Prethodna istraživanja su pokazala da mačke mogu da razumeju kada negde upiremo prstom, da prepoznaju glas svog vlasnika (i namerno odluče da ne reaguju na njega), znaju svoje ime, razumeju kome mogu da veruju, ko je zadužen za hranu… Sada je otkriveno da mogu mnogo brže da nauče imena određenih predmeta – čak bolje nego bebe.
Mačke žive zajedno sa nama oko 12.000 godina i čini se da su za to vreme pomno obraćale pažnju na to kako komuniciramo. Nova studija sugeriše da one mogu da nauče da povezuju reči koje koristimo za slike određenih predmeta, kao i da mnogo brže zapamte imena tih predmeta nego bebe – čak i kada ne očekuju poslasticu za dobro obavljen posao.
Mačke mogu čak i da nauče imena poznatih mačaka i ljudi, a upravo ova otkrića koja su navela kognitivnog naučnika i prvog autora nove studije, Saho Takagi sa Univerziteta Abazu u Japanu, da se zapita da li imaju prirodne predispozicije da nauče ljudski jezik.
“Bila sam veoma iznenađena, jer je to značilo da mačke mogu da prisluškuju ljudske razgovore i razumeju reči, bez prethodne obuke zasnovane na dobijanju nagrade”, rekla je autor studije Takagi Saho.
U studiji su ispitane jezičke sposobnosti mačaka, sa istim testom koji je ranije korišćen za proučavanje razvoja jezika kod ljudskih beba od 14 meseci, koje su pokazale znake povezivanja reči sa objektima nakon samo 16 do 20 ponavljanja.
Test je radilo preko 30 domaćih odraslih mačaka. Svaka je bila postavljena ispred laptopa na kojem su prikazane dve kratke crtane animacije, dok se u pozadini puštao audio zapis svakog pojedinačnog vlasnika koji izgovara izmišljenu reč. Za prvu animaciju, koja je bila stvorenje nalik jednorogu koje raste i smanjuje se, mačke su čule kako njihov vlasnik govori “keraru”, a za drugo (sunce crvenog lica koje se širi i smanjuje) izmišljena reč je bila “parumo”.
“U studiji na ljudskoj novorođenčadi, bebe su dobile najmanje četiri intervala od 20 sekundi za par slike i reči”, pišu autori, “Ali većina mačaka se navikla na uparivanje audio i vizuelnih stimulusa nakon četiri pokušaja, što znači da im je bilo potrebno samo 9 sekundi u dva pokušaja da prepoznaju svaki par slike i reči.”
Kada su se mačke umorile od ovoga, dobile su pauzu pre sledeće runde, u kojoj su slike i audio pušteni još četiri puta, uz male izmene podešavanje: Polovina slika je imala “pogrešan” zvuk.
Uprkos kratkom vremenu privikavanja na prvu verziju, mačke su pokazale znake zbunjenosti kada su otkrile da se slika i zvuk ne poklapaju, trošeći u proseku 33 procenta više vremena gledajući u ekran nego u prethodnom testu. Ovi rezultati pokazuju da mačke mogu brzo da formiraju asocijaciju slika i reči, smatraju autori.
“Neke mačke su čak gledale u ekran sa raširenim zenicama tokom promenjenog testa”, rekla je Takagi. “Mačke obraćaju pažnju na ono što govorimo u svakodnevnom životu i pokušavaju da nas razumeju mnogo više nego što mi shvatamo.”
Iako ovi eksperimenti sugerišu da bi mačke mogle da povežu ljudske reči sa slikama čak i brže nego što to rade ljudske bebe, postoji nekoliko ključnih razlika između eksperimenta na bebama i ove nove studije, što znači da se ne mogu direktno porediti. Ipak, bez obzira na to ko može brže da nauči reči, i dalje je fascinantno da mačke mogu shvatiti vezu između određene slike i reči.
Prema autorima, dalje istraživanje o tome da li su ove sposobnosti zajedničke za sve mačke ili jedinstvene samo za određenu vrstu (na primer, samo za mačke koje žive s ljudima) moglo bi pomoći da razumemo spoznaju i komunikaciju među različitim mačkama.
RTbalkan.
