Kina je četvrti trgovinski partner Britanije u svetu. Međutim, kinesko-britanski samit nije se dogodio od 2018. godine kada su se sreli kineski predsednik Si i tadašnja britanska premijerka Tereza Mej.
Bilateralni odnosi su u konstantnom padu. U poslednjih godinu dana trgovinska razmena dve zemlje opala je za dvadeset jedan odsto na ispod devedeset milijardi funti godišnje.redefiniše britansku spoljnu politiku.
Posle Evrope, oči je okrenula ka Dalekom istoku.
Resetovanje odnosa
Šef diplomatije Dejvid Lami je ovog vikenda imao zadatak da u Pekingu odnose sa Kinom vrati na fabričko podešavanje, navodeći da “nikome nije u interesu dalja eskalacija ili još veća nestabilnost“.
“Kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija imamo posebne obaveze prema globalnoj zajednici i moramo da pokažemo da diplomatija može da funkcioniše“, rekao je Lami u Šangaju tokom sastanka sa kineskim kolegom Ji Vangom.
Ta poruka dočekana je sa uzdržanim odobravanjem.
“Svet danas suočava se sa izazovima bez presedana. Nadmetanje velikih sila ne bi smelo da bude pozadina ove ere. Vi ste izašli sa konceptom progresivnog realizma, koji za nas ima pozitivan značaj“, uzvratio je šef kineske diplomatije Ji Vang.
Ravnoteža interesa
Razgovori se odvijaju u trenutku kada kineska privreda ne uspeva da ostvari zacrtani rast od pet odsto, a cene nekretnina u toj zemlji padaju prvi put od 2015. godine.
Sa druge strane, laburistička vlada želi da popuni rupu u budžetu od dvadeset dve milijarde funti zbog čega je prošle nedelje organizovala impresivan globalan Investicioni samit u Londonu.
Međutim, sa tog skupa čule su se i poruke koje Peking svakako ne želi da čuje od Londona, kome su neophodne brojne kineske sirovine za ekološki održivu industriju, a nadasve litijum, nad čijom proizvodnjom Kina praktično ima globalni monopol.
Najavivši otvaranje pogona za baze podataka na severu Engleske, bivši predsednik upravnog odbora Gugla Erik Šmit istakao je da bi “Sjedinjene Države i Britanija zajedno trebalo da su u stanju da nadmaše ogromnu mašinu za inovacije, koju Kina predstavlja“.
Primedbe ostavljene po strani
Mesec dana pošto su dvojica urednika u Hongkongu optužena za izazivanje pobune, britanski šef diplomatije u Šangaju je izbegavao kontroverzne teme poput slobode govora.
I predizborni stav laburista da se u Kini “vrši genocid“ nad Ujgurima gurnut je pod tepih.
“Devedeset pet odsto ekonomskih odnosa ne ulazi u sferu nacionalne bezbednosti. Razgovarao sam sa velikim proizvođačima pića i niko ne smatra da se ne može bolje trgovati sa, na primer, viskijem“, pragmatičan je britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami.
Ovakav pragmatizam predstavlja drastičan kontrast sa prošlonedeljnom ocenom generalnog direktora MI-5 Kena Mekaluma, koju kineska ambasada u Londonu negira, da su kineski hakeri u prethodna tri meseca kompromitovali britanske odbrambene, energetske, medicinske i tehnološke sisteme.
Međutim, konzervativci insistiraju da je pristup laburističke vlade prema Pekingu “naivan“.
“Kina je sprovela neodobrene i agresivne manevre u Tajvanskom moreuzu čiji je cilj zastrašivanje. Naši saveznici su sa pravom zabrinuti. Posle zabrinjavajućih izveštaja da je kineska vlada navodno intervenisala kako bi sprečila posetu bivšeg tajvanskog predsednika Ujedinjenom Kraljevstvu, da li premijer može da potvrdi da će šef diplomatije iskoristiti sastanke u Pekingu da osudi opasnu kinesku eskalaciju u Moreuzu“, pitao je u Parlamentu pred Lamijev put u Kinu lider konzervativaca Riši Sunak.
Britanski premijer ser Kir Starmer na to je samo kratko odgovorio da “nastavak vojne aktivnosti u Moreuzu ne ide u korist miru i stabilnosti, koji su u interesu svih“.
Naredni meseci pokazaće šta odnosi prevagu – real-politika ili britansko-kineske razlike u geostrategiji.
