Hrvatska se ponovo našla na udaru stranih medija i humanitarnih organizacija zbog neprimerenog i brutalnog postupanja prema migrantima, tražiteljima azila kojima, kako piše londonski Gardijan, pale telefone i lična dokumenata, što zvanični Zagreb negira.
Gardijan je danas objavio fotografije na kojima se vide spaljene stvari, uključujući i dokumenata potreba za podnošenje azila i dodaju da su to poslednji u nizu dokaza o brutalnosti na granicama EU.
“Čini se da hrvatska granična policija spaljuje odeću, mobilne telefone i pasoše zaplenjene od tražilaca azila koji pokušavaju da pređu u Evropsku uniju pre nego što ih vrati nazad u Bosnu i Hercegovinu”, piše danas Gardijan.
Humanitarna organizacija No Name Kitćen (NNK) podelila je sa Gardijanom izveštaj sa fotografijama spaljenih stvari, uz svedočenja i o navodnim seksualnim napadima i premlaćivanjima od hrvatske policije, prenosi zagrebačka N1 tv..
Svaki dan hiljade ljudi iz južne Azije, Bliskog istoka i severne Afrike, a sve više i Kine, pokušava da pređe Balkan na putu ka EU. Većinu tog putovanja provode u improviziranim kampovima ili na železničkim stanicama.
Mnoge od njih zaustavlja hrvatska granična policija i pretražuje ih, a neki su navodno opljačkani i nasilno vraćeni u susednu BiH, piše Gardijan.
Takvo vraćanje se smatra kršenjem međunarodnog prava koje kaže da migranti moraju imati priliku za podnošenje zahteva za azil nakon što se nađu unutar granica zemlje.
NKK je detaljno otkrio lokacije osam velikih hrpa sa spaljenim stvarima na kojima su hrvatski policajci navodno spaljivali lične stvari i dokumente migranata koje su im bili potrebni za podnošenje zahteva za azil kada stignu u EU.
Na spaljenim pametnim telefonima mogli bi se nalaziti i dokazi o zlouporabama koje sprovodi hrvatska policija u obliku videa i fotografija koje su snimili tražitelji azila, saopšteno je iz NKK.
Predstavnici NKK su boravili na bosansko-hrvatskoj granici krajem 2023. i početkom 2024. kako bi pronašli dokaze o zgarištima koji se spominju u svedočenjima ljudi koji su potisnuti sa granice.
Organizacija je, navodi se, identifikovala lokacije u područjima koja su poznata po vraćanju ljudi i takođe je prikupila svedočenja o navodnom nasilju granične policije.
Navodi se i da je u decembru 2023. godine, 23-godišnja trudna Marokanka rekla je da su je seksualno napastvovali hrvatski službenici pre nego što su stražari spalili njene stvari, zajedno s predmetima drugih članova njene grupe.
Žena, koja je putovala sa suprugom, još jednom ženom i troje maloletnika, rekla je da je bila podvrgnuta intenzivnom pregledu, uključujući i genitalije, te da su joj pretili da će je silovati.
“To je bila najgora stvar koja mi se dogodila. Više bih voljela da me tuče nego tako pretresa”, izjavila je Marokanka i dodala da je videla policajce kako spaljuju predmete oduzete od migranata.
Prema drugom svedočenju, iz novembra prošle godine, grupu od četvorice Marokanaca navodno su pretukli policajci koji su potom zapalili njihove stvari.
Policija je muškarce navodno terala da bosi hodaju po vrelom pepelu, preteći im palicama. Prema NNK-u, Marokanac koji je dao iskaz zadobio je opekotine na tabanima.
Uprkos ovim svedočenjima humanitarnih radnika i novinara, Hrvatska poriče da je vraćala tražitelje azila u BiH ili da je bila nasilna. NKK je nedavno podneo podnesak posebnom izvestiocu UN za mučenje sa svojim dokazima.
Iz hrvatskog Ministarstva unutarnjih poslova kažu, piše Gardijan, da imaju “politiku nulte tolerancije prema bilo kakvim potencijalnim nezakonitim aktivnostima koje počini osoblje” te da imaju nezavisan mehanizam za nadzor ponašanja policije.
“Potpuno je nezamislivo da bi se takav incident dogodio, a da se odmah ne prijavi policiji”, navode iz MUP-a, komentarišući svedočenje trudne Marokanke i četvorice Marokanaca.
Iz MUP-a kažu i da su krijumčari ljudi često odgovorni za nasilje i krađe na granici te da je policija dokumentovala “mnoge slučajeve izmišljenih tvrdnji”.
Navode takođe da “migranti ponekad uništavaju stvari koje nose sa sobom i odbacuju lične stvari prilikom pokušaja ilegalnog prelaska granice”.
Gardijan podseća da je 2019. Evropski sud za ljudska prava presudio da je hrvatska policija odgovorna za smrt šestogodišnje avganistanske devojčice koja je zajedno sa porodicom morala da se vrati u Srbiju, kada je prešavši železničku prugu udario voz i preminula je na licu mesta.
