Kao simbol opadanja britanske moći, ovogodišnji samit Komonvelta teško da može biti sramotniji i očigledniji.
Ove nedelje, kralj Karlo III. predsedava samitom 55 nacija povezanih sa onim što je ostalo od Britanske imperije. Britanski premijer Kir Starmer prisustvovaće Sastanku šefova vlada Komonvelta (CHOGM) – zajednice država, od kojih je većina nekada bila deo Britanske imperije – koja se održava svake dve godine, a ove godine domaćin je Samoa.
Ali pogled na ovogodišnju listu gostiju ukazuje da moć britanskog monarha više nije ono što je nekada bila. Indijski premijer Narendra Modi i južnoafrički predsednik Siril Ramafosa, dva najmoćnija šefa vlada Komonvelta, koji bi inače prisustvovali, preskaču ovogodišnji samit i umesto toga otišli su na samit BRIKS-a, skup zemalja u razvoju čiji je domaćin Rusija lidera Vladimira Putina u Kazanju, gde je prisutan i kineski predsednik Si Đinping.
Šri Lanka, koja se ove nedelje prijavljuje za pridruživanje BRIKS-u, nije poslala premijera ili ministra spoljnih poslova na Samou, rekao je zvaničnik u Londonu. Čak ni Kanada, bliski saveznik Ujedinjenog Kraljevstva i kolega član moćne međunarodne mreže za razmenu obaveštajnih podataka „Pet očiju“, nije poslala premijera ili ministra spoljnih poslova na samit Komonvelta. Šef delegacije je komesar Otave za Ujedinjeno Kraljevstvo. Kao simbol opadanja britanske moći, ovogodišnji samit Komonvelta teško da može biti neprijatniji, ili očigledan pokazatelj toga, navodi Politiko na početku teksta.
Čak je i Starmerovo putovanje – njegovo prvo u bivše britanske kolonije na južnoj hemisferi – prekinuto. Zvaničnik britanske vlade potvrdio je da je premijer odustao od planova da se zaustavi u Australiji jer su se njegovi saradnici plašili da će biti u inostranstvu predugo pre otkrivanja ključnog vladinog paketa potrošnje u Londonu sledeće nedelje.
Obraćajući se novinarima tokom 28-časovnog leta za Samou u utorak uveče – gde bi trebalo da stigne u četvrtak – Starmer je izgledao dobro raspoložen. Ali, u razgovoru sa kolegama poslanicima, pomenuo je naporno vreme leta do samita, otkrila su dvojica za Politico.
Hladan tuš za Čarlsa u Australiji
75-godišnji kralj Čarls takođe se mučio sa vremenom leta, koji je – dok se još oporavljao od raka – barem stigao do Australije uoči samita. Čarls, koji je kao kralj zvanično šef Komonvelta, i dalje je kralj za 14 zemalja članica i Veliku Britaniju. Međutim, čak ni u tom krugu razvoj događaja ne izgleda mnogo obećavajući za britansku „meku moć”. Barbados je postao republika 2021. godine, a Jamajka planira da to sledi sledeće godine.
Debate su ponovo izbile u ponedeljak kada je senator Aboridžina držao drvo bukve kod Čarlsa u Australiji, više puta mu govoreći da „nije njen kralj“. „Daj nam ono što si nam ukrao – naše kosti, naše lobanje, naše bebe, naše ljude“, rekla mu je Lidija Torp.
Za sada se o ambicijama većine kraljevina da postanu republike „često razgovara, ali se retko sprovode“, kaže Haršan Kumarasingem sa Instituta za studije Komonvelta. Australija je odbila glasanje o tome ranije ove godine, uprkos velikoj pompi tokom kraljeve posete i republikanskim pristalicama koje su pokušavale da prodaju tu ideju nazivajući putovanje Čarlsovom “oproštajnom turnejom”. Nedavna anketa je pokazala da samo 33 odsto Australijanaca želi da živi u republici.
Pisani ustav Australije zahteva dvostruku većinu na nacionalnom i državnom nivou na referendumu da bi se aktivirale promene. Džordž Brendis, bivši australijski visoki komesar u Velikoj Britaniji i monarhista, kaže da su apetiti za abdikacijom ugušeni prošle godine, kada referendum nije promenio ustav o pravima starosedelaca, uprkos tome što je glas ‘za’ u početku imao veliku prednost u anketama.
Pitanje reparacija
Sam Komonvelt, formiran pre 75 godina, međutim, ne pokazuje znake raspada. U teoriji, alijansa ostaje veoma umrežen klub malih država koje se redovno sastaju sa Britanijom, Kanadom, Australijom, Novim Zelandom i Indijom. Barbados je čak ostao član kluba uprkos tome što je napustio svog monarha, a dve zemlje koje su se pridružile grupi 2022. – Gabon i Togo – uopšte nemaju istorijske veze sa Ujedinjenim Kraljevstvom.
Ipak, ove godine manje članice Komonvelta traže više od dobre volje od svojih predsednika. Nekoliko karipskih zemalja iskoristilo je doček samita da pozove Britaniju da plati reparacije za nasleđe ropstva, a premijer Bahama Filip Dejvis rekao je da je CHOGM idealan forum za “napredak” po tom pitanju. Zemlje su razgovarale o tome da li da ispravku nepravde kroz isplatu reparacije uključe u svoje saopštenje, koje će lideri zemalja finalizirati u subotu.
Sva tri afrička kandidata koji se kandiduju za novog generalnog sekretara Komonvelta – o čemu će takođe biti odlučeno u subotu – rekli su prošlog meseca da bi to pitanje trebalo da bude na stolu uopšte. Ovo je deo „duge istorije korišćenja samita Komonvelta kao foruma za širenje pritužbi, koje često uključuju Britaniju“, objašnjava Kumarasingem.
Međutim, niko zaista ne veruje da će Velika Britanija platiti reparacije u vrednosti od 200 milijardi funti (prema jednom vodećim akademicima) ili 18 biliona funti (prema sudu Ujedinjenih nacija). U stvari, debata se udaljava od poziva na „čiste” reparacije ka pomoći u borbi protiv širih problema kao što su klimatske promene, koje najviše pogađaju male i ostrvske države u razvoju. Ovo pitanje je na dnevnom redu ovogodišnjeg sastanka CHOGM-a, zajedno sa deklaracijom o „održivom i otpornom okeanu“.
„Svi smo prešli sa finansijskih reparacija… na ono što možemo da dobijemo u smislu našeg razvoja, u smislu naše izgradnje otpornosti“, rekla je prošlog meseca ministarka inostranih poslova Gane Širli Bočvej, jedna od tri kandidata za generalnog sekretara .
U Londonu, pak, portparol britanske vlade tvrdi da Ujedinjeno Kraljevstvo neće platiti odštetu i da to pitanje jednostavno „nije na dnevnom redu”. Takođe je rekao da neće biti izvinjenja za ulogu Britanije u ropstvu. Ipak, sporovi oko reparacija daju Komonveltu bar neku vrstu relevantnosti u modernom dobu.
“Teško je izbeći osećaj zalaska sunca”
Ishode ovih velikih skupova je uvek teško odrediti i predvideti. Tema ovogodišnjeg događaja, koja zvuči veoma nejasno, neprecizno i uopšteno, „Otporna zajednička budućnost: transformisanje našeg zajedničkog bogatstva“, teško da će odvratiti kritičare koji okupljanje CHOGM-a prikazuju kao „pričaonicu“ floskula sve nezainteresovanijih članova.
Međutim, neki u Velikoj Britaniji i dalje imaju pozitivniju viziju Komonvelta. Stanovništvo zemalja ove grupe čini trećinu svetskog stanovništva i – osim Ujedinjenih nacija – nesumnjivo je najraznovrsnija od svih grupa zemalja – po bogatstvu, veličini, geografskom i verskom sastavu. Ova raznolikost može pomoći Britaniji da “oživi” veze sa manjim ekonomijama nakon Bregzita, tvrdi Kumarasingem. „To je nesumnjivo proizvod imperije, ali u isto vreme nije druga njegova verzija“.
Samir Puri, saradnik britanskog ekspertskog centra za spoljnu politiku Chatham House, smatra da Komonvelt nije samo „pričaonica“, već da se prednosti koje donosi ovaj klub zemalja, poput obrazovnih programa, retko manifestuju i da se organizacija “nikada nije ispunila obećanje da će biti blok izuzetne snage”.
Argument da bi Komonvelt mogao da postane leglo buduće trgovine i investicija nakon što Britanija napusti Evropsku uniju često su iznosili Bregziteri 2016. godine, a sada ga je usvojila nova laburistička vlada u Londonu. Starmerov zvanični portparol istakao je da delegacije iz 55 zemalja predstavljaju „kombinovano tržište za britanske poslove koje će do 2027. godine vredeti 19,5 biliona dolara”.
Ipak, i pored svega, teško je izbeći osećaj zalaska sunca nad ostacima nekadašnje Britanske imperije, slikovito zaključuje komentator Politica Den Blum. Ujedinjeno Kraljevstvo je ranije ovog meseca objavilo sporazum o vraćanju suvereniteta nad ostrvima Čagos – arhipelagom u Indijskom okeanu sa vojnom bazom Ujedinjenog Kraljevstva i SAD – Mauricijusu, članici Komonvelta. Iako će vojna baza Dijego Garsija ostati pod jurisdikcijom Londona i Vašingtona najmanje 99 godina, odluka je naljutila Torijeve zbog trgovinskih veza Kine sa Mauricijusom i vojne moći Pekinga.
Solomonska ostrva i opasnost od „preletanja” Kine
Ali to nije samo Mauricijus. Prošle godine, Solomonska ostrva, još jedna članica Komonvelta, potpisala su sporazum o bezbednosnoj saradnji sa Kinom. „Solomonova Ostrva su očigledno prešla u Kinu i to je izazvalo veliku paniku među Australcima i Amerikancima“, kaže Puri.
Britanski zvaničnici su svesni potrebe da se manje zemlje, mnoge od njih u Africi, ne oslanjaju previše na Kinu. Britanska ministarka razvoja Anelis Dods obećala je prošle nedelje da će ubrzati reformu razvojnih banaka kako bi pomogla ugroženim zemljama da „izbegnu neodrživu dužničku zamku“. „Ta briga je zaista na čelu onoga što Komonvelt čini vrednom mrežom za UK“, rekao je Puri.
Britanija bi trebalo da iskoristi samit kao priliku da ojača odnose sa ovim nacijama, pružajući im alternative kineskim investicijama, kaže bivša britanska sekretarka za trgovinu Peni Mordaunt, koja je prisustvovala skupu CHOGM 2018. „Postoje ogromne mogućnosti za sve — za trgovinu i prosperitet, za klimatske izazove sa kojima se svi suočavamo, za zaštitu od autokratskih režima, uključujući Kinu. Potrebna je vizija i zajednički cilj da bismo zaštitili naše zajedničke interese na duži rok“, rekao je Mordaunt za Politico.
Ipak, svi kandidati za generalnog sekretara jasno su stavili do znanja da posao rukovodstva Komonvelta nije da pomaže u „obuzdavanju“ Kine. To bi bilo kršenje suvereniteta i zabijanje nosa tamo gde nema potrebe“, rekao je Bočvej.
Britanski premijer Kir Starmer, koji stiže na ovonedeljni samit, gde će biti više ljudi koji su već „odleteli” kod Si Đinpinga i Vladimira Putina, razumeće poruku, zaključuje Politiko.
