Prisustvo zastava, koje donedavno nisu bile tako česte…
Nafiseh Kohnavard, BBC-jev dopisnik sa Bliskog istoka, opisao je u svom novom članku uslove koji danas postoje u glavnom gradu Libana, Bejrutu, nekoliko dana nakon što je Izrael ponovo napao taj grad.
Kohnavard je razgovarao sa nekoliko stanovnika Bejruta i oni su opisali promene koje je rat doneo ovom gradu, koji je donedavno vrvio životom, a sada se sve više primećuje da izraelski napadi menjaju stil života lokalnog stanovništva i unose strah. i oprez u tome.
Marvan je konobar u hotelu u Bejrutu koji se nalazi u bogatijem hrišćanskom delu grada, Ahrafiju. Kohnavard počinje svoju priču opisom napada na ovo naselje, koje je Izrael poštedeo u prethodnim napadima. Ljudi u Ahrafiju odlaze na svoje balkone nakon prve eksplozije i gledaju u pravcu Dahieha, predgrađa Bejruta kojim dominira Hezbolah. Međutim, ovoga puta projektil je pogodio njihovu četvrtinu.
Lokalni mediji navode da je meta Vafik Safa, visokorangirani bezbednosni zvaničnik Hezbolaha, koji je takođe zet nedavno ubijenog lidera Hasana Nasralaha. Očigledno je preživeo.
Zgrada koja je pogođena bila je puna ljudi koji su nedavno pobegli u Bejrut. Izraelska vojska nije izdala upozorenje, a poginule su najmanje 22 osobe. Ljudi u komšiluku šokirani su novonastalom situacijom u kojoj bilo ko od njih u svakom trenutku može biti žrtva napada izraelske vojske.
„Protekle tri nedelje delovale su kao „premotavanje događaja“, kaže konobar Marvan novinaru Bi-Bi-Sija. „Još uvek nismo uspeli da shvatimo šta se tačno dogodilo.
Uvek je bio optimista i nikada nije verovao da će ova runda borbe prerasti u pravi rat. Sada kaže da je svestan da su ušli u rat.
U Bejrutu su ulice pune automobila. Stotine ljudi koji su bežali od izraelskih operacija na jugu zemlje pobegli su u predgrađa prestonice, sklonivši se u škole u „bezbednijim” naseljima.
Tamo gde su nekada postojali plakati na kojima je pisalo „Liban ne želi rat“, sada postoje plakati na kojima piše „Molite se za Liban“.
Čuveni gradski Trg mučenika – na kome se obično održavaju protesti i velike božićne proslave – pretvorio se u grad šatora. Od trga pa sve do mora protežu se improvizovane kuće.
Većina porodica su sirijske izbeglice, koje su ponovo raseljene i kojima je uskraćen pristup skloništima koja su ograničena na libanske državljane.
Ali i mnoge libanske porodice našle su se bez krova nad glavom.
Posle Marvana, Kohnavard je razgovarao sa 26-godišnjom Nadin.
„Više se ne osećam sigurno“, rekla je. „Cele noći čujemo eksplozije. Stalno se pitam: šta ako ovde bombarduju? Šta ako ciljaju auto ispred nas?”
Bejrutis je dugo verovao da će tenzije ostati ograničene na pogranična sela koja kontroliše Hezbolah u južnom Libanu.
Aaliia's Books Bar, koji je nekada bio poznat po džez koncertima koji su se tamo održavali, sada je prazan i nema muzike i plesa. Nekoliko dana su bili potpuno zatvoreni, ali sada i dalje rade, ali samo do 20 časova, a ne do ponoći kao ranije.
U restoranu Loris ranije uveče niste mogli da nađete slobodno mesto, a sada su zauzeta samo dva-tri stola.
Vlasnik Joe Aoun kaže da Loris pokušava da ostane otvoren kako bi pomogao osoblju da zaradi za život, ali nije siguran koliko dugo to može trajati. Gorivo za generatore je izuzetno skupo.
„Mi smo protiv rata“, kaže on. „Moj štab sa juga su šiiti, ali su i protiv rata. Ali niko nas nije pitao za mišljenje. Ne možemo ništa drugo da uradimo. Samo moramo da izdržimo“, kaže on.
Napolju, na trgovima i uličicama Ahrafije i Gemajze, sve više se mogu videti zastave libanskih snaga, hrišćanske stranke koja se snažno protivi Hezbolahu.
Stranka ima dugu istoriju oružanog sukoba sa šiitskim muslimanima, kao i muslimanskim i palestinskim partijama tokom građanskog rata pre tri decenije.
Nadin misli da je ovo poruka raseljenim šiitima koji su nedavno stigli i kaže im „nemojte dolaziti ovamo“.
Ništa od ovoga nije dobro za lokalna preduzeća.
Mnogi u Gemaizeu su već bili teško pogođeni eksplozijom u luci u Bejrutu pre četiri godine, u kojoj je poginulo 200 ljudi i uništeno više od 70.000 zgrada. Tek nedavno su stali na noge.
Uprkos finansijskoj krizi, novi noćni lokali su se pojavili u ovoj oblasti – ali mnogi od njih su sada zatvoreni.
Maia Bekhazi Noun, preduzetnica i članica upravnog odbora sindikata vlasnika restorana i barova, procenjuje da je 85% restorana sa hranom i pićem u centru Bejruta zatvoreno ili imaju ograničeno radno vreme.
U Bejrutu, koji se nekada zvao Pariz Mediterana, danas se živi oprezno i svi se pripremaju za potencijalne nove napade, a istovremeno se navikavaju na novi način života, koji više ne liči na prethodni – mirnodopski.
Sopa Images/sipa Press/profimedia/Sopa Images/sipa Press/profimedia
