Oštar kontrast između starog i novog vidiljiv je golim okom na ulicama Kišinjeva, glavnog grada Moldavije. Neboderi izgrađeni u “brutalnom” sovjetskom stilu stoje tik uz mesta kakav je Digitalni park, tehnološki hab i simbol težnje za modernim i inovativnim. Ovaj kontrast duboko je urezan ne samo u gradski pejzaž prestonice, već i u političku debatu o identitetu i budućnosti Moldavije.
U jednom danu, održavaju se izbori za predsednika države i referendum o članstvu o EU.
Ulozi za građane ove bivše sovjetske republike teško da mogu biti veći – hoće li zemlja nastaviti putem približavanja EU i Zapadu, kojim je išla tokom mandata sadašnje predsednice Maje Sandu, ili je vreme za povratak pod okrilje Moskve.
Predsednica Maja Sandu povezala je svoju političku sudbinu sa referendumom o ustavnim promenama, koje bi obezbedile da članstvo u EU ostane cilj i za sve buduće Vlade.
Istraživanja daju solidnu prednost Sandu, od 55 do 65 odsto, a slični su procenti podrške članstvu u EU.
Ovi nalazi, ipak, ne mogu se uzeti “zdravo za gotovo”.
Uticaj Rusije nije nestao
Od raspada Sovjetskog Saveza, u Moldaviji su se smenjivale vlade proruske i prozapadne orjentacije, ali uticaj Rusije nikada nije nestao.
U regionu Transnistrija (Pridnjestrovlje), koji se otrgao kontroli Vlade Moldavije u konfliktu devedesetih godina, na vlasti su proruski separatisti, a Moskva je tu stacionirala i oko 1.500 vojnika.
Sa zamrznutim konfliktom u svom dvorištu, jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi godinama je bila na periferiji interesa – i za Moskvu i za zapadne prestonice. Rat u Ukrajini je to drastično promenio.
Za samo nekoliko godina, Moldavija se iz nekada zanemarene post-sovjetske države pretvorila u jedno od geopolitičih žarišta za Evropsku uniju.
Strateški značaj Moldavije je naglo porastao, praćen ubrzanim nastojanjima za članstvo u Uniji.
Nekada periferna država na rubu Evrope, sada je u središtu napora EU da se suprotstavi ruskom uticaju u neposrednom susedstvu.
U rekordno kratkom roku, od zemlje koja nije imala evropsku perspektivu, Moldavija je postala zemlja kandidat.
Otvorila je prošlog juna pregovore o članstvu, došavši do tog koraka brže od Srbije ili Crne Gore.
Velika prekretnica
Kišinjev je pre dve godine bio domaćin više od 40 lidera na samitu Evropske političke zajednice, najvećeg takvog skupa u istoriji zemlje.
Tokom nedavne posete Kišinjevu, samo desetak dana uoči odlučujućeg referenduma, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je Moldavce da glasaju za članstvo u EU.
“Velika je prekretnica pred narodom Moldavije. Ohrabrujem građane da iskoriste svoj glas i izraze svoj slobodan izbor”, rekla je Fon der Lajenova novinarima, dodajući da veruje da je mesto Moldavije u EU.
“Na vama je, Moldavcima, da odlučite. Vaš je suvereni izbor šta da radite sa svojom zemljom i niko se u to ne može mešati”, rekla je Fon der Lajenova.
U isto vreme, vlasti Moldavije optužuju Moskvu za operaciju mešanja u izborni proces bez presedana, tvrdeći da je Rusija uložila milione evra u kampanju dezinformacija i potkupljivanja birača.
Odbegli proruski biznismen
Zvaničnici Moldavije vide veliku pretnju u aktivnostima odbeglog proruskog biznismena Ilana Šora, koji je izbegao najpre u Izrael, a zatim u Moskvu, nakon što je u odsustvu osuđen na 15 godina zatvora zbog korupcije.
Policija smatra da je Šor odgovoran za uspostavljanje šeme za potkupljivanje nekih 130.000 birača, kako bi na referendumu glasali protiv članstva u EU, a na izborima u korist proruskih kandidata.
Šor je iz Moskve odbacio optužbe za potkupljivanje birača kao “apsurdni spektakl” moldavskih vlasti.
Ipak, nije krio da je građanima javno nudio novac kao nadoknadu za objave protiv članstva u EU na Fejsbuku ili Telegramu.
Vlasti Moldavije su prošlog meseca zabranili rad više ruskih medija na teritoriji ove zemlje, tvrdeći da širenjem dezinformacija pokušavaju da utiču na rezultate referenduma. U Kremlju su ove postupke opisali kao rusofobiju i anti rusku histeriju.
Paketi pomoći
S druge strane, Ursula fon der Lajen nije u Kišinjev došla praznih ruku.
Uoči presudnog refereduma, predstavila je paket finansijske pomoći Moldaviji od 1,8 milijardi evra, najveći takav do sada.
Paket je u velikoj meri koncipiran po uzoru na plan rasta za Zapadni Balkan – u naredne tri godine Moldavija može da računa na dodatnu finansijsku pomoć Brisela, u zamenu za sporovođenje reformi.
Zanimljivo je da je iznos finansijske pomoći po glavi stanovnika u slučaju Moldavije, skoro tri i po puta veći nego u planu rasta za Srbiju i Zapadni Balkan.
Ipak, ta prednost je relativna, ako se pogleda odnos zajmova i grantova: u planu za Moldaviju 85 odsto čine zajmovi, a samo 15 odsto bespovratna sredstva.
U slučaju Zapadnog Balkana, grantovi čine jednu trećinu finansijskog paketa.
Evropski diplomata, uključen u razgovore o proširenju, kaže da je poseta fon der Lajen i ponuda finansijske pomoći deo borbe proruskog i proevropskog narativa u Moldaviji.
“Tajming ove posete nimalo nije slučajan. Pitanje zajmova ili grantova je manje važno, jer čak i povoljni zajmovi su odlična vest za zemlju koja nema pristup finansijskim tržištima. Finansijki paket je jasna poruka građanima uoči referenduma da članstvo u EU donosi konkretne koristi i za njih”, ističe diplomata.
Pojedini analitičari veruju da bi Moldavija mogla da Briselu posluži kao primer “uspešne priče” na istoku Evrope i da bi Evropskoj Uniji mogla da se priključi u prvom sledećem talasu proširenja, zajedno sa Crnom Gorom.
Argumenti za to su da je u pitanju mala zemlja, koju bi EU mogla lako da “apsorbuje”, nije direktno zahvaćena ratom kao susedna Ukrajina, i za razliku od Gruzije, trenutno ima motivisanu proevropsku administraciju.
Predviđanja
Jana Juzova iz briselskog instituta “Europeum”, ipak, ne deli optimizam o brzom članstvu Moldavije. Kaže da će to na duži rok zavisiti od podrške javnosti i konsenzusa u društvu o ispunjavanju uslova za EU.
“Teško je predvideti napredak Moldavije, ali nije realno da se ova zemlja priključi EU sa Crnom Gorom. Moldavija je daleko iza u usklađenosti sa evropskim standardima i nalazi se tek u početnoj fazi ovog procesa. To je jasno pokazao prošlogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku, a slični nalazi se očekuju i ove godine”, navela je Juzova.
Juzova ističe da mnoge zemlje članice insistiraju na “ravnoteži” u napretku Zapadnog Balkana i istočnih zemalja.
U praksi to znači da bi svaki značajniji napredak ka članstvu zemlje sa Balkana, morao da prati napredak zemlje sa istoka. Čak i u tom slučaju, teško je zamisliti da Moldavija izbije na vrh liste čekanja, smatra Juzova.
Visoki ulozi i za EU
Ali da bi uopšte razgovarala o brzini kretanja, Moldavija će na raskrsnici u nedelju morati da izabere u kom pravcu želi da ide.
Ulozi na predsedničkim izborima i refrerendumu nisu visoki samo za građane ove bivše sovjetske republike, već i za samu EU.
Brisel strahuje da bi Moldavija mogla da krene putem Gruzije, gde je na vlasti proruska vlada, koja usvaja zakone slične onima u Moskvi.
U tom slučaju, kandidatski status Moldavije bi bio defakto “zamrznut”, a Brisel bi verovatno čekao na narednu političku promenu u zemlji, koja bi omogućila nastavak procesa integracija.
Ipak, u EU se nadaju da će od nedelje u Kišinjevu gledati drugačiji scenario. U suprotnom, bio bi to veliki negativni poen u geopolitičkoj utakmici sa Rusijom za uticaj u neposrednom susedstvu.
