Novo israživanje pokazalo je da očekivano produženje životnog veka ljudi poslednjih decenija beleži pad, uprkos ubrzanom razvoju medicine i preciziralo da će više žena nego muškaraca dočekati stotu.
Krajem 19. veka očekivano trajanje života u razvijenim zemljama iznosilo je od 30 do 40 godina.
Glavni faktori koji su doveli do njegovog produženja u 20. veku uključuju razvoj antibiotika i vakcina, koji su značajno smanjili smrtnost od zaraznih bolesti poput tuberkuloze, boginja, gripa, difterije i slično.
Osim toga, poboljšani sanitarni uslovii, bolja ishrana, pristup čistoj vodi i napredak u prenatalnoj i postnatalnoj nezi takođe su doprineli drastičnom smanjenju smrtnosti, pre svgea među decom i trudnicama. Razvoj javnog zdravstva i bolničkog sistema bio je ključan za ovaj napredak.
Usporavanje poslednjih nekoliko decenija
Iako je životni vek gotovo udvostručen tokom 20. veka, poslednjih nekoliko decenija rast je mnogo manji od očekivanog – samo šest i po godina od 1990. godine.
Neke studije sugerišu da su granice ljudskog života možda već dosegnute: oko 85-95 godina za očekivani životni vek i 115-125 godina za maksimalnu dugovečnost, što je rezultat prehrambenog, medicinskog, društvenog i tehnološkog napretka.
Prema novom istraživanju, koja je analizirala podatke o očekivanom trajanju života iz deset zemalja tokom posljednje tri decenije, izgleda da dolazimo do bioloških granica ljudskog opstanka, preneo je časopis “Nature Ageing”.
“Postoje granice koliko daleko možemo pomaknuti granice ljudskog življenja,” rekao je epidemiolog sa Univerziteta “Illinois” u Čikagu Džoj Olšanski za magazin “Nature News S”.
“Ako dovoljno dugo živite, naići ćete na prepreku biološkog procesa starenja”, dodao je.
Olšanksi tvrdi da je doba radikalnog produženja života završeno, ali neki naučnici nisu saglasni, jer smatraju da bi medicina još uvek mogla da pronađe načine da pomeri te granice.
Tokom 20. veka, napredak u javnom zdravstvu i medicini produžavao je životni vek za oko tri godine po deceniji. Međutim, Olšanski i neke njegove kolege tvrde da taj tempo nije održiv, uprkos optimističnim prognozama koje su predvidele da će većina dece rođene u 21. veku doživeti 100 godina ili više. Za potvrdu takvih prognoza trebalo bi pričekati dovoljno dugo da počnu umirati sadašnji mladi kako bi se prikupilo dovoljno podataka.
Potvrda granice?
Olšanski i njegovi saradnici prvi su put 1990. godine objavili ideju da očekivano trajanje života ima biološku granicu. Sada, 30 godina kasnije, tvrde da imaju konačne dokaze da je ta hipoteza ispravna.
Njihovi dokazi temelje se na podacima o smrtnosti u bogatim zemljama s najvišim očekivanim životnim vekom, uključujući Hong Kong, Japan, Južnu Koreju, Australiju, Francusku, Italiju, Švajcarsku, Švedsku, SAD i Španiju. Analiza je obuhvatila razdoblje od 1990. do 2019. godine kako bi se izbegao učinak pandemije Covida-19 koji bi mogao da iskrivi ili barem zakomplikuje podatke.
Istraživanje je pokazalo da je stopa produženja očekivanog trajanja života između 2010. i 2019. pala ispod one zabležene između 1990. i 2000. Ljudi su i dalje živeli duže, ali ne u tolikoj meri. U svim zemljama, osim u Hong Kongu i Južnoj Koreji, decenijski porast očekivanog trajanja života usporio je ispod dve godine.
Mala šansa za život duži od 100 godina
Studija je pokazala da deca rođena nakon 2010. godine imaju relativno malu šansu da dožive 100 godina (5,1 odsto šanse za žene i 1,8 odsto za muškarce). Najveće šanse da doživeti stotu imaju žene u Hong Kongu, s 12,8 odsto verovatnosti.
“Naša analiza sugeriše da je verovatnost preživljavanja do 100 godina manja od 15 odsto za žene i 5 odsto za muškarce. To upućuje na zaključak da je, osim ako se procesi biološkog starenja značajno ne uspore, radikalno produženje ljudskog života malo verovatno u ovom veku”, istakli su autori studije.
Treba lečiti staračke bolesti
Mnogi stručnjaci smatraju da će dalje produženje očekivanog trajanja života biti teško postići bez značajnih medicinskih otkrića koja bi se bavila bolestima starijih osoba.
Demograf s Instituta za demografska istraživanja “Max Planck” Dmitri Jdanov, ističe da, iako je dalji skok u životnom veku težak, brz razvoj novih tehnologija može dovesti do neočekivane zdravstvene revolucije. Jdanov dodaje da su pre stotinu godina retki vjerovali da će se smrtnost dece značajno smanjiti, ali napredak u razvoju vakcina, obrazovanju i javnom zdravlju smanjio je tu stopu s više od 20 odsto u 1950. godini na manje od 4 procenta danas.
Međutim, studija, takođe, otkriva šokantan pad prosečnog životnog veka u SAD-u tokom decenija, koje je počelo 2010. godine, što je trend koji je viđen u populacijama s dugim životnim vekom samo nakon ekstremnih događaja, poput ratova, od 1900. godine.
Šokantan pad prosečnog veka
Ovaj pad u SAD-u uzrokovan je povećanjem broja smrtnih slučajeva zbog bolesti poput dijabetesa i srčanih oboljenja kod ljudi u dobi između 40 i 60 godina.
Neki zdravstveni stručnjaci smatraju da se očekivano trajanje života u zemljama poput SAD-a i UK počelo skraćivati zbog kombinacije faktora kao što su povećane stope hroničnih bolesti, nejednakosti u pristupu zdravstvenoj zaštiti, gojaznost i rastuća zloupotreba opijata.
Olšanski zaključuje da taj pad ukazuje na “nešto prilično negativno” što se događa u određenim podgrupamastanovništva, jer bogatije i obrazovanije podgrupe, zapravo, beleže poboljšanja.
Naime, podaci pokazuju da u SAD-u najbogatiji ljudi žive u proseku 10-15 godina duže u poređenju s najsiromašnijima.
