Amnesty International je u novom istraživanju analizirao proizvođače električnih automobila kako bi proverio na koji način preuzimaju etičku odgovornost prilikom eksploatacije materijala za visokovoltažne baterije. Zaključak Amnestyja je da mnogi veliki proizvođači ne prikazuju dovoljno javnosti kako upravljaju rizicima po ljudska prava u lancima snabdevanja.
U istraživanju je obuhvaćeno ukupno 13 proizvođača automobila, među kojima su BYD, Mitsubishi, Hyundai, Geely Auto, Nissan, Renault, General Motors, Ford, BMW, VW Grupa, Stellantis, Tesla i Mercedes-Benz. Nijedna kompanija nije dobila više od 51 poena, dok je maksimalni broj poena bio 90.
Na dnu liste našao se kineski BYD sa samo 11 poena, dok je na vrhu bio Mercedes-Benz sa 51 poenom.
– Iako su postignuti neki napreci, rezultati su generalno veliko razočaranje. BYD, jedna od najvećih i najbrže rastućih kompanija za električna vozila, našao se na samom dnu naše liste. Njihov izveštaj ukazuje na ozbiljan nedostatak transparentnosti u pogledu ljudskih prava u lancima snabdevanja baterijama, komentariše generalna sekretarka Amnesty Internationala, Anjes Kalamar.
BYD, Geely Auto, Hyundai, General Motors i Mitsubishi Motors dobili su najniže ocene jer nisu pružili detaljne informacije o svojim lancima snabdevanja tokom istraživanja. BYD takođe nije otkrio imena topionica, rafinerija ili rudnika. Geely Auto je naveo samo opšte podatke o poreklu svojih minerala, bez preciziranja lokacija na kojima se oni eksploatišu.
Hyundai i Mitsubishi Motors pokazali su sličan nedostatak transparentnosti, smatra Amnesty. Nisu pružili dokaze o bilo kakvom sveobuhvatnom praćenju lanca snabdevanja ili identifikaciji rudnih područja za kobalt, bakar, litijum i nikl. Prema Amnestyju, ovo otežava zainteresovanim stranama da potvrde kako ove aktivnosti utiču na obližnje zajednice.
BMW, Ford, Mercedes-Benz, Stellantis, Tesla i VW našli su se među onima koji su dobili najviše ocene. Međutim, Amnesty smatra da još uvek postoji mnogo posla kako bi pokazali kako zapravo primenjuju svoje politike u praksi. Na primer, kroz otvorenije adresiranje rizika po ljudska prava i osiguravanje pravnih postupaka i kompenzacije za pogođene osobe.
– Kako globalni prelazak na električna vozila dobija na zamahu i podstiče globalnu konkurenciju, što omogućava ogromne profite kompanijama, Amnesty poziva sve proizvođače automobila da ojačaju svoje „due diligence“ napore i usklade ih sa međunarodnim standardima o ljudskim pravima. Takođe pozivamo vlade da pojačaju svoje zakonodavstvo o „due diligenceu“ u vezi sa odgovornošću kompanija za ljudska prava, zaključuje Anjes Kalamar.
Izveštaj, međutim, ne treba smatrati izgovorom za zagovaranje automobila na benzin ili dizel. Amnesty smatra da fosilna goriva moraju biti postepeno ukinuta i da svet treba preći na obnovljive izvore energije. Kompanije i vlade moraju imati proaktivniji pristup kako bi aktivno sprečile diskriminaciju i kršenje ljudskih prava u lancima snabdevanja.
AutoRepublika
