Postoje brojne preporuke šta raditi kada smo bolesni, ali postoje i oni saveti koji se fokusiraju na to šta ne činiti. Imunološkinja dr Ebru Karpuzoglu za portal People otkrila je šta nikako ne bismo smeli da činimo kada smo prehlađeni.
Uobičajeni simptomi prehlade uključuju upalu grla, curenje ili začepljenost nosa, kijanje, kašljanje, blage glavobolje i ponekad blago povišenu temperaturu.
“Za razliku od gripa, koji može uzrokovati teže simptome poput visoke temperature i bolova u telu, prehlada obično rezultira blagom nelagodom”, ističe Karpuzoglu i dodaje: “Simptomi se pojavljuju i do 3 dana nakon izlaganja virusu. Većina prehlada prolazi sama od sebe unutar 7 do 10 dana, iako neki simptomi, poput dugotrajnog kašlja, mogu potrajati i do dve nedelje.”
Evo šta ne biste trebali da radite ako ste prehlađeni
Međutim, postoji jedna stvar koju prema njoj ne bismo trebali da radimo tokom ovog razdoblja, a to je naprezanje vežbanjem ili preterivanje s fizičkim aktivnostima.
“Iako blaga aktivnost poput hodanja može pomoći u čišćenju nosnih kanala i poboljšanju cirkulacije, intenzivno fizičko naprezanje, poput trčanja ili dizanja teških tereta, može imati suprotan učinak na vaš imunološki sistem”, tvrdi imunološkinja.
Nadalje, objasnila je zašto bavljenje fizičkom aktivnošću zapravo negativno utiče na organizam.
“Kada ste bolesni, vaše telo već troši energiju i resurse na borbu protiv infekcije. Ako se previše naprežete, ti resursi preusmeravaju se s imunološkog odgovora na oporavak mišića, što ostavlja vaše telo manje sposobnim za borbu protiv virusa”, dodaje ona.
Postoji još razloga zašto se ne bismo trebali preterano da se fizički aktiviramo kada smo bolesni.
“Energične vežbe mogu povećati oslobađanje hormona stresa, poput kortizola, koji može oslabiti imunološku funkciju kada je povišen tokom dužih razdoblja. Ovo je posebno važno kada je vaše telo već oslabljeno zbog bolesti. Preterano naprezanje takođe može dovesti do dehidratacije, što pogoršava simptome poput upale grla i začepljenosti, čineći da se osećate još gore.”
Savetuje da umesto intenzivnog vežbanja odaberete neke druge, blaže oblike fizičke aktivnosti, poput laganog istezanja, joge ili kratkih šetnji.
“Ove aktivnosti omogućuju telu da nastavi da se kreće bez preopterećenja imunološkog sistema te mogu pomoći u smanjenju upale i poboljšanju cirkulacije – ključnih komponenti oporavka. Slušajte telo i dajte prednost odmoru, hidrataciji i pravilnoj ishrani dok se vaš imunološki sistem bori protiv prehlade”, zaključuje imunološkinja.
