Nije prvi put da Makron sličnim izjavama pozicionira Francusku kao nezavisnog međunarodnog aktera.
Francuski predsednik Emanuel Makron uputio je javni apel međunarodnoj zajednici u kome je pozvao da se prekine slanje oružja izraelskoj vojsci dok se ne ispune uslovi za prekid vatre na Bliskom istoku. Davanje oružja jednoj od strana u sukobu uz traženje primirja je nedosledna politika“, rekao je francuski predsednik. Nije prvi put da Makron sličnim izjavama pozicionira Francusku kao nezavisnog međunarodnog aktera. Njegovi prethodnici su takođe bili glasni u osudi američko-britanskog napada na Irak 2003. Na ponos mnogih francuskih građana.
U slučaju Libana, koji je primarni fokus izraelske vojne ofanzive, Francuska takođe ima brojne istorijske razloge za javnu podršku Bejrutu. Makron, naravno, ovde pravi razliku između državnih institucija i militantnog političkog pokreta Hezbolaha, „Božje stranke“.
Očekivano, izraelski premijer Benjamin Netanjahu ljutito je reagovao na pozive francuskog predsednika. Javna je tajna da je konzervativni izraelski premijer nepopularan među liderima vodećih zapadnih zemalja, ali ga je Makronov komentar veoma uznemirio. “Dok se Izrael bori protiv snaga varvarstva koje predvodi Iran, sve civilizovane zemlje treba da budu čvrsto uz Izrael. Ipak, predsednik Makron i neki drugi zapadni lideri pozivaju na embargo na prodaju oružja Izraelu. Sram ih bilo”, rekao je Netanjahu na televiziji . „Dozvolite mi da vam kažem ovo. Izrael će pobediti, sa ili bez njegove podrške, a njihova sramota će trajati dugo nakon završetka rata.
Makron je ranije izlazio sa sličnom porukom. Prošlog meseca na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, on je takođe rekao da je “kontradiktorno” tražiti prekid vatre dok se Izrael snabdeva oružjem. Međutim, ovog puta su izjave posebno bolne za Netanijahua.
Analitičari kažu da nisu iznenađeni Makronovom izjavom, piše Njujork tajms. „Od početka sukoba, Makron je pokušavao da uspostavi delikatan balans u svom pristupu, izražavajući podršku pravu Izraela na samoodbranu, kritikujući izraelske vojne operacije i pozivajući na prekid vatre kako bi se zaustavilo povećanje civilnih žrtava u Gazi, a sada i Libanu, inače bivši francuski protektorat Analitičari američkog lista rekli su da je Makron poznat po smeloj i ponekad „remetilačkoj” spoljnoj politici, ali im nije jasno šta je hteo da postigne komentarima koji su očigledno imali za cilj da naljute izraelskog premijera.
Dejvid Kalfa, stručnjak za Bliski istok u Fondaciji Žan Žores, autor knjige o posledicama napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, smatra da je trenutak koji je Makron izabrao „posebno nezgodnim“. Naime, niz njegovih komentara o embargu na oružje desio se uoči tragične godišnjice masakra u Hamasu na jugu Izraela, čime je započeo poslednji ciklus krvavog nasilja. Takođe, prema Međunarodnom institutu za istraživanje mira u Stokholmu, koji prati globalnu trgovinu oružjem, Francuska jedva prodaje oružje Izraelu, koji više od 90 odsto isporuka oružja dobija iz Sjedinjenih Država i Nemačke. Makronovi komentari se uglavnom posmatraju kroz sočivo njegove „frustracije Sjedinjenim Državama“. Oni koji snabdevaju Izrael oružjem ne mogu da stoje uz nas svaki dan i pozivaju na primirje dok se nastavljaju sa naoružavanjem“, rekao je Makron.
Analitičari kažu da Francuska ima malo uticaja na isporuku američkog oružja. „Nije trebalo to da uradi“, kaže Fransoa Hajzbur, francuski analitičar odbrane. “To ga čini neefikasnim i ne baš doslednim.”
Karim Emil Bitar, profesor bliskoistočnih studija na Univerzitetu St. Džozefa u Bejrutu, smatra da je ovo primer Makronovog karakterističnog pristupa u oblikovanju politika. “U unutrašnjoj politici je to dovoljno komplikovano. A u spoljnoj politici, kada pokušavate da ugodite obema stranama, obično ih obe odbijete”, rekao je Bitar. Na nedavnoj komemorativnoj ceremoniji održanoj u Parizu, koju je organizovala krovna organizacija francuskih jevrejskih grupa, francuski premijer je obećao da će vlada učiniti sve što je u njenoj moći da zaštiti jevrejsku zajednicu. Međutim, pominjanje Makronovog imena izazvalo je proteste i zvižduke dela publike. Analitičari primećuju da je on ponekad nedosledan u pokušajima da uspostavi ravnotežu između dve strane. Prošle godine, tokom posete Izraelu, izrazio je podršku međunarodnoj koaliciji za borbu protiv Hamasa, a nekoliko nedelja kasnije oštro je pozvao na primirje. „Već smo videli ovakav diplomatski cik-cak pristup sa Makronom“, rekao je Kalfa, misleći na Makronove komentare o isporukama oružja.
Francuska ima duboke istorijske, kulturne i emocionalne veze sa Libanom, bivšim francuskim protektoratom, gde ponekad igra ključnu ulogu kao posrednik. Makron je posetio Bejrut nakon eksplozije u luci 2020. godine, pokušavajući da podstakne promene u nefunkcionalnom političkom sistemu zemlje. „Liban je mesto gde Francuska i dalje može da deluje kao supersila iako više nije supersila“, rekao je on.