Rak štitne žlezde može da nastane iz više razloga, uključujući i genetsku predispoziciju. Iako se ne spominje često kao neki drugi tipovi raka, njegova učestalost je u porastu.
Štitna žlezda je mala žlezda u prednjem delu vrata, odmah ispod grla i deo je endokrinog sistema. Ona reguliše metabolizam, rad srca i brojne druge vitalne funkcije organizma.
Rak štitne žlezde nije čest, ali može da se desi u bilo kom uzrastu. Češće se javlja kod žena.
Vrste raka štitne žlezde
Postoji nekoliko vrsta raka, a razlikuje po karakteristikama i načinu na koji utiču na telo.
- Papilarni rak štitaste žlezde:
Najčešći oblik, čini više od 50 odsto svih slučajeva i češći je kod mlađih osoba i žena. Raste sporo i često se širi na limfne čvorove u vratu, ali i pored toga, ako se leči na vreme, prognoza je obično dobra.
Folikularni rak štitaste žlezde:
Manje zastupljen oblik raka, češće kod starijih osoba. Ovde spada i rak Hurtleovih ćelija. Ova vrsta češće zahvata organe poput pluća i kostiju i zahteva pažljivo praćenje zbog svoje invazivne prirode, preneo je Onlymyhelath.com.
Medularni rak štitaste žlezde:
Vrlo je redak, može da bude porodično nasledan. S obzirom na to da je vrlo agresivan, potrebna je hitna intervencija.
Anaplastični rak štitaste žlezde:
Ovo je najređi, ali nažalost i najagresivniji oblik raka, koji se brzo širi i zahteva hitno lečenje.
Simptomi raka štitne žlezde
Najčešći simptom raka štitne žlezde je bezbolna kvržica u vratu. Većina kvržica na štitnoj žlezdi nije kancerogena, ali je važno da se svaka proveri.
Ostali simptomi uključuju:
- promukao glas koji nema očigledan uzrok i ne nestaje nakon nekoliko nedelja
- otežano gutanje – uzrokovano tumorom štitne žlezde, koji pritiska jednjak (jednjak)
- otežano disanje – uzrokovano tumorom štitne žlezde koji pritiska dušnik (dušnik)
- bol u prednjem delu vrata.
Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma odmah se javite lekaru.
Uzroci raka štitne žlezde
Iako ne može sa sigurnošću da se kaže šta uzrokuje rak štitne žlezde kod većine ljudi, postoje neke stvari koje mogu povećati rizik od razvoja.
Faktori rizika su različiti u zavisnosti od vrste raka štitaste žlezde, a starost je jedan od značajnijih, jer je bolest češća kod starijih od 40 godina, iako se kod nekih oblika javlja i u mlađoj dobi. U većem riziku se osobe sa porodičnom istorijom, posebno medularnog tipa raka.
U faktore rizika spadaju i gušavost, hronična upala štitne žlezde (Hašimoto tiroiditis), kao i nedostatak joda.
Dijagnostikovanje i lečenje:
Zahvaljujući napretku medicine, čak i agresivni oblici raka štitne žlezde mogu uspešno da se izleče. Naravno, svaki pacijent je priča za sebe.
Različiti tipovi karcinoma štitne žlezde mogu da se otkriju različitim vrstama testova. Neki od glavnih testova za dijagnozu raka štitne žlezde uključuju:
- Test krvi
- Ultrazvuk vrata
- Biopsiju
Kada se već otkrije rak štitaste žlezde, lečenje zavisi od vrste i stadijuma bolesti, a hirurški zahvat je često prvi izbor. Najčešće se štitna žlezda u potpunosti uklonja, mada u nekim slučajevima može i da se ukloni samo deo.
U terapiju su uključeni i:
- Radioaktivni jod za uništavanje preostalog tkiva žlezde
- Zračenje ili hemoterapija za agresivnije oblike raka
- Ciljana terapija u slučajevima uznapredovale bolesti
