrednostima i zaštiti maloletnika, koji zabranjuje javno isticanje duginih zastava, održavanje Parade ponosa i uvodi cenzuru LGBTK filmova i knjiga.
Time je premijer Irakli Kobahidze još jednom pokazao da je sposoban da kopira Putinove metode, ovoga puta odbranivši tradicionalne vrednosti od liberalnog Zapada. Zbog ta dva zakona EU je suspendovala 30 miliona evra pomoći gruzijskim oružanim snagama i ukinula 121 milion namenjen razvoju gruzijske privrede. Ako zemlja nastavi ovim autoritarnim putem, EU će suspendovati i sporazum o viznoj liberalizaciji, zapretili su iz Brisela.
Polarizacija naroda
Cilj gruzijske vlade je da polarizira narod insceniranjem sukoba „nas“ protiv „njih“, prikazujući Brisel i Vašington kao neprijatelje Gruzije koji žele da otvore „drugi front“ protiv Rusije, ili suprotstavljajući mlađe generacije savremeni pogledi na svet protiv starijih generacija sa konzervativnim stavovima.
Polarizacija je najizraženija kod starijih, onih koji žive na selu i zaposlenih u javnom sektoru. To su grupe koje je Gruzijski san pokušao da mobiliše tvrdnjom da opozicija želi rat i odbacivanje tradicionalnih gruzijskih (ruskih) vrednosti.
Vladajuća partija je ove izbore pokušala da prikaže kao izbor između rata i mira, lepeći predizborne plakate koji prikazuju porušene gradove u Ukrajini, asocirajući opoziciju na rat i razaranje, a vladajuću na mir i prosperitet.
Opozicija je, pak, pokušala da izbore definiše kao izbor između Evrope i Rusije. Sociolog Diana Bogišvili ističe da je isticanjem tema kao što su rat i zaštita nacionalnog identiteta i vrednosti imao za cilj da stvori utisak da bi promena vlasti mogla da se završi haosom.
Kao rezultat ove alarmantne retorike, birači bi mogli da smatraju vladajuću stranku sigurnijim i stabilnijim izborom uprkos nezadovoljstvu njenom politikom. Drugim rečima, retorika Gruzijskog sna je više od puke političke komunikacione strategije. On se namerno koristi kao sredstvo za manipulaciju javnim mnjenjem, objasnio je Bogišvili za Berlinski centar za istočnoevropske i međunarodne studije.
Otcepljeni regioni
Gruzijci i dalje vide Moskvu i Putina kao okupatore. Prema Kavkaskom istraživačkom centru, oko 70 odsto ispitanika smatra Rusiju glavnim državnim neprijateljem, a rusku okupaciju gruzijskih regiona Abhazije i Južne Osetije i rusku propagandu smatraju glavnom pretnjom stabilnosti država. Ankete pokazuju i da oko 80 odsto stanovništva želi da Gruzija uđe u EU, a oko dve trećine želi da uđe u NATO.
Ali zahvaljujući snažnoj antizapadnoj propagandi, koju je vlada širila poslednjih 12 godina, došlo je do izvesnog pada podrške evropskom putu Gruzije. Udeo onih koji se zalažu za uravnotežene odnose sa Zapadom, ali i Rusijom, takođe je porastao za godinu dana sa 31 na 36 odsto, pokazuju podaci Nacionalnog demokratskog instituta. Vladajuća stranka sada pokušava da ubedi građane da Gruzija nikada neće uspeti da vojnim putem postigne teritorijalni integritet i da je jedino rešenje poboljšanje odnosa sa separatističkim stanovništvom i Rusijom.
Međutim, izjava Bidžina Ivanišvilija da Gruzija mora da se izvini stanovnicima Južne Osetije i Abhazije izazvala je gnev građana jer je za sukob okrivio gruzijsku opoziciju i Zapad, a pritom potpuno oslobađajući od odgovornosti Rusiju.
Takva retorika je potrebna ne samo da biračima pokaže da je vlast ozbiljna u pogledu pomirenja sa otcepljenim provincijama, već i da stvori utisak da Gruzijski san već ima neku vrstu tajnog sporazuma sa Moskvom, koji će stupiti na snagu odmah nakon izbora. . Međutim, čini se da taj predlog nije ništa drugo do blef, kaže istraživač Aleksandar Atasuncev za Karnegijevu zadužbinu. U Abhaziji ili Južnoj Osetiji nema znakova bilo kakvih priprema za moguću reintegraciju, niti ima garancija da Moskva može ili hoće da natera otcepljene regione da pristanu na povratak Gruziji.
