U isto vreme, delovi Evrope doživljavaju povećanje intenzivnih padavina, što dovodi do poplava i povećanog rizika od poplava.
Sa samo 37 odsto površinskih voda u dobrom ili veoma dobrom ekološkom stanju, Evropa mora bolje da upravlja svojim vodnim resursima kako bi svojim građanima garantovala snabdevanje kvalitetnom vodom, upozorila je u utorak Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
Agencija EU sa sedištem u Kopenhagenu istakla je da postoji hitna potreba za povećanom otpornošću i održivim izvorima sveže vode za piće za ljude i životnu sredinu, naglašavajući potrebu za hitnim delovanjem.
„Zdravlje evropskih voda nije dobro. Naše vode se suočavaju sa nizom izazova bez presedana koji ugrožavaju sigurnost kvaliteta vode u Evropi“, objavila je direktorka EEA Leena Ila-Mononen u saopštenju za javnost.
Kada se posmatra hemijsko zdravlje površinskih voda, ono je dobro u samo 29 odsto slučajeva, u poređenju sa 77 odsto podzemnih voda, odakle potiče većina vode za piće koju troše Evropljani. Dobro hemijsko zdravlje znači odsustvo prekomernog zagađenja hranljivim materijama i štetnim hemikalijama kao što su PFAS i mikroplastika.
Površinske vode su ugrožene i ugrožene zagađenjem vazduha (sagorevanje uglja, emisije iz vozila i sl.), ali i poljoprivredom, koja zagađuje zemljište usled odlaganja velikih količina otpada.
Iako nedavni izveštaj EEA pokazuje da je 2021. samo 37 procenata površinskih vodnih tela, kao što su jezera i reke, klasifikovano kao dobro ili veoma dobro, ova brojka još uvek sugeriše malo poboljšanja u poređenju sa 2015, uprkos naporima mnogih država.
„Evropska poljoprivreda bi trebalo više da koristi održivije prirodne i agroekološke prakse pored podsticaja i promena kada su u pitanju naše navike u ishrani“, preporučuje se u izveštaju.
Ova evropska agencija, koja je analizirala 120.000 površinskih voda i 3,8 miliona km2 podzemnih voda u 19 zemalja EU i Norveškoj, poziva na smanjenje upotrebe pesticida za 50 odsto do 2030. godine.
„Moramo udvostručiti naše napore da obnovimo zdravlje dragocenih evropskih reka, jezera, priobalnih voda i drugih vodnih tela i da obezbedimo da ovaj vitalni resurs postane i ostane otporan i bezbedan za generacije koje dolaze“, rekao je Ila-Mononen.
Klimatske promene dodatno pogoršavaju izazove u snabdevanju vodom. Takozvani „vodeni stres“ jedan je od najvažnijih ekoloških faktora koji negativno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, što rezultira značajnim smanjenjem prinosa, što je sve veći problem u Evropi, posebno zbog sve primetnije nestašice vode na njenom jugu i Sve češće i razorne suše širom kontinenta, upozorava EEA.
Uporedni izveštaj pokazuje da delovi Evrope doživljavaju povećanje intenzivnih padavina, što dovodi do poplava i povećanog rizika od poplava. Kako klimatske promene nastavljaju da utiču na region, stručnjaci ističu sve veći značaj pristupačnog i održivog upravljanja rizikom od poplava za zaštitu zajednica i ekosistema širom Evrope.
Zbog toga smanjenje potrošnje vode i obnavljanje ekosistema moraju biti prioriteti za vlade, posebno zato što su vodni resursi ranjivi i na posledice klimatskih promena – prekomerne padavine, topljenje glečera i suše, navodi se u izveštaju Evropske agencije.
